Ovako ne može dugo

Odgovorno tvrdim da danas ministru finansija treba velika pomoć  

Zoran Drakulić, biznismen, posluje u Srbiji od 2001. godine, ima sedam preduzeća kupljenih u procesu privatizacije, zapošljava 3.500 ljudi, a za dve godine je ukupno investirao oko 35 miliona evra u opremu i socijalne programe. Odnedavno je funkcioner DSS, ali je istovremeno i oštar kritičar ekonomskih poteza vlade Srbije, pogotovo ministra finansija. U razgovoru za „Politiku”, koji je fokusiran na ekonomske teme, Drakulić upozorava da je privreda Srbije gotovo u kolapsu, a kao neuralgične tačke označava visoku inflaciju, deficit, skupo finansijsko tržište, nelikvidnost privrede, prerano uvođenje PDV-a i ministra finansija zato što se hvali da ima puniji budžet dok značajan deo srpske privrede tone sve dublje.

Kako to da kritikujete vladu na čijem čelu je premijer iz stranke čiji ste član?

– Kritikujem ljude koji su odgovorni za makroekonomsku, a posredno i za mikroekonomsku politiku, zato što o privredi ne vode dovoljno računa i sve su podredili budžetu. I to u privredi koja je gotovo u kolapsu. Ukoliko uskoro ne preduzmemo ništa, imaćemo strašne posledice. Na primer, stravičan je spoljnotrgovinski deficit od oko 7,4 milijarde dolara, pri izvozu srpske privrede koji jedva prelazi tri milijarde dolara. Drugi problem je što postoji opasnost da se inflacija otrgne kontroli, naročito zbog korekcija cena koje smo imali početkom ove godine. Delom je to zbog PDV-a koji je ugrađen u cene. Ali smo, istovremeno, imali veštačko mirovanje cena: proizvođači lekova tri godine nisu dizali cene, dok Telekom „Srbija” tri godine nije menjao cene za fiksnu telefoniju. Uz rast cena sirovina na svetskom tržištu, koji podrazumeva porast cena nafte i derivata, izvesno je da ćemo imati problem sa održavanjem inflacije ispod deset odsto godišnje.

Kad ste već pomenuli visok spoljnotrgovinski deficit, verujete li u „naduvane” fakture kroz koje se u inostranstvo godišnje odliva milijarda dolara?

– U deficitu od oko sedam milijardi dolara procenjuje se da ima oko jedna milijarda dolara naduvanih faktura i to je pre nekoliko meseci izjavio i ministar finansija. Da li je moguće da jedan ministar finansija ne zna odakle taj novac stiže? Da li je to od prodaje droge ili nekih „crnih” poslova? To moraju da budu veliki prihodi da bi neko „naduvao” fakture i novac izbacio napolje. Jednom ministru finansija uopšte nije problem da otkrije odakle taj novac. Da li se on plaši da otkrije ili ima interesa da to štiti? Ako je to objavio, onda mora da nam kaže ko je to izneo pare napolje. To uopšte nije problem otkriti. Na njegovom mestu, ja bih to utvrdio za nedelju dana.

Na osnovu čega tvrdite da srpskoj privredi preti kolaps?

– Od prvog januara ove godine u privredi je veoma teško stanje. Novčani tokovi gotovo uopšte ne funkcionišu, ogromna je nelikvidnost. Ministar Dinkić je, u želji da napuni budžet, gotovo kompletno izvukao likvidna sredstva iz privrede. A ako je došlo do takve nelikvidnosti, trebalo je da se interveniše: ili da se oslobode likvidna sredstva banaka ili da u pomoć pristignu pare iz rezervi. Od toga do sada ništa nismo videli. Razume se, ja nisam protiv PDV-a. Poslujem i u inostranstvu i smatram da on mora da se uvede, jer bez PDV-a nije moguća dobro uređena ekonomija. Ali, srpska privreda nije bila spremna za uvođenje poreza na dodatu vrednost. Trebalo je da bankarski sistem ima dovoljna likvidna sredstva da se to prevaziđe i da se bolje pripreme firme. Mnogi su to dočekali nespremno, a posledice će biti zatvaranje preduzeća. To je za neke i dobro. Ali, biće i dobrih preduzeća koja neće opstati a nisu morala da propadnu, jer im je bila potrebna mala pomoć. Sada je mnogo izvoznika u velikom problemu: moraju odmah da plate PDV na sirovinu a novac dobijaju nazad kada izvezu robu, što može da bude i kroz 150 dana! Ko može da gotovo pola godine finansira državu? U tom delu je država morala da pomogne da se, možda, na deo uvoznih sirovina ne plaća PDV jer će ići u izvoz, ili da se interveniše nekim hartijama od vrednosti.

Kada će ta realna situacija u privredi da dopre do ministra finansija?

– Odgovorno tvrdim da danas ministru finansija treba velika pomoć. Očigledno je da taj posao on više ne može sam da radi. Ako ovako nastavi, mnoga preduzeća će zatvoriti vrata. Potrebno je da privrednici objasne ministru koliko ima grešaka u PDV-u, ali ljudi iz privrede nemaju nikakav kontakt sa njim. Primera je mnogo. Recimo, mi imamo pekaru, i ispoštovali smo ministrovu pretnju da ne povećavamo cene hleba. Ali, šta smo dobili? PDV na hleb je osam odsto, na brašno takođe osam odsto, a na pšenicu je 18 odsto. Dakle, osnovna sirovina ima veću stopu oporezivanja. Pa, kako je moguće da taj lanac uspešno funkcioniše?! Kada smo mu to signalizirali on je rekao da će to korigovati u roku od šest meseci. Pa zašto da se čeka toliko dugo? Zašto se to ne uradi odmah? Takvih primera je bezbroj i to zbog toga što ministar finansija ne konsultuje privredu.

Imate iskustvo jer poslujete u svetu. Kako izgleda saradnja države i privrede?

– Svuda u svetu političari slušaju privredu. Na primer, Bušu je posle terorističkog napada 11. septembra prvo pitanje bilo da li će berza da radi 12. septembra i koji će biti efekti na privredu. Našeg ministra finansija uopšte ne interesuje šta radi privreda. Kao da je samo to izvor koji služi za punjenje budžeta. Naš ministar se hvalio kako mu je budžetska potrošnja bila manja od planirane: budžetski deficit je trebalo da bude četiri odsto a on ga je smanjio na 1,7 odsto. To nije tačno. To je veštački ostvareno jer nije isplatio 80 odsto stimulacije izvoznicima, koje nisu visoke i iznose od 0,5 do 1,8 odsto. Umesto da izvoznicima, koji su ionako kod nas „retka pojava”, odmah isplati stimulacije, on im ne plaća po šest-sedam meseci i to prebacuje u narednu godinu, hvaleći se kako je uštedeo. Sličnih primera ima mnogo. Zamislite da danas građevinska preduzeća, koja su u užasnoj finansijskoj situaciji, finansiraju državu za preko devet milijardi dinara, za izvršene građevinske radove, a potpuno je neizvesno kada će naplatiti svoja potraživanja.

Kako bi to izgledalo kada bi političari slušali privrednike?

– Da sam ja ministar finansija, bar jednom mesečno bih imao razgovore za okruglim stolom sa 15 privrednika koji su najznačajniji ili, na primer, iz male privrede, da čujem kakvi su problemi i šta treba rešavati. Mesto ministra finansija ne znači da neko treba da sedi zaključan u kabinetu i da gleda da li je budžet izbalansiran – kakvi su podaci u levoj i desnoj koloni. To nije rukovođenje ekonomijom jedne zemlje. Ali, to se događa zato što naš ministar nema nikakvo privredno iskustvo.

Šta biste vi uradili?

– Pre svega da što pre napravimo privrednu strategiju i to konsenzusom jednog broja ljudi koji se razumeju u ekonomiju. Moramo da imamo minimum dve milijarde dolara godišnjih investicija da bismo brže išli napred. Mogao bih da gradim 50.000 stanova godišnje i to bi donelo investicije od dve milijarde dolara, samo kada bi mi neko dao ovlašćenja.

Zar ne možete to da sredite partijski, „preko veze”? Ko da vam da ovlašćenja?

– Ja nisam član vlade. I sada su ovo dobronamerne kritike vladi. Ovim putem šaljem poruke. Upravo tražim više kontakata sa vladom. Dinkića sam video dva puta od 2000. godine do sada. Javno ga pozivam da pričamo o problemima.

Ovako ne može dugo da traje. Moramo da damo šansu privredi dok se dovoljno ne oporavi da može da izdrži utakmicu sa drugima. Iako je privredna slika u Srbiji danas prilično sumorna, ja sam veliki optimista i mislim da možemo da idemo brzo kao Slovačka: imamo dobre potencijale, relativno kvalifikovan kadar, naše ljude u inostranstvu koji se spremaju da dođu ovde kada budu bolji uslovi. Imamo i šanse da mnoge kompanije sele svoje kapacitete iz zemalja koje su ušle u EU, zbog izvesnih ograničenja koje nameće članstvo u Uniji. Zato stvari mogu brzo da se okrenu i da postanemo hit država u Evropi i svetu.

Ekonomija i politika

– Mi imamo tri ključna politička problema koja treba da rešimo: Hag, Kosovo, odnosi sa Crnom Gorom. Ali, naš najveći problem je loša ekonomija i nizak nivo životnog standarda za oko 80 odsto stanovništva. Dok ne povećamo standard značajnom delu stanovništva dešavaće se ovo što imamo danas: da radikali nose 35 do 40 odsto biračkog dela. Delom je to i zbog loše ekonomske i političke situacije. Zato moramo da se više bavimo privredom. Ako budemo imali jaču privredu bolje ćemo rešavati mnoge probleme.