Hrvatska sudi "vukovarskoj trojci"?

Haški optuženici Veselin Šljivančanin, Mile Mrkšić i Miroslav Radić za sada ostaju pritvorenici Haškog tribunala. Šef haške kancelarije u Beogradu Aleksandra Milenov izjavila je da zahtev da suđenje Vukovarskoj trojci bude prepušteno Hrvatskoj, nije stigao u tribunal.

Na okruglom stolu o stvaranju uslova za prepuštanje sudskih postupaka Haškog tribunala nacionalnim pravosuđima, Aleksandra Milenov je rekla da je Tužilaštvo Haškog suda do sada podnelo zahtev za ustupanje po jednog predmeta Hrvatskoj i Srbiji i Crnoj Gori, kao i nekoliko slučajeva BiH.

Gostujući u emisiji Katarza Radija B92, Milenov je objasnila je od čega sve zavisi odluka suda da li će slučaj vukovarske trojke biti prosleđen hrvatskom pravosuđu: "Sudije, prema pravilima, moraju da gledaju koliko su ozbiljni zločini i nivo odgovornosti, da li su to visoki politički, vojni ili policijski oficiri. Genreralno, oni moraju da gledaju da li je sudski sistem te države u mogućnosti da sudi po najvišim međunarodnim standardima".

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom, Rasim Ljajić, upozorio je da bi eventualno izručenje vukovarske trojke imalo nesagledive posledice po buduću saradnju Srbije i tribunala: "To bi doprinelo rastu otpora u javnosti prema Haškom tribunalu, taj otpor je još uvek velik. Takva bi odluka samo povećala procenat onih koji se protive saradnji sa Tribunalom. To bi i zaustavilo ukupni proces pomirenja u regionu, ali je sigurno da bi takva odluka imala i dalekosežne političke posledice". 

Inače predstavnici tužilaštava Srbije i Hrvatske potpisali su sporazum o saradnji, koji će im omogućiti efikasniji rad u rasvetljavanju najtežih krivičnih dela, uključujući i ratne zločine.    

Bivši oficiri JNA Mile Mrkšić, Veselin Šljivančanin i Miroslav Radić, optuženi su za ratne zločine u Vukovaru 1991. Na statusnoj konferenciji, tužilac Jan Vuben je najavio da će Tužilaštvo zvaničan zahtev za ustupanje procesa iduće nedelje podneti predsedniku Tribunala, američkom sudiji Teodoru Meronu.

Sudija Meron će zatim, imenovati posebno sudsko veće koje će odlučiti da li će prihvatiti ili odbaciti zahtev Tužilaštva.

Posredno ćemo kršiti ustav

Suðenje za Ovèaru u Beogradu

Prema informacijama kojima raspolaže specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, zahtev za prepuštanje tog slučaja lokalnom pravosuđu postoji, ali u njemu nije precizirano kojoj bi državi to suđenje moglo biti dodeljeno. On je ponovio da je domaće pravosuđe spremno da se suoči sa tim slučajem. "Samo ću da podsetim da izručenjem vukovarske trojke Hrvatskoj, mi bi bili dovedeni u situaciju da smo mi pomogli izručenjem Haškom tribunalu, koji je nadnacionalna institucija, da kršimo naš Ustav koji zabranjuje da izručujemo naše građane drugoj državi".

Njegov kolega, Hrvatski državni tužilac Mladen Bajić ističe da je Hrvatska veoma zainteresovana za taj slučaj, zato što smatra da se radi o najvećem ratnom zločinu koji je počinjen na njenoj teritoriji. "Ne bih to komentirao. U svakom slučaju, hrvatsko pravosuđe je spremno da i taj predmet riješi onako kako je to i predviđeno našim zakonima, odnosno temeljem preuzimanja od Haškog tužiteljstva, apsolutno spremno".

Vekarić: Takva odluka može biti štetna

Uèesnici okruglog stola

Portparol tužilaštva za ratne zločine u Beogradu, Bruno Vekarić, ocenio je za B92 da ovakva mogućnost može biti veoma štetna. Tužilaštvo u Beogradu zalaže se da se ovaj slučaj vrednuje prema mestu gde su optuženi uhapšeni, a ne prema mestu gde su izvršena krivična dela kaže Vekarić:

"Postoje, da tako kažem, procesno-pravni argumenti. Ovde se već vodi jedan veoma dobro ocenjen proces za Ovčaru. Dokazi se nalaze ovde za takav predmet. Na neki način, ovo deluje jako destimulativno i mislim da samo može da iskomplikuje i ovako složenu situaciju. Sa druge strane, postoji i ustavnopravni limit, tj. ograničenje da ne možete naše državljane predavati drugoj državi, da im se tamo sudi. S te strane, ovo bi bilo posredno izigravanje ustava naše zemlje."

Vekarić dodaje da naši državljani mogu biti predati sudu Ujedinjenih nacija, kao što je Haški tribunal, ali ne i nekoj drugoj državi: "Moguće je naše ljude predati organu Ujedinjenih nacija. Sa druge strane, postoje ustavno-pravni limiti, odnosno ograničenje da ne možete jednostavno naše državljane predavati drugoj državi da im se tamo sudi. Sa te strane, ovo bi, na neki način, posebno bilo izigravanje Ustava naše zemlje. To je takođe, zvaničan stav Tužilaštva koji je gospodin Vukčević, više puta javno označio."

Mrkšić, Šljivančanin i Radić optuženi su za streljanje više od 200 hrvatskih zarobljenika, izvedenih iz vukovarske bolnice, 20. novembra 1991. godine na farmi Ovčara, nakon što su snage Gardijske brigade JNA pod njihovom komandom zauzele grad. Drugi proces, takođe za zločine počinjene na Ovčari, vodi se pred Specijalnim odelenjem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, gde se sudi pripadnicima Teritorijalne odbrane Vukovara i paravojnih formacija, koji su optuženi da su neposredno počinili zločin na farmi Ovčara.