Proganja me BIA

Nemam apsolutno nikakve veze sa optužbama koje plasira BIA, da sam na bilo koji način umešana u aferu "Mačkatica" - kaže za Vranjske Anita Nikolić, carinik, koja od izbijanja pomenutog slučaja prolazi pravi hod po mukama, optužena od strane pripadnika Bezbednosno-informativne agencije (BIA) sa juga Srbije da je "duboko grlo", odnosno anonimni izvor iz Surdulice, koji plasira informacije medijima o navodnom spaljivanju tela Albanaca u Fabrici čelične sačme u Mačkatici za vreme NATO kampanje 1999. godine. Pored verbalnih pretnji, Nikolićeva je izložena praćenju, a 10. decembra 2004. je umalo izbegla atak na njen fizički integritet, kada joj je automobil nestao u vatri, nekoliko sekundi pošto je iz njega izašla. Po njoj, pozadina ovih nedaća je drugačija - naime, ona je podigla krivičnu tužbu protiv komandira pogranične policije na graničnom prelazu Strezimirovci, Nebojše Džonića, za seksualno uznemiravanje. Kako tvrdi Anita, Džonić je pod visokom zaštitom BIA i, u sticaju sa činjenicom da je u procesu protiv njega zastupa Fond za humanitarno pravo (FHP) iz Beograda, koji je i inicijator priče o Mačkatici, stekli su se uslovi da ona bude identifikovana kao izvor, od strane pripadnika BIA sa juga Srbije.

- Sve je počelo - kaže Anita Nikolić - 2003. godine; Nebojšu Džonića sam znala i ranije, imali smo korektan odnos, ali kad je postao komandir, to se promenilo. Stalno je počeo da insistira na, kako je to zvao, "ljubavno-poslovnoj saradnji". Jasno sam mu stavila do znanja da do takve saradnje ne može da dođe nikada. Onda je on krenuo raznoraznim pisanjima protiv mene, tadašnjem načelniku pogranične uprave Siniši Grbiću.

Tada je, priča Anita, počeo njen hod po mukama, pokrenut je disciplinski postupak, Grbić uporno piše njenom direktoru, nastaje strašna kampanja protiv nje. - Kad sam ih jednom upitala: "Za ime boga, šta je ovo, o kakvoj to vi blokadi pošete", oni mi podnose krivičnu prijavu za remećenje javnog reda i mira i ometanje ovlašćenog službenog lica u vršenju dužnosti! Pa su to potkrepili nekakvim nebuloznim izjavama policajaca, koji su bili primorani na to, čak je među njima bila i izjava policajke Marije Ilić, koja je kasnije i sama optužila Džonića za seksualno uznemiravanje. Opštinsko tužilaštvo u Surdulici je, naravno, odbacilo tu prijavu. Za mesec - dva pozvala me policajka Marija Ilić, dok su oni nastavljali sa zastrašivanjima. Rekla mi je doslovce: "Meni se dešavaju strašne stvari, znam šta se tebi desilo, a i ja sam Džonićeva žrtva. Šta da radim, poslala sam ovo, ali niko ne odgovara, a on je sve jači i jači. Podnela sam krivičnu prijavu, hoćeš li da se pridružiš gonjenju"? Pozvali su me iz tužilaštva, ja sam dala izjavu, i tužilaštvo je po službenoj dužnosti pokrenulo krivičnu prijavu protiv Džonića za blud i zloupotrebu službenog položaja. Prethodno je protiv njega i jedan Rom, koga je maltretirao na graničnom prelazu po nacionalnoj osnovi, takođe podneo krivičnu prijavu, pa ja i Marija, ali niko nije reagovao.

Džonić je, po Anitinim tvrdnjama, non stop bio u BIA, oni su ga zdušno podržavali i branili, i ona je, veli, od tada postala za BIA neprijatelj. U međuvremenu, po krivičnoj prijavi niko nije reagovao, i Anita se seća: - Kada sam videla da situacija izmiče kontroli, uzela sam Mariju, onako uplakanu i uspaničenu, za ruku, i otišle smo u Leskovac, u Odbor za prava čoveka. Ljudi iz Odbora su nas odmah primili, pozvali novinare, i tako je sve krenulo u javnost. Svi mediji, sve televizije su objavile našu priču, a Džonića sutradan šalju u Nemačku na stručno usavršavanje! Dok je bio na usavršavanju, došli su iz pogranične uprave da ispitaju slučaj, i onda se 17 policajaca od 20 okrenulo protiv njega, i reklo šta ima o njemu!

Anita Nikolić iznosi i događaj sa prvog ročišta, koje je bilo septembra 2004. godine, kada je sudeći sudija Opštinskog suda u Surdulici čekao Džonića oko pola sata, a onda saopštio da tako mora, jer ga je pozvao načelnik BIA za Vladičin Han, Surdulicu i Bosilegrad Bratislav Milošević i rekao mu da mora da čeka optuženog!

Stiže i decembar, mediji otvaraju slučaj "Mačkatica".
- Totalno mi je bilo nepoznato - ističe Anita - ali dotakla me vest, kao građanina. Onda sam čula priče, za koje sam mislila da su čaršijske - "ma, tebe nešto povezuju". Ali 30. decembra su te priče potvrđene, i počinje i moja zabrinutost - zašto mene povezuju sa tim? Veče pre Nove godine, u četvrtak, izašla sam u grad sa sinom i drugaricom, u kafić. Seli smo, i ja sam na ulazu u kafić videla šefa BIA i nekoliko njegovih ljudi, i nije mi bilo prijatno, upravo zbog tih priča oko "Mačkatice". Obraća mi se rečima: "Do sada si bila popularna. Dobro ti znaš o čemu pričam. Ja trenutno lociram svoje neprijatelje, i neke sam već locirao. A znaš li šta ja radim svojim neprijateljima? Nabijam ih tri metra ispod zemlje": To se tada tako završilo.