Patriotizam u japanskim školama – igranje s vatrom

Najgore je što je izabran nesrećan tajming. Ove nedelje, deset godina od kako je u zemljotresu u Kobeu poginulo 6,433 ljudi, u tom gradu je održana velika konferencija o tome kako se braniti od prirodnih katastrofa. Au  međuvremenu, u Tokiju su se okupili članovi vladajuće Liberalno demokratske partije (LDP) da bi ignorisali lekcije jedne druge katastrofe, ali ne prirodne već katastrofe koju je napravio čovek, koja je uzrokovala mnogo više smrti i razaranje. Pred usvajanje političkih smernica za 2005, LDP je odlučila da treba da se revidira japanski zakon o obrazovanju. Nacrtom zakona se između ostalog predviđa plan kojim bi učenici trebalo da postanu veće patriote. S obzirom da su ranije "reforme" obrazovanja s patriotskim prizvukom prethodile skretanju Japana u militarizam, ta ideja deluje prilično opasna.

U nacrtu, koji obiluje smernicama o savremenom učenju i boljem podučavanju, stoji i da japanske škole treba među učenicima da neguju osećaj aikokushin. Ta reč bi se mogla prevesti kao "ljubav prema zemlji", ali za većinu Japanaca ona ima drugo – liberali bi rekli mračnije – značenje. Odista, mnogi Japanci danas otkrivaju šta sve može da znači ljubav prema svojoj zemlji, ali aikokushin, tvrde zabrinuti liberali, implicira odanost jednoj određenoj ideji Japana: jedinstvene nacije koja ima podršku poslušnih i vrednih građana. I mada je gotovo neverovatno da može doći do povratka militarizmu i sveprisutnom šovinizmu, najnovije ideološke igre LDPa rizikuju antagonizam japanskih suseda i otvaranje dubokih rana u zemlji.

Počnimo sa susedima. Junishiro Koizumijeva godišnja poseta centru Yakushi, gde se nalaze duše japanskih ratnih zločinaca, zajedno sa palim vojnicima, razjarilo je mnoge stanovnike Kine, Južne Koreje i drugih delova Azije. Premijer kaže da će i dalje tamo odlaziti, i da političari iz susednih zemalja treba da olade. Možda bi mogli lakše da olade da se u pojedinim udžbenicima istorije ne veliča japanska imperijalna prošlost. LDP sada namerava da podučava patriotizam, kao i revidiranu istoriju.

Obrazovne reforme koje LDP namerava da sprovede mogle bi još veći problem da naprave kod kuće. Tokom hladnog rata mnogi levo orijentisani nastavnici su japansku ratnu krivicu koristili kao ideološko oružje. Međutim, u proteklih 15 godina takve podele su nestale iz politike, kao i iz mnogih učionica. Prihvatanje patriotske klauzule sada bi moglo da poništi taj progres i ponovo rasplamsa ideološki rat. Mnogi nastavnici već su se unervozili zato što nacionalistički guverner Tokija, Shintaro Ishihara, u školama glavnog grada insistira na privrženosti nacionalnoj zastavi i himni.

Predložna patriotska klauzula takođe odvlači pažnju od ozbiljne potrebe za pravim obrazovnim reformama u Japanu. Kvalitet podučavanja vrlo varira. Disciplina je ogroman problem. U međuvremenu, Japan pokušava i da prenese veća ovlašćenja na lokalne vlasti, kao i da istovremeno skreše ogroman nacionalni deficit i dug. Ima mnogo problema o kojima treba da se raspravlja, pre svega o tome kako bi nastavnici mogli bolje da podučavaju. A ako nastavi da insistira na ovom kontroverznom zakonu, LDP će dati nastavnicima sjajan izgovor da baš to ne učine.