Izručiti, ili ne izučiti, pitanje je

Srbija ulazi u nedelju u kojoj Evropi treba da pokaže da sarađuje sa Haškim sudom, ili će uslediti negativna ocena za izradu Studije izvodljivosti. Tim povodom u Beogradu će boraviti dve delegacije iz Brisela. Prvu delegaciju, koja dolazi u ponedeljak, predvodiće komesar za proširenje Oli Ren.

Komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren, najpre će doputovati u Prištinu, a potom i u Beograd, gde će istaći da Srbija i Crna Gora treba da iskoriste i ostvare napredak u dvojakom pridruživanju Evropskoj uniji i da potpuno sarađuju sa Haškim tribunalom, jer će se to pozitivno odraziti na Studiju izvodljivosti za pridruživanje SCG Uniji, na kojoj radi Evrospka komisija, saopšteno je u Briselu. Takođe je naglašeno da se istovremeno mora nastaviti rad u državnoj zajednici, tamo gde ona ima nadležnosti, kao što su recimo, međunarodne obaveze i ljudska prava. Prema saopštenjima Evropske komije, Ren će u Prištini ponoviti podršku sprovođenju Standarda, što EU podupire kroz Proces stabilizacije i pridruživanja i što treba da bude procenjeno polovinom ove godine. Ren će se satati sa čelnicima KFOR-a, UNMIK-a, lokalnih vlasti, kao i sa vođama kosovskih Albanaca i Srba, kojima će poručiti da je važno da sve kosovske zajednice zajednički delaju, kako bi se ostvarili bezbednost, ravnopravnost i ekonomske mogućenosti za dobrobit svih u Pokrajini.

Nakon Prištine, Ren stiže u Beograd, gde će u ponedeljak uveče i u utorak razgovarati sa najvišim zvaničnicima Srbije, Crne Gore i državne zajednice. On je već rekao da je kucnuo čas da se upotpuni proces stabilizacije, učvrsti dosadašnji napredak i da se krene dalje, napred. Evropski komesar, tokom poseta Prištini i Beogradu, želi da ponovo istakne jasnu evrospku perspektivu zapadnog Balkana. On je stavio do znanja i da je poštovanje međunarodnih obaveza, uključujući i potpunu saradnju sa Hagom, presudno za dalji napredak zemalja regiona, javlja dopisnik Bete Dragan Blagojević.

Samo dva dana posle posete Olija Rena, u Beograd stižu predstavnici radne grupe Evropske komisije, na peti sastanak proširenog stalnog dijaloga sa Vladom Srbije i Crne Gore. Na tom sastanku biće razmatrano nekoliko tema, a najvažnija je saradnja sa Haškim sudom. Ta radna grupa se sastaje svaka dva do tri meseca. Ona treba da da zeleno svetlo Evropskoj komisiji da se privede kraju rad na Studiji izvodljivosti.

Član Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić, za B92 ocenjuje da je ovo poslednji trenutak za početak saradnje sa Hagom, jer, ukoliko se ne iskoristi naredna nedelja, Srbija 2007. godine, kada se otvara novi budžetski ciklus u EU, neće dobiti značajnu finansijsku pomoć koja je namenjena potencijalnim kandidatima. "Oli Ren dolazi sa velikim očekivanjima. Imajući u vidu da je otkazana poseta Havijera Solane, ja se nadam da je naš politički vrh iskoristio vikend i da će imati šta da ponudi Oliju Renu. Samo možemo da se nadamo da će naš pokitčki vrh biti, u vezi s najavama isporuka Hagu, konsekventan, u smislu da, ukoliko ne bude dobrovoljnih predaja, da se uslovi ipak moraju ispuniti", smatra Jelica Minić.

Ukoliko dobijemo zeleno svetlo za izradu Studije izvodljivosti, Evropska komisija određuje tim koji radi na tom dokumentu. Nakon toga, počinje izrada dokumenta o Stabilizaciji i priključenju Uniji, a tek posle i pregovori o kandidaturi. Prema najavama potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa, sve bi to moglo biti završeno do 2012. godine, kada će Srbija imati svoje predstavnike u Briselu i Evropskom parlamentu.

Šta ako ocena bude negativna?

Dalek put to EU

Međutim, može se postaviti i pitanje koji je najgori scenario? Odnosno, šta će biti ako ne dobijemo ove nedelje pozitivnu ocenu za izradu Studije izvodljivosti.

Jelica Minić, odgovarajući na to pitanje, kaže: "Mislim da je to opet jedna blokada, jedna svojevrsna izolacija zemlje i u tom slučaju možemo svi zajedno da čestitamo radikalima na pobedi, jer ja očekujem da će oni preuzeti vlast u Srbiji, ukoliko ova nedelja ne bude završena sa pozitivnim ishodom."

Predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju i nekadašnji komandant Združenih snaga bezbednosti na jugu Srbije Ninoslav Krstić, smatra da će dalja nesaradnja s Haškim tribunalom sve više ugrožavati bezbednost zemlje i uticati na pogoršanje pozicija Srbije u vezi sa Kosovom, pa i jugom Srbije. On kaže i da izručenja ne bi dovela do destabilizacije zemlje. "To je priča kojom se pokrivaju određeni političari na vlasti", rekao je on.

"Nesaradnja je prepreka broj jedan za ulazak u evroatlantske integracije. Prethodna vlada je taj već vruć haški krompir prepustila ovoj, a ova sporo reaguje, kao da očekuje izbore i da se taj problem, opet, prepusti nekom trećem, a posledice trpe svi građani", rekao je Krstić za "Blic".

Napetost raste

S obzirom na to da proces evropkih integracija direktno zavisi od saradnje sa Haškim tribunalom, u strankama vladajuće koalicije raste napetost u vezi sa tim pitanjem.

Ukoliko do 27. januara ne bude ostvarena puna saradnja sa Haškim tribunalom, G17 plus će razmotriti svoj položaj u Vladi Srbije, a konačnu odluku da li će u njoj ostati, doneće Glavni odbor te stranke, koji će biti održan u narednih deset dana, kaže Čedomir Antić, član predsedništva stranke. 

"Rok je vezan mnogo ranije za 27, međutim, s obzirom na činjenicu da Solana sada ne dolazi, a Ren tek treba da dođe tada, mi ćemo u danima posle 27. morati do kraja da znamo šta se dogodilo sa Studijom o izvodljivosti. U ovom trenutku, za ovu Vladu je važno da nastavi sa evropskim integracijama, Hag je tu preduslov. Prema tome, nećete dugo čekati posle 27. Mi ćemo imati odgovor, a taj odgovor može biti da G17 plus izlazi iz Vlade, ili da Glavni odbor odluči nešto drugo, u šta, ja moram da iznesem svoje lično mišljenje, ne verujem", rekao je Antić. 

Kao mogući datum za održavanje Glavnog odbora u G17 plus pominje se 29. januar.