Logoraši podnose tužbe

Predsednik Hrvatskog društva logoraša srpskih koncentracijskih logora Danijel Rehak rekao je za novosadski "Dnevnik" da bivši hrvatski logoraši, koji su u jesen 1991. bili u zatočeništvu u Srbiji, podnose tužbe protiv SCG i bivše JNA za počinjene zločine i za pretrpljeno psihičko i fizičko zlostavljanje. On je naveo da je do sada prikupljeno 5.000 predmeta i da se tužbe podnose u etapama.

Rehak je rekao da je, prema podacima njegovog udruženja, tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije, u srpskim logorima bilo zatočeno oko 20.000 građana Hrvatske. On je kazao da se za smrtno stradale u logorima traži odšteta od 400.000 evra, za smanjenje životne aktivnosti 300.000 evra, za pretrpljeni duševni bol, u zavisnosti od kategorije, logoraši traže od pet do tristo hiljada evra.

Hrvatsko društvo logoraša na pomenu na farmi Ovèara

Zbog gubitka radnog mesta logoraši traže 1.000 evra mesečno, za dan proveden u logoru 100 evra, za propadanje firme 200.000 evra a za pretrpljeni strah skala se kreće od 90.000 do 300.000 evra.

"Nama novac nije najvažniji, bitna nam je moralna satisfakcija. Mi samo želimo da na ovim prostorima svi znaju da su ipak postojali koncentracioni logori u koje su odvođeni ljudi pod prisilom i bili su zatočeni bez ikakvih prava, maltretirani i zlostavljani. Jedan broj njih je i izgubio život u ovim logorima", naveo je Rehak. Rehak je naveo da je u Srbiji u jesen 1991. bilo 18 logora za uhapšene Hrvate.

Direktor Informativno-dokumentacionog centra "Veritas" u Beogradu Savo Štrbac rekao je da građani Srbije, koji su u vreme rata bili u nekom logoru u Hrvatskoj, gde su mučeni, psihički i fizički maltretirani, takođe podnose tužbe.

Po njegovim rečima, problem je što se nigde u SCG ne može dobiti tačan podatak koliko je građana ratne 1991. bilo u zatočeništvu u nekom od brojnih logora u Hrvatskoj. Štrbac je izneo procenu da je u hrvatskim logorima bilo oko 15.000 Srba i pripadnika bivše JNA.

On je objasnio da bivši logoraši Hrvatsku mogu da tuže po osnovu Zakona o odgovornosti hrvatske države za štetu uzrokovanu od hrvatskih oružanih i redarstvenih snaga tokom domovinskog rata, koji je donet 2003. godine.

"Tužbi protiv Hrvatske bi sigurno bilo više, ali ljudi se još uvek plaše, posebno Srbi iz Krajine, jer su mnogima u Hrvatskoj ostali ili su se vratili roditelji ili bliža rodbina. Zbog njihovog mira, odriču se eventualne novčane naknade za pretrpljenu torturu u logorima", rekao je Štrbac za "Dnevnik".