Konferencija o približavanju EU

"EU će biti celina tek kada se raširi do geografskih granica Evrope.

Širenje vrednosti EU na države Zapadnog Balkana, Slovenija vidi kao temelj stabilnosti regije", rekao je slovenački ministar za evropske integracije Milan M. Cvikl na ministarskoj Konferenciji o podršci približavanju EU, održanoj na Brdu kod Kranja. "Ne znam da li je ikada održana konferencija na kojoj su sve države članice EU, zemlje kandidati i zemlje koje žele da se pridruže EU, imale priliku da se sretnu o razgovaraju" rekao je Cvikl.

Na današnjoj ministarskoj Konferenciji, Slovenija je otvorila i Centar za pomoć približavanju EU, za početak čijeg rada je slovenačka vlada već izdvojila milion evra, "koliko košta prvih 1.000 savetodavnih dana", rekao je Cvikl.

Sve zemlje članice EU podržale su otvaranje Centra i izrazile svoju čvrstu podršku približavanju zemalja kandidata i daljem napretku država Zapadnog Balkana u oviru stabilizacijsko-asocijacijskog procesa.

Na novinarskoj konferenciji Cvikl je kao zanimljivost naveo i da je Centar počeo da radi i pre no što je otvoren, jer su se predstavnici Srbije i Crne Gore srele veče pred konferenciju i dogovarale se o zajedničkom radu.

Za B92 Cvikl kaže: "Ja sam i pre početka rada Centra imao posete predstavnika Srbije i predstavnika Crne Gore, ali tada smo to morali da pravimo kao odvojene protokolarne posete, a sada 300-400 ljudi iz Srbije i još toliko njih iz Crne Gore morati da bude zajedno na mnogo sastanaka, seminara, da kontaktiraju... Bez dijaloga nema razumevanja o tome šta su potrebe, šta je bitno na tom putu integracije... Kod Srbije i Crne Gore to će biti paralelni dijalog i ja predlažem da te delegacije, pre no što se sretnu sa EU, prvo razgovaraju među sobom. Treba ipak shvatiti da će svaka od država kandidata morati da razgovara i sa 25 zemalja-članica EU", prenosi dopisnik B92, Jelica Greganović.

O Centru za pomoć u približavanju EU, specijalni koordinator Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, Erhard Busek za B92 kaže da su Pakt i EU 2003. počeli takozvanu Inicijativu iskustava transformacije. "Najpre smo zamolili Poljsku, Češku i Mađarsku da učine više za regiju. Sloveniju nije trebalo pitati jer je ona bila dobro upućena. Ako dobijemo taj centar, na jednoj strani ćemo imati zahteve zemalja u regiji, a na drugoj mogućnosti zemalja-članica EU i to će biti zaista odlično. Centar će se baviti zahtevima tranzicije, jer svaka zemlja želi da u Brisel ide odvojenim putem, a to je i pitanje nacionalnog ponosa", kaže Busek.

Komentarišući odluku EU o "paralelnim kolosecima" za Srbiju i Crnu Goru u približavaju EU, Busek je rekao da nije stvar Pakta da odlučuje o tome. "Mogu da kažem da je veoma teško dovesti Srbiju i Crnu Goru do iste tačke gledišta. Zato je put koji predlaže Evropska komisija dobar način", rekao je Busek.

Sekretar Kancelarije za evropske integracije u Vladi Srbije Radmila Milivojević kaže da otvaranje Centra za pomoć približavanju Evropskoj uniji "dolazi u važnom trenutku za proces pridruživanja Srbije i Crne Gore, u skladu sa poslednjem izjavom iz Mastrihta o dva koloseka, jer omogućava i Srbiji i Crnoj Gori da sa prave strane izađe u ovaj prvi plasman, da se sa retorike pređe na konkretne aktivnosti, donošenje zakona, postavljanje institucija, reforma svega".

O stavu predsednika Crne Gore da će SCG brže ući u EU kao dve nezavisne države, ministar Crne Gore za evropske integracije Gordana Đurović, za B92 kaže da je to jasna politička strategija i Vlade Crne Gore i koalicije koja je na vlasti. "Ili snaženje jedne jedinstvene države ili kreiranje dve nezavisne države, koje ni Brisel ne osporava, znači oba scenarija su potpuno legitimna i moguća. Niko nema pravo da ih pre njihovog prava na testiranje od strane gradjana, kao takve osporava", kaže Gordana Đurović.