Razno
Na današnji dan, 2. avgust
Danas je subota, 2. avgust. Pročitajte koja su to istorijska dešavanja obeležila ovaj datum.
0:00
2.8.2025.
5 h
Ponedeljak, 20.09.2004.
12:16
Izbiračica
Naša država se nedavno, u liku premijera Koštunice, pod vidom nemešanja u privredne, a pogotovo privatizacione tokove, oglasila da se neće mešati u proces prodaje trgovinskog nacionalnog lanca Ce marketa.
Ista ta država, ali sada u rangu ministra Bubala, posle nekoliko dana, dok na ulicama Beograda i prodavnicama Ce marketa vri, izjavio je kako bi „bilo dobro da jedan takav maloprodajni lanac ostane u rukama kompanija ili konzorcijuma koji imaju nacionalni predznak”. Iako će se, kako reče malo neutralnije, sve dogoditi „onako kako mora biti”, njegovo zalaganje za ostajanje Ce marketa u nacionalnim bojama, „nije uslov niti obaveza”.
Samo ove izjave ta dva visoka funkcionera u vladi, bar kada je reč o privredi i privatizaciji, dovoljno svedoče o potpuno nemuštoj ulozi naše države u tranzicionim procesima. Kada iz iste vlade izađu dva gotovo oprečna stava, šta o svemu da misle i kako da se „upravljaju” mali akcionari, menadžment firme, sindikati... pa i sama javnost.
Jer, Ce market sa 227 manjih i većih prodavnica, ne samo u Beogradu, koji je, opet, gotovo trećina potrošačkog potencijala cele Srbije, nije isto što i druge trgovine. Kupovinom Ce marketa, ko god bio, preuzima se i lavovski deo srpskog tržišta.
U ovom času nije od presudne važnosti ko su potencijalni kupci. Mada ponude pojedinih interesenata za osiromašene akcionare Ce marketa, od 18.000 po akciji, nisu nimalo za potcenjivanje. Vlasnici akcija, što je sasvim ljudski, baš kao kada su u pitanju i akcionari „Knjaza”, koji skoro do juče nisu znali šta će sa dobijenim hartijama od vrednosti, sada su počeli da se preračunavaju. U pitanju su, skoro preko noći, velike pare za naše prilike.
Konačno, država je rekla – prodaja je slobodna, pa kako akcionari, vlasnici Ce marketa, odluče. U slučaju „Knjaza” postupila je malo drugačije, jer je 41,2 odsto akcija u njenom portfelju, mnogo veći zalogaj od onoga što ima u Ce marketu.
Ali, bez obzira na tu razliku, ostalo je otvoreno pitanje – da li je baš sve za prodaju. Ako jeste, čemu lamentacije nad nekakvim nacionalnim obeležjima. Ako, međutim, nije, gde su pravila po kojima će nešto, ipak, biti prodato i – kome će. Na kraju nije ni nebitno – šta neće uopšte prodavati.
Ulazeći u procese tranzicije i privatizacije naša država, sada je to očevidno, nije uradila ono što je morala – da donese jasnu strategiju ili bar neke smernice po kojima će „krčmiti” preduzeća. Ne samo u svom, već i u vlasništvu akcionara, a ne usred tog procesa počne da se ponaša kao „vremešna izbiračica” – sve bi dala da se uda, ali kada bi je neko lepo isprosio. A prosaca – niotkuda.
Ista ta država, ali sada u rangu ministra Bubala, posle nekoliko dana, dok na ulicama Beograda i prodavnicama Ce marketa vri, izjavio je kako bi „bilo dobro da jedan takav maloprodajni lanac ostane u rukama kompanija ili konzorcijuma koji imaju nacionalni predznak”. Iako će se, kako reče malo neutralnije, sve dogoditi „onako kako mora biti”, njegovo zalaganje za ostajanje Ce marketa u nacionalnim bojama, „nije uslov niti obaveza”.
Samo ove izjave ta dva visoka funkcionera u vladi, bar kada je reč o privredi i privatizaciji, dovoljno svedoče o potpuno nemuštoj ulozi naše države u tranzicionim procesima. Kada iz iste vlade izađu dva gotovo oprečna stava, šta o svemu da misle i kako da se „upravljaju” mali akcionari, menadžment firme, sindikati... pa i sama javnost.
Jer, Ce market sa 227 manjih i većih prodavnica, ne samo u Beogradu, koji je, opet, gotovo trećina potrošačkog potencijala cele Srbije, nije isto što i druge trgovine. Kupovinom Ce marketa, ko god bio, preuzima se i lavovski deo srpskog tržišta.
U ovom času nije od presudne važnosti ko su potencijalni kupci. Mada ponude pojedinih interesenata za osiromašene akcionare Ce marketa, od 18.000 po akciji, nisu nimalo za potcenjivanje. Vlasnici akcija, što je sasvim ljudski, baš kao kada su u pitanju i akcionari „Knjaza”, koji skoro do juče nisu znali šta će sa dobijenim hartijama od vrednosti, sada su počeli da se preračunavaju. U pitanju su, skoro preko noći, velike pare za naše prilike.
Konačno, država je rekla – prodaja je slobodna, pa kako akcionari, vlasnici Ce marketa, odluče. U slučaju „Knjaza” postupila je malo drugačije, jer je 41,2 odsto akcija u njenom portfelju, mnogo veći zalogaj od onoga što ima u Ce marketu.
Ali, bez obzira na tu razliku, ostalo je otvoreno pitanje – da li je baš sve za prodaju. Ako jeste, čemu lamentacije nad nekakvim nacionalnim obeležjima. Ako, međutim, nije, gde su pravila po kojima će nešto, ipak, biti prodato i – kome će. Na kraju nije ni nebitno – šta neće uopšte prodavati.
Ulazeći u procese tranzicije i privatizacije naša država, sada je to očevidno, nije uradila ono što je morala – da donese jasnu strategiju ili bar neke smernice po kojima će „krčmiti” preduzeća. Ne samo u svom, već i u vlasništvu akcionara, a ne usred tog procesa počne da se ponaša kao „vremešna izbiračica” – sve bi dala da se uda, ali kada bi je neko lepo isprosio. A prosaca – niotkuda.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare