Raznoglasje i u debatama

Varšava - Ni četiri puna dana nisu bila dovoljna da ovogodišnji Svetski kongres Međunarodnog instituta za štampu (IPI), njegova 53. generalna skupština i višekratni sastanci Borda i Foruma, koji su u utorak uveče okončani u glavnon gradu Poljske, pruže dovoljno zadovoljavajućih odgovora na bezbrojna pitanja koja se tiču ne samo slobode štampe u savremenom svetu, već svih složenih problema s kojima su danas suočeni veliki i mali, slobodni i zavisni, javni, državni i privatni, štampani i elektronski mediji, ali i sve njihove možda i previše brojne organizacije, forumi i asocijacije.

I sasvim sumarni pregled tema i problema o kojima su proteklih dana s puno energije, emocija, pa i patetike raspravljali učesnici Kongresa, biće dovoljan da se shvati otkud toliko mnogo postavljenih pitanja, kao i ne baš usamljenih sumnji, izrečenih u plenumu ili na sednicama iza zatvorenih vrata. Kao što je već bilo rečeno, dnevni red je bio otvoren debatom o ulozi medija u osvajanju slobode i demokratije u zemljama Centralne i Istočne Evrope. Nastavljen je vrlo konkretnom pričom o ne uvek čistom držanju nekih poljskih medija u korupcijskim skandalima koji još potresaju ovdašnju scenu. Potom je uplovio u prilično kontroverzne i mutne vode medijske scene na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, gde su - po svim svedočenjima iz Rusije, Belorusije, Gruzije, Ukrajine i u regionu južnog Kavkaza i Centralne Azije, što su se mogla čuti u kongresnoj sali varšavskog "Šeratona" - represija, zastrašivanje, sudski progoni i direktni napadi na nezavisne ili neposlušne novinare i njihove redakcije i dalje svakodnevna praksa.

Suprotstavljena mišljenja čula su se, u još većoj meri, u raspravi o budućim granicama Evrope. Za čitaoce u Srbiji i Crnoj Gori biće zanimljiva činjenica da ime njihove državne zajednice praktično nije bilo ni pomenuto (izvestan izuzetak napravio je samo Jirži Dinstbir, koji je govorio i o "zapadnom Balkanu"), dok su predstavnici nekih medija i institucija iz nama susednih zemalja, s neskrivenim entuzijazmom govorili o potrebi da u EU što pre budu uključene ne samo Rumunija, Bugarska i Hrvatska, već i Turska, Ukrajina, Moldavija, pa čak i Izrael i Egipat! Jedan je medijski zvaničnik - čija zemlja još nije u ušla u EU - svoje uverenje artikulisao sledećim rečima: "Evropa se završava tamo gde se završavaju njeni (naši) interesi." Bilo je, takođe, uočljivo da su mnogi novinari i urednici u tom kontekstu više govorili kao političari nego kao medijski profesionalci, i da je u njihovom izjašnjavanju bilo nečega što je podsećalo na "glasanje" prilikom biranja pesme "Evrovizije".

Raznoglasje je preovlađivalo i u debatama o tome kako da se zemlje članice međuvladinih organizacija pridržavaju prihvaćenih obaveza ili kako treba rešavati evidentne probleme takozvane "medijske koncentracije" i naravno, političkog i korporativnog uticaja stranih medijskih kompanija, koje su sve prisutnije u nekim delovima Evrope i sveta. Konstantin Gebert - koordinator te debate, novinar i medijski konsultant s iskustvom iz poljske "Agore" i praškog MDLF - nije propustio da naglasi svojevrsni paradoks koji se odražava u činjenici da su "mnogi zabrinuti zbog onog što rade ili bi mogli uraditi strani investitori, ali da ipak svi traže strane investicije i partnere."

Profesionalno izuzetno značajna tema - koja je izazvala, ili ovom prilikom bar javno postavila, možda najviše pitanja - ticala se takozvane "primene dobre novinarske prakse", odnosno poštovanja osnovnih novinarskih standarda kojih se, na žalost, ne pridržavaju uvek ni najbolji listovi ili najuglednije TV ili radio stanice. Postavljene dileme, pomenuti primeri, izrečene tvrdnje i iznesena mišljenja. previše su brojni da bi se mogao napraviti njihov koliko toliko objektivan i sažet presek.

Napravimo, ipak, izuzetak koji se tiče uvek provokativnog Adama Mihnjika, glavnog i odgovornog urednika Gazete viborče. On je svoje, inače prilično dugačko izlaganje, započeo tvrdnjom da se novinari moraju ponašati "kao one guske koje su spasle Rim", moraju na vreme obaveštavati javnost o tome šta joj se sprema. Rekao je i da ga "prijatelji" i poslovni partneri često upozoravaju ili traže od njega da ne piše ili objavljuje tekstove o "tamo nekim sitnicama". "Uvek im obećavam samo jedno: nikad nećemo pisati ili objaviti ono što nije tačno."

A kako pisati o našim neprijateljima, o onima koje ne volimo, bez strasti i mržnje? - upitao se na kraju Mihnjik. "Jednostavno, pišimo kritički o drugima onako kako bismo želeli da drugi pišu o nama."

Poslednji dan Svetskog kongresa imao je juče više svojevrsnih "zvezda". Prvi među njima bio je predsednik Mreže za slobodu izražavanja iz Centralne Azije i južnog Kavkaza (CASCFEN) Azer Hasret, kome su direktor IPI Johan Fric i potpredsednica Fridom foruma Kris Vels uručili ovogodišnju nagradu "Pionir slobodnih medija". Podsetimo, Danas je tu nagradu dobio pre dve godine, na Svetskom kongresu u Ljubljani.

Na završnoj ceremoniji glavni govornik bio je novi poljski premijer Marek Belka, posle čega su učesnicima Kongresa predstavljeni novoizabrani predsedavajući IPI, Kenijac Vilfred Kiboro, kao i organizatori idućeg svetskog kongresa u Najrobiju.