Fokus: Zakon o osnovama obrazovanja

Retko kada je jedan zakonski projekat izazvao toliko tenzija u javnosti. Posebna specifičnost je da je Ministarstvo prosvete i sporta na izmenama radilo u tajnosti, bez javne rasprave. Diskusija u medijima se razvila na saznanjima koja su „procurela” iz kabineta ministra Ljiljane Čolić.

Predstavnici Ministarstva prosvete tvrde da su izmene zasnovane na principima decentralizacije, demokratizacije i depolitizacije. S druge strane, zagovornici modela koji je usvojila bivša vlada ističu da je u pitanju greška „civilizacijskih dimenzija”.

Vlada Srbije usvojila je Predlog izmena i dopuna, bez rasprave, na sednici 13. maja. Vladajuća koalicija verovatno može računati na podršku Socijalističke partije Srbije, sa čijim bi se glasovima obezbedila skupštinska većina. Oštro neslaganje izrazili su poslanici opozicione Demokratske stranke.

Izmene i dopune

Ministar Ljiljana Èoliæ

Ključna izmena je ukidanje devetogodišnjeg školovanja u osnovnom obrazovanju i, počev od od školske 2005/2006. godine, vraćanje osmogodišnje škole, kojoj će prethoditi jedna godina predškolske nastave.

Predviđeno je osnivanje jedinstvenog Nacionalnog prosvetnog saveta, čije će članove predlagati Srpska akademija nauka i umetnosti, Matica srpska, univerziteti, stručna udruženja nastavnika, reprezentativni sindikati i verske zajednice.

Postojećih sedam centara (nezavisnih tela koja su se bavila sprovođenjem obrazovne politike) biće ukinuto i umesto njih osnovaće se Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta.

Predviđenim izmenama predlaže se i da učenik na popravni ispit ide sa dve slabe ocene, umesto sa četiri, a da se drugi popravni rok ukida. Predviđeno je i ukidanje obaveznog učenja stranog jezika u prvom razredu osnovne škole.

Učitelji i nastavnici više neće imati obavezu obnavljanja licence za rad, već će ona imati neograničeno trajanje.

Ministar Čolić izjavila je da javne rasprave povodom izmena Zakona nije bilo zbog nedostatka vremena, a da je Prosvetni savet, koji je po zakonu morao da bude konsultovan, izostavljen iz rada na ovom dokumentu jer je nestručan.

”Želeli smo da zakon prilagodimo realnosti Srbije. Suočili smo se sa izvesnim problemima vezanim za realizaciju reforme, ne u toliko velikim sredinama kao što su Beograd, Niš, Novi Sad, već u manjim mestima. Mi moramo razmišljati o celovitosti Srbije, o celini naše teritorije, o tehničkim, materijalnim, kadrovskim i ostalim mogućnostima. Bili smo prinuđeni na taj korak zato što je reforma, ovako kako je zamišljena, u ovom trenutku, finansijski i kadrovski za nas neodrživa“, rekla je Ljiljana Čolić za B92.

Kritike

Bivši ministar Gašo Kneževiæ

Bivši ministar prosvete Gašo Knežević stavio se na čelo protivnika ovakvih planova aktuelnog ministarstva. Osnovao je nevladinu organizaciju Reformski obrazovni krugovi, čiji je trenutno glavni cilj – protivljenje izmenama Zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju, odnosno zagovaranje modela koji je načinilo Ministarstvo prosvete, u u periodu dok je Knežević bio ministar.

Knežević ocenjuje da će izmene dovesti do centralizacije obrazovnog sistema i udaljavanja od standarda Evropske unije. „Vrši se ponovo centralizacija, ukidaju se centri, nema ništa od slobode škola, od kreativnosti nastavnika”, upozorava on.

Knežević kaže da će najviše trpeti 250 hiljada đaka koji su pripremani za prethodni program. Bivši ministar smatra da će nastavnici biti demotivisani da se stručno usavršavaju, jer više neće imati obavezu obnavljanja licence za rad. “Stručna rasprava se izbegava zbog toga što, ako se uporedi zakon koji je donet u vreme kada smo mi bili u mogućnosti da ga donesemo i novi nacrt zakona, onda možete da poredite samo babe i žabe ili nebo i zemlju, zato što nema stručnosti u novom zakonu”, zaključuje Gašo Knežević

Saznajte više:

Intervju ministra Ljiljane Čolić za B92

Intervju bivšeg ministra Gaše Kneževića za B92

Ministarstvo prosvete i sporta

Građanski savez Srbije