Žene najbolji kupci

Na izbor naslova najviše utiču reklama i platežna moć. Najčitaniji beletristika, svetski i domaći i hitovi

Izgleda da je vreme u kome su sitna zadovoljstva poput izbora i kupovine knjige davno prošla, jer sve je manje pravih fanova literature, a sve više onih koji knjige kupuju zato što je "čitanje u modi" i zato što je neki naslov toliko dobro izreklamiran da ga svi u gradu moraju imati.

Kada se tome doda i prodor savremenih tehnologija i mogućnost takozvanog brzog čitanja putem Interneta, postavlja se pitanje ko u Srbiji kupuje knjige, iz kojih razloga i koji su to naslovi koji zaokupljaju pažnju čitalačke publike. Postoji nekoliko kriterijuma prema kojima se određuju kupci knjiga. Prvi je, svakako, novac, odnosno platežna mogućnost stanovništva i želja da se kupovinom određenog naslova bude u trendu.

- Ako je neka knjiga dobro izreklamirana i ako se u gradu čulo za taj naslov, onda ljudi traže baš nju. Drugi razlog koji građane opredeljuje da kupe knjigu je poklon, odnosno želja da se nekome pokloni nešto što je vredno, a relativno jeftino, što knjiga jeste. Tek na kraju dolaze kupci koji knjige kupuju zato što moraju, odnosno obaveznu literaturu u koju spadaju rečnici i udžbenici - kaže jedan od beogradskih knjižara. Kada je reč o starosnom dobu, tu se prema iskustvu knjižara ne izdvaja posebno nijedna kategorija kupaca, ali zato mnogo više ima žena koje kupuju knjige.

- Žene su mnogo češći kupci od muškaraca, ali je zato muška populacija mnogo zahtevnija prilikom izbora knjiga. Oni mnogo ređe kupuju knjige na preporuku, dok je žene mnogo lakše ubediti da je neki naslov dobar - kaže naš sagovornik i dodaje da je najmanje takozvanih slučajnih kupaca. Prema mišljenju Žarka Albulja, psihologa i dugogodišnjeg izdavača i prodavca knjiga, razlog zašto žene češće kupuju knjige od muškaraca je to što više i čitaju.

- Na Balkanu muškarci u porodici donose važne i velike odluke, dok manje značajne odluke, poput kupovine knjiga, kućnih nabavki, donose žene. Takav odnos stvara se još tokom detinjstva, jer devojčice su sklonije čitanju od dečaka, koji se češće opredeljuju za neke aktivnije igre. Činjenica da su muškarci, pak, mnogo zahtevniji kupci knjiga od žena proizilazi iz toga što u jednu kategoriju muškaraca spadaju oni koji su nesigurni, dok su u drugoj oni koji hoće da pokažu kako tačno znaju šta hoće - kaže Albulj. Kada je reč o izboru naslova, svakako je jasno da je najprodavaniji žanr beletristika i to svetski i domaći hitovi. Zatim slede kuvari, dijete, astrologija, popularna psihologija, zdrava hrana i dečja knjiga.

- Deca su najbolji prodavci knjiga, jer roditelji retko uspeju da se odupru želji svojih ljubimaca za nekom knjigom - ističe jedan od prodavaca na odeljenju dečje knjige.

Međutim, Žarko Albulj kaže da globalizacija dečje literature i takozvani "poterizam" nije dobar.

- Ne mogu da opravdam knjigu kao što je Hari Poter, čiji jedan deo ima oko 800 strana, jer dečja pažnja ima određeni kvantum. Mislim da je to velika manipulacija i da bi naši izdavači trebalo više da se bave domaćim autorima. Potpuno je pogrešno stalno težiti nekoj virtualnosti - ističe Albulj.

Ono što je poslednjih godina primetno to je svakako sve manje interesovanje za klasike i sabrana i izabrana dela. Takođe, ranija višedecenijska akviziterska prodaja skoro da je potpuno izumrla.

- Osamdesetih godina je akviziterska prodaja obuhvatala 80 odsto ukupne prodaje knjiga. To je za kupce bilo pogodno jer su se knjige kupovale na rate, akviziteri su dolazili "na noge" kupcima u firmama. To je bila neka vrsta rekreacije za radnike, a i tadašnji gradski komitet je to ocenjivao kao pohvalno. Početkom devedesetih godina taj vid prodaje je nestao jer su počeli da rade privatni izdavači i knjižari.

Međutim, ukoliko ne mislite da knjiga ima veliku misionarsku vrednost ne možete se baviti prodajom, jer se knjiga ne prodaje kao papir, telefon ili železo - naglašava Albulj i dodaje da će vremenom doći do stabilizacije prilika i u izdavaštvu i knjižarstvu, pa će ponovo početi da se praktikuje akviziterska prodaja.