Večito umorni, ali zato dugovečni

Živećete dugo, ali loše. Ovakva presuda rezultat je savremenih istraživanja vezanih za stanje niskog krvnog pritiska, tvrdi prof. dr Julija Jakarova, saradnik moskovskog časopisa „A&F zdravlje“ Izdavačke kuće „Argumenta i fakta“, čija izdanja možete naći i na Internetu, na sajtu www. aif.ru. Zašto loše, bilo je prvo pitanje novinara poznatoj lekarki?

- Zato što su osobe koje pate od hipotenzije, po pravilu, blede, mršave, lako se zamaraju, brzo izgube i sporo povrate snagu. Ali važniji je odgovor na pitanje - zašto dugo - dodaje dr Jakarova. - Zato što hipotenzija, koja može znatno da vam smanji kvalitet života, ne dovodi do tako strašnih posledica, kao što su infarkt ili moždani udar, kakve izaziva hipertenzija. Hronična hipotenzija koči razvoj arterioskleroze i krvni sudovi ostaju čisti.

  Medicina još uvek luta

Lekari još uvek nisu saglasni da li je hipotenzija bolest za sebe, simptom neke druge patologije ili stanje organizma u kome se tonus venskih krvnih sudova snižava, usporava se cirkulacija krvi i kao posledica toga pada opšti tonus.

Simptomi hipotenzije su veoma različiti i često se ne ispoljavaju istovremeno. To su: malaksalost, apatija, osećaj opšte slabosti, loše pamćenje, rasejanost („Morate da imate na umu da od niskog pritiska pate i deca i da ne smete zbog toga da ih grdite“, kaže dr Jakarova), smanjena radna sposobnost. Veoma često takve osobe se lako zadišu ako su izložene i najmanjem fizičkom opterećenju; imaju osećaj da nemaju vazduha, zbog čega stalno zevaju, a ponekad čak padaju u nesvest. Neretko pate od glavobolje, koja može biti uslovljena kolebanjem atmosferskog pritiska, obilnim obrokom i dugotrajnim boravkom na nogama. Hipotenzičari umeju da budu razdražljivi i emocionalno labilni, oni ne vole gradski prevoz i dugačke redove i neverovatno zavise od godišnjeg doba i vremena. Bolje podnose hladnije dane i teško im je da se razbude ujutru.

- Hipotenzičari se, po pravilu, ujutru se osećaju neispavanim - kaže profesorka Jakrova. - Razbude se, praktično, tek dva sata posle ustajanja, tokom dana opet klonu, a tek uveče živnu.

  Muške, ženske i opšte tegobe

Svi ti simptomi su naravno subjektivni i svako od nas može da ih oseti. Objektivno može da se ustanovi samo snižen pritisak i različite vegetativne smetnje, pre svega znojenje dlanova i stopala, bledilo i poremećaj termoregulacije - ujutru je telesna temperatura često snižena do 35,8 - 36 Celzijusovih stepeni.

Tome mogu da se pridruže osećaj težine u želucu, gorak ukus u ustima, smanjen apetit, mučnina, podrigivanje, gorušica, zatvor - jednom reči, poremećaj rada organa za varenje. Kod muškaraca se ponekad zapaža pad potencije, a kod žena se remeti menstrualni ciklus. Hipotenzičare često bole mišići, jer se ne snabdevaju dovoljno krvlju; posle lakše fizičke aktivnosti ili kretanja, cirkulacija se popravlja i bol prolazi.

  Medicinska definicija

Nizak krvni pritisak se definiše kao vrednost krvnog pritiska koji je niži od normalno očekivanog za pojedinu osobu u zadatim uslovima i relativan je pojam - pritisak nizak za jednu osobu može biti normalan za drugu.

Mišljenja lekara se razlikuju - od onih koji nizak krvni pritisak ne smatraju bolešću do onih koji ga misle da zahteva lečenje i kontrolisanje. U medicinskoj literaturi pacijent s hipotenzijom definiše se kao osoba koja ima krvni pritisak niži od 100/60 mmHg izmeren više puta u ambulantnim uslovima uz postojanje nabrojanih simptoma i odsustvo drugih uzroka.

Uopšteno gledano, svaki simptom za sebe nije naročito ozbiljan, ali uzeti zajedno mogu prilično da nam zagorčaju život. Češće od ove boljke pate žene između 30 i 40 godina koje se bave intelektualnim radom.   Profesionalna hipotenzija

Zna se za rudarsku hipotenziju, a postoji i sportska, koja se javlja zbog stalnog fizičkog opterećenja i pogađa sportiste i balerine. Kad organizam počinje da radi u ekonomičnijem režimu, usporava se rad srca i smanjuje se pritisak. Uzrok hipotenzije može da bude i profesionalna alergija, koja se javlja kod lekara, farmaceuta i bolničarki.

Postoji i prelazna fiziološka hipotenzija, koja se javlja u periodu adaptacije na nove klimatske uslove i zone, zato nemojte da se čudite ako se dolaskom na planinu ili na more u početku osećate loše.   Obavezna kontrola

- Hipotenzija može da bude simptom neke bolesti i u tom slučaju se treba boriti protiv uzroka, a ne posledice - kaže prof. dr Julija Jakarova. - To može da bude poremećaj cirkulacije, srčana insuficijencija, infektivne bolesti, psihički napor, loša ishrana, kao i uzimanje nekih lekova.

Svako ko pati od niskog pritiska treba povremeno da ga kontroliše, dodaje ona. Tako će se izbeći neprijatna iznenađenja. Osim toga, treba imati na umu da nizak pritisak može da preraste u visok, s godinama ili ako ga veštački povećavate.

- Hipotenzija, naravno, nije najstrašniji problem među raznim bolestima - zaključuje dr Jakarova. - Nekima ona sigurno zagorčava život, ali je, s druge strane, borba protiv nje prijatna, a svodi se na kretanje, san i dobru ishranu.