"Zastavi" ni to ne bi pomoglo

Ako kragujevačka fabrika automobila "Zastava" ne može da nađe ozbiljnog partnera koji će u fabriku uneti novi brend i tehnologiju, treba je rasturiti - kaže Stojan Stamenković iz Ekonomskog instituta, povodom najava da će poslovno Udruženje proizvođača drumskih vozila Srbije i Crne Gore tražiti potpunu zabranu ili ograničenje uvoza polovnih automobila, spuštanjem godina starosti.

Poslovno udruženje okuplja gotovo sve velike proizvođače vozila i delova, a među njima su "Zastava automobili", "Zastava kamioni", "Ikarbus", "Neobus", IMR, Prva petoletka", IKL, "Tigar" i drugi.
- Na tu ideju ova preduzeća su došla na Okruglom stolu za vreme Salona automobila i kada precizno usaglase predlog uputiće ga svim nadležnim ministarstvima - kaže Natalija Šapić, generalni sekretar ovog udruženja.

Glavni motiv za potpuno obustavljanje uvoza ili njegovu redukciju je, ističe Šapić, zaštita domaće industrije vozila i delova, očuvanje životne sredine, pošto ne postoji sistem za reciklažu i sprečavanje odliva deviza. Stamenković smatra da nikakva zabrana ne može da oporavi kragujevačku "Zastavu" i da je, nedavno, podsetio Miodraga Savićevića, predsednika Upravnog odbora u ovoj fabrici, kako je propao projekat "juga" za američko tržište. Savićević se toga setio, kaže Stamenković.

- Svakog dana čitam kako je na listi potencijalnih partnera neka nova svetska automobilska kompanija. "Zastava" je umislila da je vredna koliko i fudbaler Ronaldo, pa se nudi kao na futoškoj pijaci i ko da više njegova je. To su lagarije - kaže Stamenković. Vladimir Gligorov, istraživač u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske odnose, smatra da zabrana uvoza nema uticaja na kragujevačku fabriku i da suština problema nije u obustavljanju uvoza nego da li ta fabrika ima investicioni plan kojim može da pokrene proizvodnju i gde bi prodavala automobile.

- Subvencije iz državne kase su male i nisu rešenje za oporavak ove fabrike, a ako se obustavi uvoz, to ne znači da će stanovništvo da kupuje domaća kola. Zabrana je poslednje i najgore rešenje i uvodi se kada za to postoje opravdani razlozi, a to može biti i zaštita životne sredine. Neke zemlje sa visokim standardom, kao Austrija, učinile su to, ali ne i Tunis. Ako nisu savršeni propisi, i država gubi jer se na te automobile ne naplaćuju adekvatne carine, znači da ih treba poboljšati. Sve je bolje od stopiranja uvoza - kaže Gligorov. Ljubiša Janković, zamenik direktora "Zastava vozila", tvrdi da računica pokazuje da država, zbog uvoza starih automobila, gubi 50 miliona evra, jer se porez na promet ne naplaćuje na stvarnu, već na fakturisanu vrednost.

- Carinici se ne daju prevariti pošto imaju katalog i ne priznaju fakturisanu vrednost, već tu dažbinu obračunavaju prema stvarnoj vrednosti. Porez na promet se, međutim, naplaćuje na vrednost koja je naznačena u fakturi, a ona je uvek manja od stvarne - kaže Janković.

Janković smatra da bi bilo racionalno da se novac, koji bi se ubrao od dažbina, u slučaju da se ne zabrani uvoz, uloži u "Zastavu" ili neke druge fabrike kako bi se uposlili novi ljudi i obezbedio socijalni mir.