Do idealnog špijuna preko interneta

Bezbednosno-informativna agencija raspisala konkurs za „specifičan, zanimljiv, kreativan i neobičan” posao. - Na proveri pouzdanost, predanost, kvalitet, lične sposobnosti kandidata, a sve to uz pomoć gomile upitnika i testova

Ako niste stariji od 27 godina, imate završen: pravni, ekonomski, filološki, filozofski, fakultet političkih nauka, elektrotehnički, prirodno-matematički ili fakultet organizacionih nauka i ispunjavate uslove za rad u državnom organu, možete poslati svoju biografiju na našu imejl adresu”.

Poslovni oglas kao i svaki drugi, ali samo na prvi pogled. Neko će možda pomisliti da je reč o kompaniji koja traži ekonomistu, pravnika, komercijalistu, stručnjaka za rad na računaru, asistenta šefa marketinga, agenta za prodaju nekretnina… Šta god pomislili, niste u pravu jer teško da je prosečan Srbin ikada imao priliku da vidi oglas kojim domaća obaveštajna služba traži nove snage. Po ugledu na većinu renomiranih špijunskih kuća, i Bezbednosno-informativna agencija je u potragu za kadrom krenula putem internet prezentacije njnjnj.bia.sr.gov.yu. a oni koji se odluče da konkurišu molbe sa kratkom biografijom mogu poslati običnom ili elektronskom poštom, što je novina u dosadašnjem načinu popune (e-mail: bia@bia.sr.gov.yu).

“Agencija obavlja poslove koji se odnose na: zaštitu bezbednosti Republike Srbije i otkrivanja i sprečavanja delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije istraživanje, prikupljanje, obradu i procenu bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost Republike Srbije i informisanje nadležnih držanih organa o tim podacima, kao i druge poslove određene zakonom”, piše u članu 2. Zakona o BIA.

Osnovni principi na kojima se zasniva rad pripadnika BIA su: zakonitost, tajnost, efikasnost, individualna odgovornost, poštovanje ljudskih prava. Kada je reč o uslovima za bavljenje ovim poslom, na sajtu BIA piše da formalno svaki državljanin SCG stariji od 18 godina, neosuđivan, fizički i mentalno zdrav zadovoljava kvalifikacije za radno mesto za koje konkuriše. Agenti BIA, međutim, mogu da budu i “stranci, ali i apatridi (osobe bez državljanstva), spremni da sarađuju svesno i konspirativno, a sve u cilju zaštite bezbednosti Srbije”. Ako kandidat zadovolji tu formu, sledeći korak je - provera. Na probu se stavljaju njegova pouzdanost, predanost, kvalitet, lične sposobnosti, a sve to uz pomoć gomile upitnika i testova.

U zavisnosti od afiniteta, moguće je odlučiti se za kontraobaveštajne, obaveštajne ili druge poslove bezbednosti. Prvi podrazumevaju prikupljanje, analiziranje i obradu podataka o delovanju stranih obaveštajnih službi na našoj teritoriji, drugi delovanje u inostranstvu (ali i u zemlji), kojim se prikupljaju i analiziraju podaci političke, ekonomske, bezbednosne i vojne prirode o stranim državama, političkim, ekonomskim i vojnim savezima, a pri- tom ukazuju na namere ili tajno delovanje usmereno na ugrožavanje bezbednosti Republike Srbije.

Treća grupa poslova odnosi se na suzbijanje delatnosti usmerene na organizovani kriminal, krivična dela s elementima inostranog, unutrašnjeg i međunarodnog terorizma, ali i najtežih oblika krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava.

Pripadnici BIA imaju službene legitimacije sa natpisom i oznakom “Bezbednosno-informativna agencija”, identifikacionim brojem i fotografijom. BIA nema posebnu oružanu formaciju u svom sastavu, a u skladu sa zakonski definisanim pravcima rada prioritet Agencije je informativni rad u funkciji zaštite bezbednosti Republike Srbije. Mnogi povezuju bivšu Jedinicu za specijalne operacije sa BIA, misleći da je ona njen sastavi deo. Zvanično, JSO je od novembra 2001. izašla iz okrilja tadašnjeg Resora državne bezbednosti i nastavila da funkcioniše u sastavu MUP-a Srbije. Jula 2002. RDB je transformisan u BIA, kada su se izgubile i bilo koje zakonske osnove za postojanje oružanih formacija u okviru BIA.

Inače, kako piše na sajtu BIA, razvoj savremenih bezbednosnih, ali i nekih obaveštajnih aktivnosti na prostoru Srbije datira još s početka 19. veka, odnosno neposredno pre i tokom Prvog srpskog ustanka. Istorija kaže da su 1804. godine sve informacije koje su se ticale turskih namera i kretanja bile prikupljane isključivo od vojnih zarobljenika i civila, poreklom iz krajeva pod kontrolom dahija. Upravo iz tog perioda potiču prvi primeri, kako se to kaže, “prevrbovanja” turskih agenata.

Značajniji pisani izvori iz istorije Srba, koji se odnose na obaveštajno-bezbednosne aktivnosti, mnogo su stariji. Oni potiču još iz perioda vladavine cara Dušana i njegovog zakonika, kojim je, oslanjajući se na vizantijska iskustva, ovaj vladar iz loze Nemanjića ustanovio čak 70 različitih zvanja. Neka su upravo bila u vezi sa obaveštajnim aktivnostima.

Inače, prvi srpski vladar koji je posvetio ozbiljnu pažnju organizovanju obaveštajnih aktivnosti bio je Miloš Obrenović, što je i razumljivo ako se u obzir uzme način na koji je došao na vlast. Glavni zadatak njegovih obaveštajaca nije bila zaštita Srbije, već očuvanje sopstvene vladavine na koju su neblagonaklono gledali Turci, ali i značajan broj domaćih političkih protivnika.