Stokholm: Topljenje polarnog leda zaustaviće Golfsku struju

Klima u nekim delovima Evrope i Severne Amerike mogla bi da postane mnogo hladnija ukoliko se tople struje u Atlantskom okeanu zaustave kao neočekivana posledica dejstva porasta temperatura na Zemlji, upozorili su naučnici.

Mogući nestanak Golfske struje jedna je od nekoliko katastrofalnih promena - od drastičnog smanjenja ribljeg fonda do češćih šumskih požara, čiji je uzrok ljudska aktivnost, navodi se u knjizi
"Globalne promene i sistem na Zemlji: planeta pod pritiskom" o uticaju povećanja svetskog stanovništva.

"U najgorem slučaju Golfska struja bi mogla da nestane a to bi moglo da se desi još u ovom veku," rekao je Rojtersu Stefan Ramstorf (Rahmstorf), jedan od autora te knjige koja je upravo objavljena u
Švedskoj.

"To bi dovelo do hladjenja pojedinih regiona, ali ne i do ledenog doba." kaže taj naučnik iz Instituta za istraživanje klimatskih uticaja u nemačkom gradu Potsdamu.

Klimatski modeli ukazuju da će doći do povećanja količina slatke vode u severnom Atlantiku od topljenja severnih lednika usled porasta temperature na Zemlji, što bi moglo da zaustavi struju koja nosi tople vode iz Meksičkog zaliva duž zapadnih obala Evrope.

"Bile bi pogodjene i istočne obale Kanade i SAD, iako taj fenomen američki političari ponekad pogrešno tumače samo kao problem Evrope", dodaje Ramstorf.

On je naveo da je Golfska struja nestajala već dvadesetak puta u poslednjih 100.000 godina, a poslednji put krajem poslednjeg ledenog doba, pre oko 8.000 godina, kada je došlo do iznenadnog topljenja leda na polovima.

Ako bi Golfska struja nestala, prosečna temperatura u Skandinaviji bi mogla da opadne za pet do 10, a u Nemačkoj za tri do četiri stepena Celzijusa.

Poredjenja radi, očekuje se da će do 2100. godine prosečne temperature u svetu porasti za 1,4 do 5,8 stepeni zbog globalnog otopljavanja, koje je po opštem uverenju posledica emisije gasova poput ugljendioksida iz automobila i fabrika.

Sudbina Protokola UN iz Kjota o ograničenju globalnog otopljavanja sad zavisi od toga da li će ga Rusija odobriti. Moskva je neodlučna, a ruski predsednik Vladimir Putin je čak izjavio da bi njegovoj zemlji išlo u prilog toplije vreme, ali bi zaustavljanje Golfske struje dovelo do pada prosečne temperature na severozapadu Rusije.

"Najvažnije je otkriće da do te promene neće doći postepeno, već kao nagli zaokret," kaže Vil Stefen (Will Steffen), direktor Medjunarodnog programa geosfera-biosfera, izdavača knjige u čijoj izradi je saradjivalo 5.000 naučnika.

"Nikada ranije nismo videli istovremenu promenu takvog obima i tolike brzine", rekao je on.

"Možda se došlo do tačke kada su šume suviše tople i suviše suve, pa ih iznenadni požari brzo opustoše", dodao je Stefen u vezi sa prošlogodišnjim velikim šumskim požarima širom sveta i naveo da bi takvi dogadjaji zbog globalnog otopljavanja mogli da budu još češći.

U knjizi je i izveštaj u kojem se procenjuje da riblji fond neće moći da se obnovi, čak i kada bi države zabranile ribolov. Kao primer se navodi smanjenje broja bakalara zbog čega je došlo do većeg razmnožavanja manjih vrsta koje, sa svoje strane, jedu mladj preostalih bakalara i sprečavaju obnavljanje tog fonda.