Razno
Na današnji dan, 2. jul
Danas je utorak, 2. jul. Pročitajte koji su to istorijski događaji obeležili ovaj datum.
0:00
2.7.2025.
5 h
Subota, 05.06.2004.
12:16
Kakva država - takva diplomatija
Knjiga "Međunarodno pregovaranje", Živorada Kovačevića višestruko je značajno delo. To nije obična zbirka predavanja na Diplomatskoj akademiji, kao što u predgovoru skromno kaže njen autor. Knjiga je i svojevrsna istorija i teorija diplomatije, ne samo pregovaračke, u kojoj su načelni nalazi, metodski i pedagoški, znalački izvedeni iz stručno verifikovanih istorijskih situacija. Sačinjena je uređivački inventivno, moderno i pregledno, tako da je istovremeno i zbirka dokumenata, analiza, političkih komentara i pedagoških instrukcija, pa i svojevrstan je diplomatski leksikon. Kad govori o principima, Kovačević znalački privodi faktografiju, a kad analizira fakta, ubedljivo dokazuje načelne postavke. Knjiga "Međunarodno pregovaranje" daleko prevazilazi potrebe uže stručne diplomatske edukacije, i seže do sfera političke esejistike pa i nauke, jer, mada diplomatija nije nauka, ona traži da se o njoj raspravlja naučnim argumentima.
Sa takvim kvalitetima knjiga će biti koristan priručnik, ne samo novim državnicima, nego i sada aktivnim diplomatama, naročito onima od njih, koji misle da sve znaju o diplomatiji, u kojoj su se našli na osnovu zasluga za političke partije koje su ih preporučile. Kovačevićeva knjiga je i "lekovita" jer demistifikuje predstavu o diplomatiji kao lagodnom zanimanju u kojem njeni zvaničnici visokim ličnim standardom, i gospodskim manirima, treba da podignu ugled države, iznad njenog stvarnog značaja. Diplomatija, međutim, podrazumeva ozbiljan, odgovoran, nekad i prenaporan rad, a knjiga pokazuje šta sve diplomatija može da postigne ako je stručno, metodski i tehnički na visini komplikovanih realnosti međunarodnih odnosa.
Živorad Kovačević, kao i uvek, pouzdano zna sve o čemu govori i piše, ne samo na osnovu poznavanja literature, nego i velikog životnog, političkog i diplomatskog iskustva. Poslednji ambasador velike Jugoslavije u SAD, jedan od profesionalno najobrazovanijih ambasadora za više poslednjih decenija, naprasno je opozvan 1989, arogantnom zapovešću - za takvu odluku inače apsolutno nenadležnog predsednika Srbije Slobodana Miloševića, - bez otpora, tada već demoralisanog Ministarstva spoljnih poslova, i protiv volje, za to nadležnog i već nemoćnog, predsednika Savezne vlade, Ante Markovića.
Kao svi ljudi od vrednosti, Kovačević je umeo da svoju sudbinu primi kao sopstveni izbor. Povukao se ćutke i našao način da bude kreativan na neki drugi način. Cinik bi rekao da mu je učinjena usluga. Iako nije lingvist po struci, objavio je u toku samo nekoliko godina, tri obimna i u stručnoj javnosti visoko ocenjena rečnika, (ukupno oko 5000 stranica): Srpsko-engleski rečnik idioma, izraza i izreka, Englesko-srpski, pa zatim Srpsko-engleski frazeološki rečnik. U istom tom vremenu započeo je već i ovu knjigu koja je sada pred nama. Čak i njegovi najbliži prijatelji su o njegovim delima saznavali tek kad su već bila spremna za štampu. I sada treba da poverujete da je sve to stigao da poradi, za samo nekoliko godina, jedan sam čovek, bez profesionalnih naučnih i tehničkih saradnika, van odgovarajućih instituta, u svom stanu, zatrpan mukotrpno sakupljanom obilnom literaturom, dokumentacijom, arhivskom građom. ....
Ni to nije sve što ovom prilikom treba reći. U toku svih tih godina, Kovačević je bio zauzimljivi delatnik u više nevladinih organizacija: Predsednik Društva za saradnju sa susednim narodima, član Saveta Igmanske inicijative (o čijoj požrtovanoj i plodonosnoj aktivnosti naša javnost, nažalost vrlo malo zna), kopredsednik Civilnog (srpsko-albanskog) dijaloga, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji a od 1999, i predsednik Evropskog pokreta. Predsedavao je i Odborom za oslobađanje, nažalost tada već mučki ubijenog Ivana Stambolića. U nedržavnim misijama saradnje i razumevanja, obišao je, po nekoliko puta, sve republike i pokrajine bivše Jugoslavije i svugde bio priman sa pažnjom i uvažavanjem. Posle 5 oktobra 2000 predsednik je i aktivni predavač Diplomatke akademije....
Knjiga koju danas promovišemo, inspirisana je potrebom da se dublje prodre u logiku međunarodnog sporazumevanja, tragično kod nas zanemarenog u vremenu kada se htelo da topovi reše ono što mogu samo ljudi. Diplomatija ne menja svet, ali je dragocena svakome ko želi da ga popravi. Nema, međutim, dobre diplomatije koja može da podigne ugled rđave države i državnika. Neoboriva je jednačina: kakva država, takva diplomatija a neki izuzeci od ovog pravila - najčešće u prelomnim vremenima - ne demantuju validnost ove definicije. Kakvu diplomatiju je uostalom i mogla imati zemlja čiji se osioni vladar, pomračenih vidika, upušta u rat sa celim svetom, bez prijatelja i saveznika. Miloševićeva vladavina je bila sumrak diplomatije, sušta antidiplomatija. Valjda se još neko seća Miloševićevog naprasnog predloga konfederacije sa Grčkom, sa kojom se Srbija i ne graniči, i na koji se nije odazvao nijedan grčki zvaničnik, Pa zatim i ponuda priključenja Savezu nezavisnih država, u naslonu na "bratsku" Lukačenkovu Belorusiju... Za sve neuspehe bila je kriva "svetska zavera protiv srpskog naroda" koji, "iako ne zna da radi, ume da se bije" ali, uprkos izolaciji, pod Miloševićevim rukovodstvom može već za nekoliko godina da sustigne švedski nivo proizvodnje i životnog standarda. Od diplomatije, "najvećeg srpskog državnika posle Nikole Pašića", država Srbija će se još dugo, i skupo oporavljati i teško pomeriti sa poslednjeg mesta koje danas zauzima u zajednici evropskih država.
Mnogo treba drskosti, tačnije, ludosti i još tačnije gluposti, da se nacionalni interes ne traži u saradnji sa svetom, nego u borbi protiv njega. A protiv sveta ne smeš biti ni kada si u pravu! Šire razmere takvih zabluda postaju još očiglednije kada se pročita ova knjiga. Nasilje je sušta suprotnost duhu i smislu međunarodnog pregovaranja i sporazumevanja, jer višak sile nikad ne može da zameni manjak razumevanja U odsustvu spremnosti za kompromise, različiti interesi se ne sučeljavaju, nego uzajamno isključuju a rđavo vođeni državni poslovi uvek sadrže u sebi potencijal za neke nove nesporazume i sukobe.
Ko ništa ne ume da nauči iz tuđeg iskustva, duplo plaća sopstveno. Knjiga Živorada Kovačevića puna je takvih upozorenja. Pročitajte ovu knjigu i ako ne nameravate da se bavite diplomatijom. Mnogo ćete saznati, i neće vam biti dosadno.
Sa takvim kvalitetima knjiga će biti koristan priručnik, ne samo novim državnicima, nego i sada aktivnim diplomatama, naročito onima od njih, koji misle da sve znaju o diplomatiji, u kojoj su se našli na osnovu zasluga za političke partije koje su ih preporučile. Kovačevićeva knjiga je i "lekovita" jer demistifikuje predstavu o diplomatiji kao lagodnom zanimanju u kojem njeni zvaničnici visokim ličnim standardom, i gospodskim manirima, treba da podignu ugled države, iznad njenog stvarnog značaja. Diplomatija, međutim, podrazumeva ozbiljan, odgovoran, nekad i prenaporan rad, a knjiga pokazuje šta sve diplomatija može da postigne ako je stručno, metodski i tehnički na visini komplikovanih realnosti međunarodnih odnosa.
Živorad Kovačević, kao i uvek, pouzdano zna sve o čemu govori i piše, ne samo na osnovu poznavanja literature, nego i velikog životnog, političkog i diplomatskog iskustva. Poslednji ambasador velike Jugoslavije u SAD, jedan od profesionalno najobrazovanijih ambasadora za više poslednjih decenija, naprasno je opozvan 1989, arogantnom zapovešću - za takvu odluku inače apsolutno nenadležnog predsednika Srbije Slobodana Miloševića, - bez otpora, tada već demoralisanog Ministarstva spoljnih poslova, i protiv volje, za to nadležnog i već nemoćnog, predsednika Savezne vlade, Ante Markovića.
Kao svi ljudi od vrednosti, Kovačević je umeo da svoju sudbinu primi kao sopstveni izbor. Povukao se ćutke i našao način da bude kreativan na neki drugi način. Cinik bi rekao da mu je učinjena usluga. Iako nije lingvist po struci, objavio je u toku samo nekoliko godina, tri obimna i u stručnoj javnosti visoko ocenjena rečnika, (ukupno oko 5000 stranica): Srpsko-engleski rečnik idioma, izraza i izreka, Englesko-srpski, pa zatim Srpsko-engleski frazeološki rečnik. U istom tom vremenu započeo je već i ovu knjigu koja je sada pred nama. Čak i njegovi najbliži prijatelji su o njegovim delima saznavali tek kad su već bila spremna za štampu. I sada treba da poverujete da je sve to stigao da poradi, za samo nekoliko godina, jedan sam čovek, bez profesionalnih naučnih i tehničkih saradnika, van odgovarajućih instituta, u svom stanu, zatrpan mukotrpno sakupljanom obilnom literaturom, dokumentacijom, arhivskom građom. ....
Ni to nije sve što ovom prilikom treba reći. U toku svih tih godina, Kovačević je bio zauzimljivi delatnik u više nevladinih organizacija: Predsednik Društva za saradnju sa susednim narodima, član Saveta Igmanske inicijative (o čijoj požrtovanoj i plodonosnoj aktivnosti naša javnost, nažalost vrlo malo zna), kopredsednik Civilnog (srpsko-albanskog) dijaloga, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji a od 1999, i predsednik Evropskog pokreta. Predsedavao je i Odborom za oslobađanje, nažalost tada već mučki ubijenog Ivana Stambolića. U nedržavnim misijama saradnje i razumevanja, obišao je, po nekoliko puta, sve republike i pokrajine bivše Jugoslavije i svugde bio priman sa pažnjom i uvažavanjem. Posle 5 oktobra 2000 predsednik je i aktivni predavač Diplomatke akademije....
Knjiga koju danas promovišemo, inspirisana je potrebom da se dublje prodre u logiku međunarodnog sporazumevanja, tragično kod nas zanemarenog u vremenu kada se htelo da topovi reše ono što mogu samo ljudi. Diplomatija ne menja svet, ali je dragocena svakome ko želi da ga popravi. Nema, međutim, dobre diplomatije koja može da podigne ugled rđave države i državnika. Neoboriva je jednačina: kakva država, takva diplomatija a neki izuzeci od ovog pravila - najčešće u prelomnim vremenima - ne demantuju validnost ove definicije. Kakvu diplomatiju je uostalom i mogla imati zemlja čiji se osioni vladar, pomračenih vidika, upušta u rat sa celim svetom, bez prijatelja i saveznika. Miloševićeva vladavina je bila sumrak diplomatije, sušta antidiplomatija. Valjda se još neko seća Miloševićevog naprasnog predloga konfederacije sa Grčkom, sa kojom se Srbija i ne graniči, i na koji se nije odazvao nijedan grčki zvaničnik, Pa zatim i ponuda priključenja Savezu nezavisnih država, u naslonu na "bratsku" Lukačenkovu Belorusiju... Za sve neuspehe bila je kriva "svetska zavera protiv srpskog naroda" koji, "iako ne zna da radi, ume da se bije" ali, uprkos izolaciji, pod Miloševićevim rukovodstvom može već za nekoliko godina da sustigne švedski nivo proizvodnje i životnog standarda. Od diplomatije, "najvećeg srpskog državnika posle Nikole Pašića", država Srbija će se još dugo, i skupo oporavljati i teško pomeriti sa poslednjeg mesta koje danas zauzima u zajednici evropskih država.
Mnogo treba drskosti, tačnije, ludosti i još tačnije gluposti, da se nacionalni interes ne traži u saradnji sa svetom, nego u borbi protiv njega. A protiv sveta ne smeš biti ni kada si u pravu! Šire razmere takvih zabluda postaju još očiglednije kada se pročita ova knjiga. Nasilje je sušta suprotnost duhu i smislu međunarodnog pregovaranja i sporazumevanja, jer višak sile nikad ne može da zameni manjak razumevanja U odsustvu spremnosti za kompromise, različiti interesi se ne sučeljavaju, nego uzajamno isključuju a rđavo vođeni državni poslovi uvek sadrže u sebi potencijal za neke nove nesporazume i sukobe.
Ko ništa ne ume da nauči iz tuđeg iskustva, duplo plaća sopstveno. Knjiga Živorada Kovačevića puna je takvih upozorenja. Pročitajte ovu knjigu i ako ne nameravate da se bavite diplomatijom. Mnogo ćete saznati, i neće vam biti dosadno.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 1
Pogledaj komentare