Svedoci Tužilaštva različito o opsadi Sarajeva

U nastavku suđenja Slobodanu Miloševiću u Haškom tribunalu Tužilaštvo je kao svedoka izvelo Frensisa Roja Tomasa, višeg vojnog posmatrača Ujedinjenih nacija u Sarajevu od oktobra 1993. do jula 1994, javlja iz Haga izveštač B92 Miodrag Vidić.

Frensis Roj Tomas je sastavljao dnevne izveštaje o stanju na terenu na osnovu informacija koje je dobijao od više od 200 posmatrača razmeštenih u delovima Sarajeva koje su kontrolisale srpske i muslimanske snage. Insistirajući na razlici u izveštajima medija i vojnih posmatrača sa sarajevskog ratišta, Milošević je tokom unakrsnog ispitivanja naveo da su 20. decembra 1993. mediji pod kontrolom vlade u Sarajevu izvestili o stotinu poginulih u eksploziji minobacačke granate u gradu, a da su posmatrači utvrdili da je poginulo 17 osoba. Tomas je potvrdio tačnost tih Miloševićevih navoda. Upitan da li su posmatrači vodili evidenciju o poginulima na srpskoj strani, Tomas je naveo da ona nije dozvoljavala pristup mrtvačnicama, sa obrazloženjem da ne želi da podatke o poginulima sazna neprijateljska strana.

Svedok se složio s tim da su, za razliku od vojnih posmatrača, mediji pružali neujednačenu sliku o srazmeri snajperskih napada. "Obe strane su koristile snajpersku vatru kao sredstvo da se odstupi od primirja", rekao je Tomas i kao primer naveo ubistvo tri trudne Srpkinje iz snajpera sa muslimanske strane, posle čega je došlo do odmazde po pripadnicima bosanske armije, koji nisu bili odgovorni za napad. Upitan da li to znači da snajperi nisu pucali po civilima u Sarajevu, svedok je odgovorio odrečno, rekavši da su mete takvih napada bile i žene. Upitan ko je kontrolisao delovanje snajpera, Tomas je odgovorio da je to bio ministar unutrašnjih poslova bosanske vlade. On je potvrdio svoju ocenu iz pismenog iskaza da je vojno preimućstvo srpske strane zapravo išlo na ruku bosanskoj vladi, jer su predstavnici stranih medija bili smešteni u hotelu "Holidej in" u centru Sarajeva i mogli da izveštavaju samo o posledicama srpskih napada. On se složio s Miloševićevom konstatacijom da je "upravo zato i otvarana vatra na srpske položaje". Tomas je potvrdio da su postojali minobacački položaji muslimanskih snaga u blizini koševske bolnice i zgrade PTT, u kojoj je bilo sedište UN, navodeći da je bilo slučajeva da su granate ispaljivane i iz blizine kontrolnih punktova UN. “Nismo uspeli da utvrdimo da je iz kruga bolnice otvorena vatra na srpske polozaje, ali smo utvrdili da je odgovor stigao sa srpske strane”, rekao je svedok, navodeći takođe da nikada nije utvrđeno sa kojih je položaja ispaljena granata na sarajevsku pijacu Markale u februaru 1994. Tomas je naveo i to da je jedna grupa pripadnika muslimanskih snaga, preobučena u uniforme bosanskih Srba, pucala na komandanta snaga UN u Sarajevu. "Želeli su da krivicu za to svale na Srbe, ali nisu bili dovoljno pametni da to učine", rekao je svedok.

U nastavku suđenja Tužilaštvo je kao svedoka izvelo Mirsada Kučanina, kriminalističkog inspektora iz Sarajeva, koji je tokom rata vodio 20 istraga o posledicama napada na grad. Pre unakrsnog ispitivanja, Kučanin je na karti identifikovao više od 10 snajperskih, artiljerijskih i minobacačkih položaja bosanskih Srba na obodima grada. Kučanin je naveo da je JNA dva meseca pre izbijanja rata utvrdila položaje oko Sarajeva, koje su kasnije, s naoružanjem, preuzele snage bosanskih Srba. Prema njegovim rečima, Srpska demokratska stranka je uoči izbijanja sukoba pozvala Srbe da napuste grad planirajući da u "blic krigu" potom osvoji vitalne objekte u Sarajevu. On se nije složio s Miloševićevim navodima da su linije fronta nastale po etničkim linijama, rekavši takođe da ne zna za bilo kakvu zabranu Srbima da napuste grad. Posle proglašenja vanrednog stanja i mobilizacije zabrana se odnosila na sve vojno sposobne muškarce, rekao je Kučanin, dodajući da je grad bilo nemoguće napustiti preko linija fronta. Civili su svakodnevno bili žrtve srpskih snajperskih napada, a "VRS je otvorila vatru i na autobus s decom koja je trebalo da napuste opkoljeno Sarajevo i tada je ubijena dvomesečna beba", rekao je on.

Odgovarajući na Miloševićeva pitanja, Kučanin je naveo da mu nije poznato da je  31. marta 1991. SDA formirala svoje vojno krilo "Patriotsku ligu", ali je dodao da bi se toj formaciji pridružio, jer su "zelene beretke" i "Patriotska liga" bile patriotske snage koje su prve uključile u odbranu Sarajeva. Kučanin je potvrdio da mu je poznato da je Juka Prazina bio kriminalac pre nego što je u Sarajevu formirao naoružanu grupu koja je terorisala Srbe. Oni su proglašeni za deo zvaničnih snaga upravo zato da bi bili stavljeni pod nadzor i prestali da samostalno čine stvari koje Vlada nije odobravala, rekao je Kučanin, dodavši da je Prazina "završio onako kako je i živeo".

Milošević u četvrtak nastavlja da ispituje Kučanina.