Sve u ime Boga

VAŠINGTON, SEPTEMBRA

U nedeljnim izdanjima najuglednijih američkih dnevnih listova na stranicama gde se oglašavaju venčanja i veridbe, sve više je imena i fotografija kojima se objavljuje ozvaničenje stalne veze između osoba istog pola. Najčešće je reč o muškarcima, o vezama ozvaničenim pred vlastima u državama koje priznaju takve brakove, ali i hramovima čija ih vera blagosilja. Zahvaljući činjenici da je sve više takvih slučajeva - nedavno, za Dan rada proteste radnika u Vašingtonu je, između ostalih, predvodila i lepa studentkinja koja se predstavila kao "dete iz lezbijskog braka" - sve više je i navodno biblijskih rasprava "o ispravnosti ili neprimerenosti takvih odnosa" u religioznim krugovima, u hramovima, parohijama, a ne više samo među tradicionalnim konzervativcima.

Razlog je prost i logičan - raste broj crkava koje priznaju brakove između istih polova. Uostalom nedavno je u saveznoj državi Masačusets izabran i prvi evangelistički biskup - homoseksualac. Izboru su prisustvovali i svestrano podržali ćerka i sin ovog velikodostojnika iz njegovog bivšeg, jedinog dugogodišnjeg braka. Podela vernika i sveštenika tim povodom bila je neuporedivo manja od očekivane. Za mišljenje je pozvan i upitan i južnoafrički biskup, nobelovac Dezmond Tutu, koji je rekao da je sve to u redu što se tiče crkve, vere i Biblije "sve dok se novoimenovani biskup bude pridržavao celiblata".

Ovih dana, među katoličkim sveštenicima više nego ranije pojavila se, međutim, ideja, koja je na kraju izgubila na velikom skupu - da se celiblat ukine i odobre brakovi sveštenicima katoličke vere. Katolička crkva, prvenstveno i hitno Vatikan, kako se moglo i očekivati, osudili su brak ljudi istog pola. Teške reči pape Jovana Pavla drugog ,posebno su ovde iz krugova suprotnog mišljenja bile osuđene. Najčešća argumentacija velike specifične težine jesu skandali i više od 300 žrtava, koje su htele da se oglase, seksualnog zlostavljanja maloletnika od njihovih duhovnih vođa i učitelja u katoličkim hramovima širom SAD. Brakovi istog pola svakako su postali i izborna tema, baš kao i vera u Boga, odnosno odvojenost crkve od države. Predsednik Buš je rekao da je protiv takvih veza, sad je - uz sva liberalna shvatanja, posebno za nekog ko se izjašnjava kao Republikanac - isto rekao i kandidat za guvernera Kalifornije filmski star - "terminator" Arnold Švarceneger.

Vrhunac rasprave o mestu religije i poštovanju Biblije izazvao je, međutim, predsednik Suda u saveznoj državi Atlanti, A. Mor. On je, pre dve godine, dao da se usred foajea Suda u glavnom gradu Montgomeriju postavi postament težak dve i po tone sa urezanih deset Božjih zapovesti. Kako je objasnio uvek je bio religiozan, baš kao i "oni koji su stvorili našu zemlju", a pozivao se i na Martina Lutera Kinga uveravajući sve oko sebe i javnost da je Bog iznad svakog zakona uključujući Ustav SAD. Ipak, nije mu to pomoglo, javni tužilac, iako i sam duboko religiozan i konzervativan, zajedno sa kolegijumom sudija suspendovao je sudiju Mor, jer iako je viši sud naredio da ukloni postament, on to nije hteo da učini. Natezanja su trajala desetak dana, da bi na kraju "spomenik" bio pomeren u neki manje vidljiv ugao sudske zgrade. Presuda je, zapravo glasila, da je po Ustavu SAD država odvojena od crkve i da deset zapovesti ne mogu da budu vidno izloženi usred državne institucije, baš kao što ne može da bude osvećivana javna, državna zgrada, jer u SAD žive ljudi čija vera ne sadrži pravila iz deset Božjih zapovesti. Sudija Mor i mnogi njegovi sledbenici su se žalili višem sudu, ali je najzanimljivije da je Vrhovni sud SAD odbio da se ovim slučajem bavi, iz prostog razloga što je Ustav savršeno jasan i što je ovo zemlja u kojoj bi svi trebalo da budu podjednako poštovani, mada je bila reč i o manjinama.

Amerikanci, inače, ma koje vere bili, jesu religiozni, iako ne i masovno dogmatizovani, bar sudeći po broju onih koji idu redovno u hramove. Manje je ateista ili agnostika nego u mnogim evropskim zemljama kako tvrde ispitivači javnog mnjenja. Ipak, kolumnista N. Kristofer u "Njujork tajmsu" je nedavno izazvao buru negodovanja tvrdeći da samo u Americi toliko sveta veruje u mit da je Majka Božija rodila Isusa nevina. Otišao je tako daleko, da je uporedio Ameriku i Evropu, tvrdeći da Evropljani vole taj mit, ali u takvu mogućnost ne veruju dodavši da i "ovde se ljudi sve više dele na intelektualce i religiozno zatucane". Sociolozi objašnjavanju i kad svaki govor zvaničnici završe "neka Bog blagoslovi Ameriku", misli se na svevišnjeg i svemoćnog, ali ne i jedinog za sve stanovnike SAD, što jeste poštovanje Ustava koji daje na volju svakome da bude ono što želi, ali da se država u to ne meša.

"Konačno, posle toliko iskušenja poslednjih godinu dve naročito kad je reč o demokratiji - kaže jedan istoričar u "Njujork tajmsu" - sa toliko restrikcija i čak kršenja ljudskih prava, bar ovo jedno da se možeš moliti Bogu ako hoćeš i kojem hoćeš, a da te država na to ne tera mora ostati nepromenjeno".