Vlahović: Knjaz Miloš ne plaća koncesije za korišćenje nacionalnog dobra - vode

Nakon tri velike privatizacije, DIN-a, DIV-a i Beopetrola, u javnosti se postavlja pitanje da li treba prodati Knjaz Miloš ili ovu kompaniju štititi kao nacionalni interes. Ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović, rekao je u emisiji Utisak nedelje na TV B92 u nedelju da Knjaz Miloš nije "već viđen" u vlasništvu Koka Kole, kao što se to moglo čuto poslednjih dana. "Sa njima smo imali dva sastanka i jasno im je rečeno da ako budu hteli da kupe većinski paket akcija moraju da daju investicioni i socijalni program", kaže Vlahović. On je rekao da na socijalnom programu insistira, jer Knjaz Miloš, ima problema: "Kada pogledate proguktivnost Knjaza Miloša, videćete da je ona četiri puta niža od produktivnosti koja postoji, na primer, u Radenskoj. Videćete da je produktivnost u Knjazu Milošu niša od one koja postoji u Voda Vrnjci. Drugo, Knjaz Miloš je pretprošle godine imao gubitak, nekih pet miliona evra. Prošle godine je ostvario dobit od oko 2,3 miliona evra, što je svega 4,2 odsto od ukupnog izvoza. Treće, izvoz Knjaz Miloša uopšte nije tako velik kao što se predstavlja – svega pet odsto od ukupnog prihoda. Knjaz Miloš ne plaća koncesije za korišćenje mineralnih sirovina. Plaćaju 11 para po litru upakovane vode, i to je naknada za korišćenje vode javnom preduzeću Srbija vode, što nije kocesija. Kocesija će biti mnogo skuplja za onoga ko sutra bude ušao u Knjaz Miloš. To je interesantno: proizvode 200 miliona litara vode, a plaćaju (državi) za nivo proizvodnje na nivou od 60 miliona litara vode", rekao je Vlahović.

Ministar za privredu i privitazaciju, koji je ranije izjavio da nije u planu prodaja izvora Knjaza Miloša, već same fabrike, tvrdi da se nacionalni interes štiti samo državnom svojinom. "Da li je privatni vlasnik domaći ili strani, svejedno, jer on će prodati svoje akcije (ko-zna-kome) ako za njih dobije dobru cenu", rekao je Vlahović. "Ja i dalje tvrdim ono što sam i ranije rekao, da se ovde zapravo radi o pokušaju menadžmenta da ostane bez vlasničke kontrole, jer te vlasničke kontrole danas nema. Kada imate 4.000 akcionara, koji drže 58 odsto akcija, i kada imate 42 odsto jednog sterilnog Akcijskog fonda – moram da kažem sterilnog, jer on nema pravo upravljanja – državni kapital, vi nemate nikakvu vlasničku kontrolu. Da postoji kontrola, tada bi vlasnik otišao i pitao: 'Izvini, kako ti upravljaš mojim parama? Kako si napravio gubitak 2001. godine? Zašto je taj gubitak toliki?'".