U ponedeljak nastavak suđenja Miloševiću

U Hagu se u ponedeljak nastavlja suđenje Slobodanu Miloševiću, javlja novinar RTV B92 Miodrag Vidić. Milošević će nastaviti da ispituje svedoka optužbe, nekadašnjeg šefa kancelarije Interpola u Jugosaviji Budimira Babovića. Predstavljajući izveštaj o radu MUP-a u Srbiji tokom Miloševićevog režima, koji je sačinio za potrebe tužilaštva, Babović je naveo da je optuženi počeo da kontroliše policiju još 1986. godine. Nastojeći da ospori Babovićevu stručnost, Milošević je negirao njegove tvrdnje da je policija, uz Miloševićevo znanje, činila zločine na Kosovu i van Srbije. Posle Budimira Babovića, u sudnici bi trebalo da se pojavi svedok pod pseudonimom C-1047, koji će govoriti o izbijanju rata u opštini Bosanski Šamac 1992. godine. Očekuje se da će na suđenju Miloševiću naredne sedmice početi iskaz bivšeg predsednika SRJ Zorana Lilića, koji je u utorak doputovao u Hag. Lilić se prošle godine pojavio u haškoj sudnici, ali je njegovo svedočenje odloženo jer nije bio oslobođen čuvanja drzavne i vojne tajne, što je sada učinjeno, neposredno pred njegov dolazak u Hag. Budući da je na mestu šefa jugoslovenske države bio tokom najvećeg dela devedestih, tužilaštvo od Lilića očekuje dosta argumenata u korist optužnica za Hrvatsku, BiH i Kosovo. Zvaničnici Tribunala izrazili su očekivanje da će tokom predstojeće sedmice sudu iz Beograda biti izručen i Veselin Šljivančan. Odmah po dolasku u ševeningski zatvor trebalo bi da bude objavljen i datum njegovog prvog pojavljivanja pred haškim sudijama, gde će se izjasniti o optužnici koja ga tereti za ubistvo više od 200 Hrvata u Ovčari, kod Vukovara, u novembru 1991. godine. Preostala dvojica oficira bivše JNA iz "vukovarske trojke", Mile Mrkšić i Miroslav Radić, koji se nalaze u Hagu, odbacili su krivicu za zločin koji im se pripisuje. Na svečanosti u haškoj "Palati mira" u ponedeljak će biti inaugurisan glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda. Argentinac Luis Moreno Okampo biće prvi tužilac ove stalne međunarodne institucije za gonjenje i kažnjavanje najtežih krivičnih dela - zločina genocida, zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i agresije. Sud zvanično počinje sa radom 1. jula, kada stupa na snagu i njegov rimski Statut, koji je ratifikovalo preko 60 država, uključujući i Srbiju i Crnu Goru. Početak rada suda izaziva ovih dana oštre nesuglasice između Evropske unije i SAD, koje dovode u pitanje njegov legitimet, tražeći bilateralno od zemalja da proglase imunitet za američke državljane. Beograd bi o tome trebalo da se izjasni do 1. jula.