Savet na političkoj frekvenciji

Savet za radiodifuziju, koji bi trebalo da bude nezavisno telo zaduženo da uredi srpsko medijsko nebo, sapleo se već prilikom konstituisanja. Naime, zbog nepoštovanja Zakona o radiodifuziji, procedure koju on nalaže prilikom izbora članova (Nenada Cekića i Vladimira Cvetkovića), kao i sumnje u istinitost podataka o Goranu Radenoviću, dva najistaknutija člana Saveta podnela su ostavku na funkcije. Prvo je ostavku podnela medijska analitičarka i profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević, koja svoje razloge za takav potez objašnjava u intervjuu za "Blic".

"Savet za radiodifuziju je veoma važna institucija i pošto se prvi put osniva kod nas, trebalo mu je obezbediti svaku vrstu pomoći, čist start. Nažalost, mnogo je nesrećnih okolnosti pratilo usvajanje Zakona o radidifuziji, a u finalu je usvojeno i nekoliko odredaba kojima je sastav Saveta veoma izmenjen. Kad je zakon usvojen, vlast je sve učinila da se on ne primenjuje. Savet je izabran punih sedam meseci posle isteka zakonskog roka. To sve pokazuje koliko se prenos ovlašćenja i ukidanje kontrole nad medijim izbegava. Ovo što se desilo prilikom izbora Saveta, opteretilo je njegov rad preko mere u kojoj moj angažman tamo ima smisla. Činjenica da je, iz različitih razloga, troje od devet članova pod javnim osporavanjima, predstavlja breme sumnje koje Savet nije trebalo da preuzme na sebe. Bilo je mnogo logičnije da šest nespornih članova diktira standard, a ne da tri sporna člana uruše ugled tela. Činilo mi se da je jedini izlaz iz te situacije bio da se članovi Saveta slože da onaj ko je odgovoran za nezakonitost, a to je Skupština Srbije, za to snosi odgovornost. Zato sam predlagala da se savet ne konstituiše dok se sporni izbori ponovo ne razmotre. Ali ostali članovi sa tim ili nisu imali problem ili su mislili da nema razloga da Skupština sluša Savet koji još nije formiran. Pošto sam ostala potpuno usamljena u tome, smatrala sam logičnim da iz svega istupim. Ne mogu da radim u Savetu u kojem većina nema problem sa nezakonitošću."

Da li postoje još neki razlozi zbog kojih ste se protivili njihovom izboru, sem proceduralnih?

"Nepoštovanje procedure je zaista jedini razlog zbog kojeg sam pokrenula razgovor. Tek da je procedura poštovana, postojala bi mogućnost da se iznesu i eventualno drugi razlozi. Sada o njima nema mesta za priču. Kršenje procedure i jeste sprečilo, i vremenski i institucionalno, da se drugi razlozi otvore."

S obzirom da se svi jako trude da ostane trenutni sastav Saveta, da li se u pozadini problema možda nalazi neka politička priča?

"Moj prvi impuls je bio da ukažem na nepoštovanje zakona. E sada, zašto neko insistira na odbrani procedure koja nije u redu, zašto neko insistira na odbrani spornih u odnosu na nesporne članove, pitanje je koje normalno sledi. Mislim da je arogancija kojom se ono odbija nedopustiva, da iritira i vređa javnost. Kada pokrenete pitanje zašto su Vlada Srbije i Skupština Srbije prekršile proceduru, dobijete nazad pradoksalno upozorenje da se zalažete za odbranu zakona iz privatnih interesa, a da neko iz viših, javnih interesa krši zakon. Moguće političke igre u pozadini dodatno komplikuju situaciju i o njima teško možemo da razgovaramo. Ali možemo da raspravljamo o proceduri, ona je utvrđena i nema razloga da se njenim kršenjem koči početak rada Saveta."

Predsednik Odbora za informisanje i kulturu Skupštine Srbije ipak je najavio raspravu o Savetu. Da li vi znate nešto o tome?

"Ne. Od trenutka kad sam nominovana, pre devet meseci, nikada ni sa kim iz skupštine nisam bila u kontaktu. Stalno sam osećala neki zid ćutanja oko sebe, ali sam smatrala da je da je i to u redu ako najavljuje buduću autonomiju Saveta. Mada, mislim da je ćutanje imalo drugi smisao. Pred telom koje se prvi put formira su veliki poslovi institucionalnog zasnivanja, treba osnovati agenciju, zaposliti stručne službe, postaviti inicijalna dokumenta za rad. Kako će u kratkim rokovima to da uradi devet ljudi koji se mešusobno i ne poznaju, a sada su još opterećeni sporovima koje su im nametnuli drugi? Ne znam šta će se dalje dešavati, ali ne mogu da zamislim da će skupština moći sve ovo da oćuti."

Ukoliko skupština odbrani proceduru i donese odluke u skladu sa zakonom i u korist Saveta, da li ste voljni da se vratite na funkciju?

"Mislim da to nije pitanje volje, već zakona koji kaže da članovi Saveta mogu biti birani samo za jedan mandat. Ja sam moj mandat potrošila. Ukazala sam na kršenje zakona, moje mišljenje je ostalo manjinsko i na to sam reagovala ostavkom. Ovde se ne radi o tome ko će izaći kao pobednik u dokazivanju očiglednog. Ovde se radi o nepristajanju na rušenje ugleda Saveta i spremnosti da se tome usprotivi. Mojom ostavkom jedan mandat jeste brzo potrošen, ali je otvoren put da sledeći član Saveta bude izabran na regularan šestogodišnji period i da startuje s postavljenim standardom ispod kojeg se ne može ići. Mislim da to nije malo za jedan ovako kratak mandat."

Nenad Cekić je prošle nedelje najavio da će frekvencije biti dodeljene sledeće godine. S obzirom da je sledeća godina izborna, mnogi su taj čin okarakterisali kao novi pritisak na medije, koji bi dobili dozvole za rad zavisno od poslušnosti. Kako vi gledate na to?              

To su već prve posledice politizacije rada Saveta. Zaista je dug period od trenutka izbora Saveta do raspsisvanja konkursa za frekvencije. O prethodnim važnim poslovima koje Savet mora da obavi uopšte se ne govori, samo je dodela frekvencija u fokusu interesovanja. Stvara se potpuno pogrešno uverenje da televizijske kuće međusobno konkurišu jedna drugoj baš za određenu frekvenciju i licitira se time koja će je dobiti. Savet će definisati uslove za dobijanje frekvencija, a onda doneti odluke o tome koje ih televizijske kuće ispunjavaju. Spektar je limitiran i pošto u njemu nema mesta za sve, društveni je interes da se izlazak u javnost ustupi onima koji najbolje ispunjavaju uslove. Zato se i bira telo koje ima ugled i ovlašćenja da o tome odlučuje u ime društva. Ali te odluke se donose na osnovu stručnih, a ne političkih kriterijuma. U sređenijim državama ima primera gde se članovi Saveta biraju javnim konkursom, jer je važno da oni za taj posao budu kvalifikovani, a ne da u Savetu nekoga zastupaju. Kod nas se ovaj uslov potpuno izgubio u opštoj buci. I u našem zakonu je to prvi kriterijum i u njemu doslovno piše: 'članovi Saveta moraju biti istaknuti stručnjaci u oblastima od značaja za rad medija.' Prema tome, tvrditi da vas je predložio DOS, ili ne znam ko, zato što ste vi autonomna ličnost, za celu stvar je nevažno. Trebalo je predlagati istaknute stručnjake iz oblasti koje su značajne za rad medija. Čak su u zakonu i pobrojane neke oblasti – medijski stručnjaci, stručnjaci za oglašavanje, pravnici, ekonomisti, telekomuinikacioni inženjeri i slično. Istaknuta stručnost ne može da se sakrije, a može da se proveri. Zašto su onda članovi Saveta predložili za devetog člana čoveka koga niko od njih nije poznavao. Za sednicu su dobili biografije i papire o pet kandidata koje nisu sami predložili, ali su odlučili da svoj autoritet i ugled stave iza čoveka koga ne pozbaju. Nije u pitanju samo privatno neopoznavanje osobe, već i profesionalno. Koji nje to javni rad za koji niko ne zna? Ako vi o 'istaknutom stručnjaku' ne možete da zaključite ni čime se bavi, o čemu onda da govorimo?"         

Ako je Savet unapred ispolizovan, šta onda može da se očekuje prilikom podele nacionalnih frekvencija?"Ta javna sumnja je zaista najgora posledica cele priče. Delovanje institucije je osporeno i pre nego što je počela da funkcioniše. Upravo to smatram najvećom neodgovornošću skupštine. Savet kao institucija treba da nadživi ovaj trenutni saziv, a ne da se na stratu saplete. Nepoverenje je posejano i pitanje da li može da se povrati, čak i ako se na kraju ponovi izbor. Istorijska je ironija da to rade političari koji dolaze na vlast posle autoritarnog režima i koji dolaze na vlast posle autoritarnog režima i koji pred sobom imaju školski primer šta može da se desi u zemlji sa zatvorenim medijima i neuglednim institucijama. Razaranjem institucija samo nastavljaju razaranje društva. U ovom slučaju, nepoverenje u Savet preneće se i na njegove buduće odluke."