Šta se dešava u Muzeju savremene likovne umetnosti

Da postoje problemi u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu šira javnost je saznala kada je krajem februara redakcija časopisa za istoriju, kulturu i umetnost ''Anomalija'', čiji je urednik Dragomir Ugren, optužila direktorku muzeja, Radmilu Savčić, za cenzuru prvog broja tog izdanja i samovolju. Pored Dragomira Ugrena, koji je osnivač, bivši direktor, a sada kustos muzeja, redakciju časopisa čine još dva kustosa Nebojša Milenković i Suzana Vuksanović, kao i ugledni istoričari i teoretičari umetnosti, profesori Jerko Denegri i Miško Šuvaković. Ubrzo zatim smo saznali da je Nebojša Milenković otpušten, a Dragomir Ugren suspendovan, a u javnosti su počele da se pojavljuju reakcije na ove događaje koji, primećuju neki, previše podsećaju na staljinističke obračune sa neistomišljenicima.

Direktorka Radmila Savčić tvrdi da je u pozadini svega nezadovoljstvo ovih kustosa njenim izborom za direktora, kao i njihov nerad koji mora biti kažnjen: ''Evo, mogu da kažem da je suština celog problema neslaganje ova tri kustosa, kako sebe nazivaju, sa izborom direktora. Direktor je postavljen od strane nadležnog organa, znači Pokrajinskog izvršnog veća, nakon bezuspešnog, tri puta raspisivanog, konkursa. Suština problema je u tome što se oni ne slažu sa ovim izborom direktora zato što su oni jedni od pretendenata za direktora. Jedan od njih, Dragomir Ugren, je bivši direktor, desetak godina je bio na čelu ove ustanove, Suzana Vuksanović, je bila v.d. direktor, a na trećem konkursu za izbor i imenovanje direktora pojavio se Nebojša Milenković, koji ne ispunjava uslove. Prema tome, svo troje su već na neki način bili jako zainteresovani da budu direktori. A zatim,ono što je nedopustivo jeste to da je umetnički fond u jednom haotičnom stanju, da se nalazi u njemu 315 dela koja nisu uopšte inventarisana, 97 dela koja su inventarisana nisu pronađena, i sedam kojima treba hitna konzervatorska restauratorska intervencija. Iza svega toga se krije i odgovornost ovih prethodnih, ovih kustosa, u tome je cela priča. Njihov otpor je, u stvari, bio sa te strane da mene diskredituju kao stručnjaka i kao osobu na ovom radnom mestu, tražeći mali milion poteza koje sam ja uradila i koji su, naravno, krivo prezentovani javnosti. Oni su odgovarali i odgovaraće pred disciplinskom komisijom, kao i svi zaposleni u muzeju.''

Međutim, sami kustosi, a i stručna javnost, smatraju da je u pitanju sukob sa koncepcijom ovih kustosa. Biljana Tomić, ugledna istoričarka umetnosti i dugogodišnji urednik likovnog programa SKC-a u Beogradu i član Upravnog odbora muzeja u Novom Sadu, kaže da je postojao politički pritisak da se Dragomir Ugren smeni sa mesta direktora, da bi se zaustavio napor muzeja da se bavi istorijskim alternativama i savremenim umetničkim kretanjima. Profesor Miško Šuvaković u pismu Nenadu Čanku ukazuje na to da ovi događaji podsećaju na rane '70-te godine, kada je «Tribina mladih» u Novom Sadu partijski likvidirana, a neki umetnici uhapšeni.

Nebojša Milenković, kustos koji je dobio otkaz, kaže da je neverovatno da je u 21. veku u Novom Sadu saslušavan kod direktorke devet sati: ''Da li je koncepcija razlog da kustosima lete glave, da se uspostavljaju montirani procesi, procesi sa kojih se izbacuju advokati, izbacuju mediji, da me tokom procesa najbrutalnije vređaju, da me podsećaju da je Zoran Đinđić mrtav, a da sam ja njegova kopija? Prosto je neopisivo, da me saslušavaju devet sati kao da sam nekog ubio.''

Suzana Vuksanović smatra da programska izložba ove grupe kustosa «Centralno-evropski aspekti vojvođanskih avangardi» nekome smeta: ''Ono što mene brine, i nas troje, i ljude koji nas okružuju, je upravo ono što stoji s druge strane. To s druge strane nema jasan oblik, nema definisan stav i nema jasnu koncepciju, a da ne pričamo o viziji ili misiji muzeja ili zastupanja određene savremene umetničke prakse. Cilj je, na onom prvom koraku, da se sve svede na neku razmiricu na liniji direktor-kustos i na neku svađu oko ne znam čega. Progoni koji se nad nama sprovode verovatno se sprovode stoga što smo reprezenti jedne ideje šta muzej treba da predstavlja i na koji način on treba da se poveže sa svetom, pre svega sa okruženjem, sa regionom, i dalje...sve se odigrava u jednoj atmosferi ksenofobije i straha da će se preispitati kvaliteti mnogih u jednom malom lokalu, kao što je Novi Sad ili Vojvodina.''

Direktorka Radmila Savčić smatra da je njena koncepcija zasnovana na objektivnosti i da ne favorizuje nikoga: ''Moja koncepcija Muzeja savremene likovne umetnosti jeste objektivnost. Znači, onaj vremenski period od početka 20. veka pa na ovamo je ono što treba da bude u Muzeju savremene likovne umetnosti. Znači, treba da budu dela koja pokrivaju ceo taj period. Konceptualna umetnost je, koliko znamo, jedan mali period početkom '70-tih godina.''

Nebojša Milenković kaže da će ovaj sukob naneti nenadoknadivu štetu našoj kulturi, jer je ukinuta komisija za otkup, a strani kolekcionari koji znaju da prepoznaju vrednosti kupuju ova dela za male pare: ''Neoavangarde '60-tih i '70-tih jesu jedina umetnost sa ovih prostora koja interesuje velike muzeje u svetu. I ovaj sukob jeste, naravno, koncepcijski sukob. Izložba «Centralno-evropski aspekti vojvođanskih avangardi», retrospektiva Slavka Matkovića i monografija koja se ovih dana pojavila, koja ima 300 strana, bile su zvonce za uzbunu raznih «veličina». U zbirci Muzeja savremene likovne umetnosti konceptualna umetnost, vojvođanske enformel i minimalističko slikarstvo, koje je naša Komisija za otkup krenula da kupuje, gotovo da nisu zastupljene. I mi smo rekli: ''Ova komisija mora to što pre da nabavi, dok se to još može nabaviti.'' Naravno, reagovala je ne mala grupa umetnika koji kažu – E, pa i nama treba nešto da se kupi. Postoje prioriteti, postoji koncepcija, postoji vizija. Kada je ukinuta naša Komisija za otkup, koja, po direktorki,  nije ukinuta nego je samo privremeno raspuštena, pa nikad nije stalno raspuštena, ali je nova nezakonito formirana... i mi se sada time bavimo... da li je nešto što je privremeno raspušteno istovremeno ukinuto... a ta dela su, plašim se, već najvećim delom otišla i to za jako male novce. I već se dogodilo sa izložbom Slavka Matkovića, da smo od privatnog kolekcionara morali da tražimo na pozajmicu te radove. Srećom, čovek je izašao u susret, pa nam je radove dao. Doći će trenutak kada će veliki muzeji da se zainteresuju za umetnost Srbije, Vojvodine, kada će se videti da naprosto ono što u vojvođanskoj umetnosti vredi više nije tu nego da ćemo to morati da pozajmljujemo, svejedno da li iz Zagreba ili iz bilo kog drugog grada.''

Celom slučaju se još ne vidi kraj. Dragomir Ugren je u ponedeljak saslušavan, ali je izbačen sa sopstvenog saslušanja jer se nasmejao. Nebojša Milenković je pokrenuo sudski spor. Javnost i dalje reaguje, pišu se otvorena pisma i saopštenja. Za to vreme strani kolekcionari kupuju dela vojvođanskih konceptualnih umetnika, koji su u svojoj sredini i dalje marginalizovani kao i pre nekoliko decenija.