Vrednost dinara

Problem deficita platnog bilansa treba ispraviti smanjenjem javne potrošnje i plata, koje treba da budu svedene na nivo produktivnosti i konkurentnosti, kao i depresijacijom dinara, ocenjeno je juče na tribini na Ekonomskom fakultetu, povodom izlaska knjige "Makroekonometrijsko modeliranje privrede".

Profesor Danica Popović smatra da depresijacija treba da bude osnovni strateški instrument ekonomske politike, jer samo značajniji pad vrednosti dinara prema evru može da poveća izvoz koji je sada subvencionisan, što nije održivo na duži period. Popovićeva je ocenila da bi depresijacija dinara naročito povoljno delovala na američke investitore, kojima je sada pristup Evropskoj uniji ograničen, dodavši da bi na to tržište mogli lakše da izađu kao srpske firme.

Prema njenoj oceni, spoljnotrgovinska liberalizacija u prethodnom periodu nije bila presudna za rast deficita, jer treba proveriti i koliki je udeo bega kapitala iz zemlje, koji je prikazan kao lažni uvoz. Profesor Dejan Miljković je ocenio da promena deviznog kursa ne mora da utiče značajno na rast inflacije, jer je on sadržan samo u uvezenim proizvodima, ali ne i u domaćim. On je ukazao da je precenjeni dinar u proteklom periodu stvorio lažni privid poboljšanja životnog standarda, jer je preuzeo socijalnu ulogu, a rast tražnje za novcem ide zajedno s rastom plata u evrima.

Bivši guverner NBS Kori Udovički upozorila je da ozbiljnija depresijacija znači i povećanje spoljnog duga u dinarima, što prilikom njegovog servisiranja može da predstavlja veliko opterećenje za budžet.

Profesor Stojan Stamenković je istakao da je ključno pitanje da li kurs treba da bude instrument ekonomske politike, ili ga treba prepustiti tržištu. Stamenković je ukazao i da su kod uzimanja kredita u bankama prisutne devizne klauzule, što znači da, u slučaju ozbiljnije depresijacije, može da se javi problem solventnosti.

Kovačević protiv

Zamenik direktora Zavoda za statistiku i član Saveta NBS Miladin Kovačević apsolutno je protiv obaranja vrednosti dinara, jer smatra da bi to bio šok za celu ekonomiju, a došlo bi i do realnog usporavanja rasta plata u evrima. Prema njegovom mišljenju, depresijacija bi mogla negativno da se odrazi i na bankarski sektor. Kovačević je ukazao da za poslednjih godinu dana nije bilo realnog rasta plata, pa one nisu mogle ni da prouzrokuju povećanu tražnju, odnosno deficit i dodao da nije dokazano da je problem deficita povezan s politikom kursa.