Godina integracija

Mislim da će novi ustav Srbije biti jedan od prvih zahteva Brisela pošto dobijemo studiju izvodljivosti

Pred Vladom Republike Srbije u ovoj godini je nekoliko veoma značajnih događaja: dobijanje pozitivne studije izvodljivosti, pregovori za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, rasprava o standardima na Kosovu i Metohiji. Nastaviće se veliki zakonodavni rad koji imamo za sobom. Biće prilike, naravno, da se podstakne proces jačanja državne zajednice, ili jačanja njene funkcionalnosti i mislim da će studija izvodljivosti delovati podsticajno i kada je reč o daljem razvoju državne zajednice i kada je reč o njenom jačanju – kaže premijer Vojislav Koštunica u razgovoru za „Politiku” o upravo započetoj drugoj godini mandata republičke vlade.

– Naravno, ove teme imaju i svoju drugu, možda i važniju stranu, a to je da u stabilnijim, sređenijim prilikama, sa jednom zdravijom privredom, građani treba da žive bolje – ističe premijer Koštunica, naglašavajući da će ipak „oznaka” druge godine vlade Srbije nesumnjivo biti evropske integracije „i to je nešto što je rečeno ne samo u Beogradu, nego i u Briselu”.

Saradnja sa Haškim tribunalom je takođe važan problem. Da li odlazak Ramuša Haradinaja i njegovih saradnika u Hag menja naš pogled i našu poziciju prema tom sudu?

– Činjenica da u Hag odlazi predsednik vlade Kosova je sama po sebi značajna. Ono na šta je naša pažnja pre svega usmerena jeste stabilnost na Kosovu i Metohiji i to da odlazak Ramuša Haradinaja ni na koji način ne oteža inače ni najmanje lak položaj nealbanske i srpske zajednice na Kosmetu. U svemu ostalom odlazak Haradinaja u Hag ne predstavlja neko iznenađenje.

Da li je način na koji je Haradinaj otišao „lekcija” za Srbiju i Hrvatsku?

– Ako bismo se upustili u razmatranje da li to predstavlja lekciju za Srbiju i Hrvatsku rekao bih da su stvari mnogo, mnogo složenije. Da je istorija ovog područja, sukoba, ratova na njemu, pa i onih devedesetih godina, mnogo komplikovanija da bi mogla da se svede na neke dnevnopolitičke ocene ili ocene pojedinih analitičara, kako bi mogla delovati ta Haradinajeva predaja.

Vlada Srbije smatra da postoji obaveza saradnje sa Haškim tribunalom i razvila je jedan model saradnje u obliku dobrovoljnih predaja koji je počeo da daje značajne rezultate. Bilo je potrebno jedno pripremno vreme, trebalo je uticati na javnost i došlo je do vrlo pozitivne promene, smanjene su napetosti i oštre podele u zemlji. Jednostavno, zahvaljujući ovom modelu, na saradnju sa Hagom se gleda drugačije. Postoji svest o tome da država i narod ne mogu biti taoci pojedinaca koji su optuženi pred Haškim tribunalom. I to je za nas, na neki način, najvažnije.

Da li će model dobrovoljne predaje moći da se nastavi onako kako očekujete? Ministar Zoran Stojković je u Hagu izjavio da je vlada spremna da hapsi generala Pavkovića.

– Pre svega, stvar mora biti jasna u jednom pogledu i mislim da se to vidi iz ovih poslednjih formulacija koje dolaze iz Brisela. Ono što se traži od Beograda jeste značajan napredak koji vodi ka punoj saradnji. Dakle, jedan nerešen slučaj praktično znači (primer Hrvatske to dobro pokazuje) da ne postoji puna saradnja. Mi ćemo učiniti sve da se sve naše obaveze ispune na najprimereniji mogući način, dakle, ovaj za koji smo se opredelili. Uveren sam da ćemo na taj način uspeti da do kraja rešimo pitanje saradnje sa Haškim tribunalom.

Može li Srbija da skine s dnevnog reda hipoteku Mladića?

– Postoji obaveza da svi slučajevi, do poslednjeg, moraju biti rešeni, ukoliko se optuženi, u ovom slučaju Mladić, nalaze na našoj teritoriji. Za nas je veoma važno da zemlja i narod dobiju jedno značajno i političko i moralno ohrabrenje u obliku pozitivne studije izvodljivosti. I onda će se stvari dalje rešavati. Kako se te obaveze ispunjavaju, onda se preostale obaveze, ili preostali nerešeni slučajevi teško mogu objasniti javnosti, ali i oni koji su optuženi sami sebi teško mogu objasniti zašto bi oni opterećivali celu zemlju. Prosto, smatram da će se taj proces zaista odvijati na jedan potpuno normalan način, bez potresa, bez napetosti i da će se očuvati stabilnost institucija.

Kada možemo očekivati izbore za parlament SCG?

– Da je do onoga što je Srbija uradila, mi bismo te izbore uveliko već imali i to u vremenu u kom je trebalo da budu održani. Problem je u Crnoj Gori, u podeljenosti koja u tom pogledu postoji u Crnoj Gori. Siguran sam da će studija izvodljivosti delovati podsticajno, a u izvesnoj meri i kao jedna vrsta obaveze – delovaće opominjuće na sve one koji su prosto propustili da ispune svoje obaveze.

Rekli ste da očekujete novi ustav Srbije u toku ove godine. Na čemu temeljite optimizam, budući da smo ga očekivali u nekoliko navrata i prošle godine?

– Podsetio bih da je vlada podnela Skupštini Nacrt ustava pre skoro godinu dana i na taj način obavila svoj deo posla. Da bi se došlo do neophodnog konsenzusa potrebno je i da stranke izvan skupštinske većine podjednako odgovorno pristupe ovom poslu. Ipak, svoj optimizam da će ustav Srbije biti donet u toku ove godine temeljim na činjenici da će ono što nismo sami bili u stanju da uradimo i što neki nisu bili spremni da urade ovih godina, morati da se uradi u narednom periodu i zbog toga što to više neće biti samo naš interes, nego će biti i interes Brisela. Mislim da će novi ustav Srbije biti jedan od prvih zahteva Brisela pošto dobijemo studiju izvodljivosti.

Da li Vaša ideja o visokom stepenu autonomije za Kosmetu u okviru Srbije i SCG ima šanse? Da li za takav plan imate konsenzus u zemlji?

– Čini mi se da je to jedno kompromisno rešenje i zato mislim da ima šansu. To je rešenje u kome niko ne dobija sve i niko ne gubi sve. Dakle, ni Srbi, ni Albanci, ni međunarodna zajednica, ni Evropa. Prednost tog rešenja je i u tome što mislim da kod nas postoji jedna vrsta konsenzus oko njega. On možda nije u prvi mah vidan, ali proizilazi iz opšte saglasnosti koja postoji u Srbiji da Kosovo i Metohija ne može biti nezavisno. Taj stav protiv nezavisnog Kosmeta je tek jedan korak do toga da Kosovo i Metohija treba da imaju najviši stepen autonomije.

Je li moguća obnova saradnje i razgovora Beograda i Prištine pošto je Haradinaj otišao u Hag?

– Mi smo uvek smatrali da je ta saradnja potrebna. U više navrata pokazali smo da smo spremni da razgovaramo i sa Unmikom i sa prelaznim institucijama samouprave na Kosovu. U tom pogledu dvoumljenja nema. U 2005. godini će se otvoriti pitanje standarda i statusa i nesumnjivo je da će ti razgovori, pa i direktni kontakti Beograda i Prištine morati da započnu.

Tomislav Nikolić je nešto nezadovoljan poslednjih dana i kaže da je vlada „u agoniji”.

– Kao predsednik vlade mislim da najbolje mogu da ocenim njeno stanje i mogu vas uveriti da je zaista daleko od agonije, ili ako mogu da napravim takvo poređenje, onda je u jednoj vrsti zamaha, zbog potrebe da se posao koji je započet, nastavi dalje.

Dakle, „prognozirate” uspešan završetak i druge godine mandata?

– Više sam zaokupljen poslovima, nego prognozama. I prva stvar o kojoj mislim na početku ove druge godine mandata Vlade Srbije jeste šta nas čeka, šta smo ostavili iza sebe, šta još treba uraditi. Daleko od toga da u prethodnom periodu nije mnogo toga urađeno što je pripremilo i dolazak ove vlade i poslove koje ona obavlja, ali, ova vlada je zaista posvećena obavljanju nekih poslova koji su od interesa za državu. Ako ih ne uradi ova vlada, moraće neka druga. Važnost posla koji obavljamo, uverava me da će ova vlada nastaviti i dalje da ga radi.

Drugu polovinu prethodne godine obeležio je privredni rast, čvrsta monetarna politika, povećanje deviznih rezervi... Da li će takav trend biti nastavljen?

– U godini koja je za nama imali smo i privredni rast i realni rast zarada, imali smo i mogućnosti za uzimanje kredita više nego do sada, bržu privatizaciju i, najzad, imali smo činjenicu da je vlada počela polako da oslobađa zemlju balasta određenih dugova. Mislim da je ova godina započela sa ohrabrujućim promenama kada je reč o investicijama. Ima još mnogo ohrabrujućih znakova i to je ono što me zaista uverava da će se ta tendencija nastaviti. Dakle, investicije, privatizacija, restrukturiranje privrede je ono što će nesumnjivo obeležiti ovu godinu.

Mobtel

Kako komentarišete činjenicu da vlada ne zna, ili nedovoljno zna šta se događa u jednoj od ključnih telekomunikacionih kompanija, u kojoj, kako tvrdi, ima većinsko vlasništvo?

– Vlada zna jednu stvar, a to je da je njeno vlasništvo utvrđeno na osnovu izveštaja komisije, koji kaže da je vladin udeo u Mobtelu 58,23 odsto, a da je drugi deo - udeo „BK trejda”. To je činjenica od koje vlada neće nijednog trenutka odustati, ona će jednostavno svoj deo u Mobtelu zaštititi. S druge strane, Javno preduzeće PTT vodi jedan spor pred Arbitražnim sudom u Cirihu, u kome se takođe utvrđuju sve okolnosti vezane za odnose, način sticanja svojine i razvoj Mobtela. Dakle, na dva koloseka vlada čini sve da zaštiti svoje interese.

Mi smo u susretu sa ruskim ambasadorom i predstavnikom „Alfa grupe” obavešteni da je deo u Mobtelu koji pripada „BK trejdu”, prodat ruskoj firmi „Alfa grupa”. Učinićemo sve da vidimo na koji način je to urađeno, da i preko PTT-a, koji je za to posebno zainteresovan, dobijemo podatke o ugovoru i svemu ostalom.

Zajednički san

Budući da se upravo navršila druga godina od ubistva Zorana Đinđića, kako komentarišete ocene da je ova vlada odstupila od reformskog puta koji je on započeo, koji ste, u krajnjem, zajedno započeli u okviru DOS-a?

– Tačno je da smo ga započeli zajedno, što znači da smo se Zoran Đinđić i ja rukovodili istim političkim ciljevima, istim političkim idealima. Izdvojio bih u ovom trenutku jedan, a to je članstvo naše zemlje u EU, toj velikoj porodici evropskih narodi. Prirodno je da smo se kao predsednici dve političke stranke koje, u evropskom kontekstu da kažem, pripadaju dvema familijama političkih stranaka, u nekim stvarima razlikovali. Ali, ovo je trenutak da se podsetimo i na godišnjicu Đinđićeve smrti i na to da smo koji dan pred dobijanjem pozitivne studije o izvodljivosti – da nešto što je bio cilj i Đinđićev i moj, ili što je bio san i njegov i moj, polako počinje da se ostvaruje. To je važnije od bilo čega drugog.