Zena koja je uplasila Srbiju

Nije nas naterao MMF, struja mora da poskupi. Nema tranzicije ako uludo trosimo jedan skup resurs. Jeste, bice to udar na dzep potrosaca, ali cemo kao drzava maksimalno pomoci one koji se racionalno ponasanju u potrosnji. Sigurno je da cemo dati bonove za struju jednom delu penzionera

Dobiti ministarsko mesto u trenutku kad gradjanima treba saopstiti da ce struja poskupeti 50 odsto i nije neka posebna cast. Kori Udovicki zamenila je Gorana Novakovica na mestu ministra energetike i vec prvog dana navukla bes potrosaca. Ali, i ostala upamcena po veoma vaznoj recenici kojoj bi moglo biti mesta u reformskim udzbenicima: "Ako ne razumete da struja mora da poskupi, onda sam ja zabrinuta za Srbiju". U razgovoru za "Vreme" Kori Udovicki pokusala je da sire objasni smisao te izjave: " Potrebno je mnogo vise raditi sa stanovnistvom ne samo na razumevanju stednje struje vec i potrebe da se poveca njena cena, ali i da se pomogne onima koji zele da se skinu sa grejanja na struju, a ne mogu iz tehnickih ili finansijskih razloga. Potrebna je i razradjenija vizija za energetiku. Znaci, ima jos puno posla da se odradi."

"VREME": Na prvoj konferenciji za novinare, pored cene struje istakli ste posebnu brigu za sudbinu Elektroprivrede Srbije. Sta ce to znaciti?

KORI UDOVICKI: Pa, mene stvarno nije trebalo dovesti na ovo mesto u onom trenutku kad se nije znalo da li ce da bude struje. Za taj trenutak bio je potreban covek koji bas inzenjerski poznaje taj sektor. Sada je, medjutim, glavni problem u elektroprivredi, na primer, ekonomski, a ne vise inzenjerski i ja kao ekonomista mogu da ga resavam.

Dosad je posao ovog ministarstva bio da pravi energetski bilans i da koordinira rad s preduzecima kako bi ona mogla da obave inzenjerski deo posla da bi se energetski bilans ostvario, odnosno da bi se proizvelo toliko i toliko struje pod datim okolnostima. A sustina je zapravo u tome da se ekonomski sistem (pa dakle i preduzeca) postavi tako da se ispunjavaju obaveze po energetskom bilansu, ali s minimalnim nadzorom Ministarstva. U normalnim okolnostima zdravo postavljen sistem ce autonomno resavati tehnoloska pitanja zato sto su ekonomski podsticaji postavljeni kako treba.

Jedan od glavnih zadataka u tako zamisljenom sistemu je politika cena. Drugi je problem odnosa dugova i potrazivanja izmedju preduzeca u sektoru, ali i izmedju preduzeca Elektroprivrede, pre svega javnog (drzavnog) sektora i ostalog dela privrede. Uopste nema razloga da problem odnosa sa ostalim delom privrede na dugi rok bude u domenu interesovanja Ministarstva.

Da bi se resili dispariteti cena i neresenih dugovanja i potrazivanja koji jos postoje, njima se mora pristupiti integrisano. Jednom za svagda, na primer, mora se resiti vrzino kolo u kome EPS ne naplati dug od budzetskih institucija, pa onda zbog toga ne plati gas NIS-u, pa onda NIS ne moze da plati dug za uvezeni gas, i onda na kraju budzet placa dug za gas. Sustina je, kao sto se vidi, u tome da je budzetskim ustanovama u startu moglo da se naredi da placaju struju. Taj se problem moze resavati svaki put kad se pojavi ili jednom zauvek koherentnim programom u kome su jasno postavljeni principi vracanja dugova.

Vazno je odvojiti koncept restrukturiranja od promene duha rada i poslovanja samog preduzeca. Rec je, naime, o tome da se utera radna i finansijska disciplina i da se modernizuje korporacijsko upravljanje.

Restrukturiranje ne podrazumeva samo odvajanje delova sistema vec uvodjenje reda u poslovanju i jasnih hijerarhijskih odnosa u finansijskoj odgovornosti. Mislim da su inzenjerske i tehnoloske pretpostavke restrukturiranja sasvim jasne jer ovaj sistem moze da funkcionise u svim uslovima. Ali, ta (inace odlicna) inzenjerska pamet uopste nije u stanju da vodi racuna o tome koliko je taj posao kosta. A to je onda glavni problem upravljackih odnosa. Dihotomija izmedju inzenjerskog i finansijskog zadatka vidi se i po tome sto kod nas postoje komercijalni i racunovodstveni sektor. To u normalnim zemljama ne postoji, to je svuda jedna te ista stvar.

U EPS-u treba i veoma hitno resiti i problem gubitaka u energiji koji su izazvani nedostatkom tehnoloske i finansijske kontrole i discipline. U proteklom je periodu mnogo ucinjeno na smanjenju kradja, na primer uglja u "Kolubari", zatim materijalni troskovi u 2001. godini su realno opali 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu, iako je u toj godini veoma mnogo ucinjeno. Ta se borba, medjutim, jos vodi na nivou kadrovskih poboljsanja na odgovornim mestima, a potrebno je da se uveze sistemski tako da ne bude toliko bitno kakvi su ljudi. Sistem mora da ih kontrolise.

Tako postavljena ambicija je ogroman posao koji podrazumeva i promenu svesti ljudi, ne samo top menadzera vec i obicnih radnika u EPS-u i NIS-u.

Jeste. Zato sam se i prihvatila ovog posla. Dosad je samo personalnim promenama ucinjeno dosta na smanjivanju kradja i neodgovornosti. Stavis boljeg i postenijeg coveka na neko mesto i resis problem kradje, kao u "Kolubari" kad su promenjene poslovodje koje su imale dil s privatnim kamiondzijama.

Vec prvog dana ministrovanja dirnuli ste u osetljivo pitanje poskupljenja i odmah zaratili "s pola sveta". Zasto struja mora da poskupi? Da li samo zbog uslova koji je postavio MMF?

Uslov koji nam je postavio MMF za naredne godine veoma je okviran. Tvrd uslov je samo za sada, da do kraja juna 2002. godine struja poskupi 50 odsto. To je takozvani kriterijum izvrsenja, to je najstrozi uslov MMF-a. Obicno su ti uslovi makroekonomskog tipa, ali bogami bude i po jedna strukturna mera koja se smatra tim kriterijumom izvrsenja. I ako to neka zemlja ne ispuni, Savet MMF-a izdaje posebno saopstenje u kome pise da se oslobadjanje od tog uslova odvija prema specijalnoj odluci. I sve se to uvek vidi kao dosta los signal u odnosima izmedju te zemlje i MMF-a. Nazalost, citava ta procedura ceka nas ako samo i jedan dan prekrsimo rok na koji smo se obavezali da ce struja poskupeti. Kazem vam, vrlo neugodna situacija.

Mozda ce se neko pitati zasto smo dozvolili da nam MMF nametne takav uslov. Odgovor je: zato sto i nevezano s MMF-om STRUJA OBJEKTIVNO MORA DA POSKUPI. Sta bi se dogodilo da ne podignemo cenu? U tom slucaju morali bismo da biramo. Ili da ne obavimo ni bazicno odrzavanje sistema (pa da zimus ponovo uletimo u nestasice) ili da iz budzeta, vec planiranoj subvenciji od pet milijardi dinara, dodamo jos 14 milijardi dinara. Tog novca mi u budzetu nemamo.

Ali, to je opet uzimanje od gradjana, odnosno od poreskih obveznika?

Samo sto u tom slucaju povecanje cene struje pada na ledja onih koji placaju poreze, a ne onih koji trose struju.

Ali, da se vratimo trecoj mogucnosti ukoliko ne bismo podigli cenu struje. Dakle, mogli bismo da radimo ono sto je radio Milosevic, da stampamo pare. I onda to placaju svi kroz inflaciju. Po mojoj proceni, s kojom se slazu mnogi strucnjaci, gro inflacije u 2000. godini stvoren je finansiranjem EPS-a.

Opcija da se podigne cena struje je bolna za gradjane jer ona neke ljude opterecuje znatno vise nego druge. Inflacija tu "bol" rasporedjuje na sve. Ali, u duzem roku, inflacija je propast za sve. U to smo se uverili proteklih deset godina.

To da bez podizanja cene – struje nece biti jeste ono "odmah" zasto mora da se digne cena struje. Ali, onaj pravi, najvazniji razlog sto cena struje mora da dostigne ekonomski nivo jeste sledeci stav: ako cena ne odrazava ono sto trosimo, to nas apsolutno vodi ka neracionalnom trosenju i rasipanju. A neracionalno trosenje energije je sustina problema prilagodjavanja ekonomije jedne drzave trzisnoj privredi. Znaci, privreda se ne moze postaviti na zdrave osnove ako u njoj cena energije nije realna zato sto ce ona jedan ogroman resurs da trosi uludo. Svako preduzece moze se dovesti cakum-pakum u red i generalno da sve firme maksimalno stede, ali to nije nista ako one dobijaju pogresan signal o vrednosti onoga sto trose. To isto vazi i za gradjane, ali i za drzavu koja ce uvoziti pogresne kolicine nekog energenta i onda ga rasipati.

Znaci, struja mora da poskupi, ali ugrozenim gradjanima i onima koji hoce da se prebace na druge energente treba hitno da pomognemo. To je moj glavni kratkorocni zadatak kao ministra. Da pomognemo gradjanima da smanje potrosnju struje jer nista ne vredi da im saljemo signal koji oni ne mogu da ispostuju. Plan mi je da se odmah sastanem s rukovodstvom Beograda, oni imaju spremne planove za prikljucivanje na daljinsko grejanje. Postoje kontakti s bankama da bi se omogucilo kreditiranje gradjana da predju na tu vrstu grejanja. Organizovacemo poseban tim ljudi kome ce jedini zadatak biti da samo to prati,da gura lokalne samouprave da snime i stignu do svih onih gradjana koji nemaju drugu opciju za grejanje osim struje. Da bi im nudili alternativu. I ako nemaju opciju ni za centralno grejanje, onda im prvo moramo pomoci kako da smanje potrosnju. Ako kod takvih potrosaca pokazatelji govore da je to maksimalno stedljivo domacinstvo i oni i dalje ne mogu da izadju na kraj s troskovima, moramo da nadjemo nacin da im pomognemo. Moja je ideja da organizujem da opstine takvima daju bonove za struju, bonove u smislu subvencija. To moramo pazljivo da pripremimo, ta vrsta pomoci ne moze da bude masovna jer nemamo novca za to. Mora se pomoci samo onima koji su priterani uza zid. Namera mi je da stvorim interaktivan odnos izmedju Ministarstva za energetiku i gradjana. Reforma se radi na vise nivoa: jedno je da se izmene zakoni, ali to jos ne znaci da su oni poceli da se primenjuju. Vazno je zatim da svi zakoni i propisi moraju da daju efekte medju gradjanima, da gradjani pocnu da ih primenjuju.

Vasu najavu poskupljenja struje jedan sindikat docekao je "na noz" i obecao masovne proteste zbog, kako kazu, nemogucnosti gradjana da plate nove racune. Sta cete onda?

Ponavljam, struja mora da poskupi, a drzava ce uciniti sve da najugrozenije slojeve stanovnistva zastiti. Prema nasem istrazivanju, potrosaca koji zimi trose do 300 kilovata, a oni se sigurno ne greju niti dogrevaju na struju, u ukupnom zbiru domacinstava ima 34 odsto (854.000 od 2,5 miliona). U ovoj kategoriji letnji rashodi za struju ucestvuju u ukupnim troskovima domacinstva sa 3,7 odsto, a troskovi grejanja, razvuceni na celu godinu, sa 7,6 odsto. Potrosac iz ove kategorije koji citavu godinu ostaje na potrosnji do 300 kilovata placa kilovat struje manje od jedan cent. U toj kategoriji je i 27 odsto ljudi koji su na centralnom grejanju i koji po snimljenim prihodima mogu da podnesu ovakvo povecanje. koje ce "na racunu" iznositi oko 200 dinara.

U sledecoj kategoriji potrosaca koji zimi trose izmedju 300 i 500 kilovata ima 19,4 odsto domacinstava. Te dve grupacije zajedno cine nesto vise od polovine stanovnistva koja zimi ne potrosi vise od 500 kilovata za grejanje. Za male potrosace koji imaju iole pristojne prihode ovo poskupljenje struje bice neprimetno, ali ima nekih kojima ce biti jako tesko. Zato moramo da smislimo kako da zastitimo tu kategoriju u koju, prema nasem istrazivanju, spadaju penzioneri-samci i seoska domacinstva. Sva istrazivanja pokazuju da su seoska domacinstva ipak manje ugrozena od gradskih i zato polazimo od pretpostavke da ce ona lakse moci da izdvoje tih pretpostavljenih sto dinara koliko ce ih kostati mesecno poskupljenje struje. Ali, zato cemo sigurno penzionerima-samcima koji trose do 300 kilovata dati bonove za struju, odnosno dobice drzavnu subvenciju.

Hocu, medjutim, nesto drugo da kazem. Dok struja ne poskupi, niko i ne obraca paznju gde je trosi, a sustina je u tome da je krajnje neracionalno da se nasi ljudi greju na dnevnu struju.

Hoce li Ministarstvo nesto da uradi na pojednostavljivanju racuna, da svako moze lako da vidi koliko je potrosio i koliko za to treba da plati?

Za pocetak ce sama racunica biti jednostavnija. Potrosene kilovate pomnozis s cenom i dobijes racun. Ja sam i za to da se ljudima na ruke dostavi njihova licna energetska prica, onako kako je mi kao strucnjaci iz Ministarstva i Elektroprivrede vidimo. Dakle, treba da se obratimo potrosacu i uljudno kazemo da – vi sa ovakvom potrosnjom verovatno imate te i te uredjaje. Ako nemate te aparate a toliko trosite, nesto nije u redu i da biste zastitili svoj kucni budzet pogledajte gde je problem. Hocu da uspostavim individualnu komunikaciju s potrosacima jer je nase istrazivanje, izmedju ostalog, pokazalo da ljudi nemaju pojma o stednji struje.

A privatizacija?

To nam uopste nije prvi prioritet, mada cemo postovati vladino opredeljenje ka privatizaciji proizvodnje i distribucije struje. Postoji stav u svetu da privatizacija prenosa struje uopste nije dobra ideja.