Makijavelisti i legalisti

Taman kad pomislimo da smo već sve videli i preživeli, te da se u Skupštini Srbije i oko nje ne može desiti ništa što nas može iznenaditi, narodni poslanici i ostali predstavnici političke elite nas demantuju. Nažalost, po pravilu su u pitanju neprijatna iznenađenja. Ako se teške reči, optužbe i verbalne svađe kojima obiluju skupštinske rasprave, mogu donekle razumeti balkanskim temperamentom i činjenicom da se i u drugim sredinama dešavaju slične stvari, (setite se samo tuča u tajvanskom, južnokorejskom i ruskom parlamentu), za navodnu kupovinu poslanika i oduzimanje mandata korišćenjem različitih aršina, nema nikakvog opravdanja.
Izglasavanjem budžeta za 2006. godinu, Vlada Vojislava Koštunice dokazala je da i dalje ima većinu u Skupštini Srbije. Koštuničina Vlada izabrana je marta prošle godine glasovima 131 poslanika, a kako je za budžet glasalo 130 od ukupno 250 poslanika, ispada da je vladina većina okrnjena samo za jedan glas. Budžet i zdravstveni zakoni koji donose smanjenje javne potrošnje i prava osiguranika, glavni su uslovi koje je MMF postavio Vladi Srbije za produženje kreditnog aranžmana i otpis 700 miliona dolara duga, te izglasavanje ovih akata za Vladu ima i dodatnu važnost. Razumljiv je stoga trijumfalizam ministra finansija Mlađana Dinkića, koji je ovakvo izjašnjavanje poslanika nazvao velikim uspehom i pobedom Vlade.
Kako su glasanje o budžetu pratile priče o navodnoj kupovini i zastrašivanju poslanika, a izjašnjavanju je prethodila i sumnjiva odluka Administrativnog odbora o oduzimanju mandata bivšim članovima G17 Plus Vesni Lalić i Sovraniju Čonjagiću, trijumfalizmu nema mesta. Ovakve priče, praćene međusobnim optužbama na najvišem nivou, u očima "običnih građana" urušavaju ono malo ugleda izvršne i zakonodavne vlasti. Dugoročno posmatrano, ta činjenica je mnogo važnija čak i od budžeta i sporazuma sa MMF.
Šta građani da misle o Skupštini kad i šefovi pojedinih poslaničkih grupa otvoreno govore o kupovini poslanika, a parlament nazivaju cirkusom, vašarom i farsom? Šta da misle o vlasti kada ministar finansija Dinkić optužuje predsednika Tadića da je, u saradnji sa Bogoljubom Karićem, pokušao da sruši Vladu Srbije? Tadićev kabinet je to demantovao, pozvao Tužilaštvo da reaguje, a potpredsednik Tadićeve DS Dušan Petrović je Dinkiću poručio da se obrati za pomoć psihijatru. U takvim okolnostima, nije čudno što samo SRS beleži rast popularnosti. Druga po snazi opoziciona partija - Demokratska stranka, odlučno istrajava u diskutabilnoj odluci o bojkotu Skupštine i tako sve više liče na DSS iz opozicionog perioda. Još im samo "vlada u senci" fali.
Povodom oduzimanja mandata poslanicima DSS u prošlom skupštinskom sazivu Ustavni sud Srbije je maja 2003. godine presudio da su vlasnici mandata poslanici, a ne partije i koalicije. Ovakva odluka Ustavnog suda dovela je do toga da poslanički mandat postane skupa roba kojom se masovno trguje uoči donošenja važnih zakona. Dešavalo se to u prošlom sazivu u kome su većinu činili "makijavelisti", a naivni su verovali da "legalisti" neće pribegavati takvim metodama. Naivni su se, po ko zna koji put, prevarili.
Zanimljivo je da predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić koji se inače često izjašnjava različitim povodima, sada ćuti. Vladajuće stranke uveliko najavljuju izmene izbornih zakona kojim će biti razrešena dilema čiji su mandati, ali bi rado uklopili to sa promenom Ustava. A priča o novom Ustavu Srbije sve više liči na Beketovog Godoa. Svi mu se nadaju, čekaju ga, najavljuju, a njega nema, pa nema.
Prvi "transfer" u novom sazivu parlamenta bio je prošlogodišnji prelazak poslanika DSS Dragiše Đokovića u DS. Njegov mandat je, odlukom Administrativnog odbora i aktiviranjem blanko ostavke ostao DSS, a Đoković je pokrenuo spor pred Ustavnim sudom. Usledio je prelazak radikala Živadina Lekića u Pokret snaga Srbije, čime je stranka Bogoljuba Karića postala parlamentarna. Spekulisalo se da je u pitanju "transfer" vredan oko 200 hiljada evra.
Nedavno je SRS napustio i Branislav Stevanović, koji je samostalni poslanik. Poslanička lista DS pretrpela je više promena, a najveća prašina se digla oko Esada Džudževića i Bajrama Omeragića, koji su se ne samo priklonili vladajućoj koaliciji već su, suprotno zakonu, kratko bili pomoćnici ministara i zadržali poslaničke mandate. Lomove je pretrpeo i SPO, a na podele nisu imuni ni nekada stameni socijalisti.
Sve je dovelo do toga da je danas samo jednostavan odgovor na pitanje koliko ima poslanika u Skupštini Srbije-250. Zvanično i trenutno 80 poslanika ima poslanička grupa SRS, DSS 53, DS 31, G17 Plus 31, SPS 22, Srpski demokratski pokret obnove i Nova Srbija 17, a 14 poslanika ne pripada nijednoj poslaničkoj grupi.
Već sutra odnos može biti drugačiji, naravno ukoliko se poslanici ne uplaše najavljene policijske istrage o korupciji u parlamentu. Pojedini profesori prava upozoravaju da je problematično oduzimanje mandata na osnovu blanko ostavki s obzirom na odluku Ustavnog suda da mandati pripadaju poslanicima. Samim tim se može postaviti pitanje legitimnosti Skupštine i usvojenih zakona Ukoliko bi Ustavni sud u pokrenutim postupcima o nekoliko spornih mandata, odlučio da mandat pripada Dragiši Đokoviću, a ne DSS i da Omeragić i Džudžević, posle objave o imenovanju za pomoćnike ministara u Službenom glasniku, nisu vlasnici mandata, dolazi u pitanje skupštinski kvorum i glasanje za budžet. Pošto Ustavni sud još nije pokrenuo raspravu o ovome, Vlada je sigurna i lagodna.