Aktuelno
Dosije (eks) katedra: Lavirint, večeras od 22:15 na TV B92
Večeras od 22:15 na TV B92!
11:12
18.8.2025.
2 d
Sreda, 24.11.2004.
12:47
Podela najrealnija
Treba li raditi na uspostavljanju suštinskog suvereniteta nad celokupnim Kosmetom, jednim njegovim delom ili, pak, suverenitet zameniti za ubrzano pridruživanje EU? U datoj situaciji, podela Kosmeta je najrealnija opcija
Na trenutak je delovalo da neki naši političari polako dobijaju obrise državnika koji stavljaju opšti interes iznad svakodnevne političke utakmice. Prvo su uspeli da definišu vrlo solidan Plan o Kosmetu a potom i da dobiju podršku Skupštine. Činilo se da su svi shvatili istorijski značaj kosmetskog pitanja.
Sinhronizovanost je kratko trajala. Prvo su premijer i predsednik dali oprečne savete srpskom stanovništvu na Kosmetu po pitanju (ne)izlaska na izbore. O validnosti njihove argumentacije se može debatovati, ali je jasno da su obojica pokazali manjak volje da usklade svoje stavove po pitanju koje je Skupština Srbije proglasila najvišim nacionalnim i državnim interesom 26. marta 2004.
Nesklad je imao dva predvidiva rezultata. Prvo, uneseno je još više konfuzije u inače konfuznu političku scenu. Drugo, disonantni stavovi nisu doprineli obnovi kredibiliteta srpske političke klase u međunarodnoj zajednici. Predsednik i premijer ne moraju uvek da zastupaju istu politiku ali se to od njih mora zahtevati kada su u pitanju najvažniji državni interesi.
Dok odnos subordinacije ne važi na relaciji predsednik – premijer, u vladi taj odnos mora da postoji bez obzira na njenu koalicionu prirodu. No, pregovori o konačnom statusu Kosmeta nisu ni počeli a članovi vlade su već u javnost izneli svoje planove i sugestije. Koliko takvi javni nastupi koriste njihovim ličnim političkim ambicijama nije još jasno, ali nije sporno da time unose konfuziju u javnost i krnje inače mali kredibilitet Srbije. Vođe manjinskih partija u demokratskom bloku znaju da demokratija nije anarhija, ali im ne odgovara hijerarhija koju demokratija pretpostavlja.
S obzirom na dato stanje u Srbiji, nije ni čudo da svi autori koji su se do sada oglasili u „Politikinoj” Tribini o Kosmetu, implicitno ili eksplicitno, konstatuju da Srbija nema razrađenu strategiju za KiM. Druga tačka saglasnosti je neophodnost promišljanja Kosmetskog statusa u kontekstu pridruživanja EU. Osnovna tačka razlaza je teritorijalne prirode. Treba li raditi na uspostavljanju suštinskog suvereniteta nad celokupnim Kosmetom, jednim njenim delom ili, pak, suverenitet zameniti za ubrzano pridruživanje EU?
U datoj situaciji, podela Kosmeta je najrealnija opcija.
Miloševićeva politika prema Albancima je anulirala opciju uspostavljanja suštinskog suvereniteta nad Kosmetom. Ovakav zaključak proizilazi iz stava albanske populacije. Određeni događaji, kao što je srpska politika na Kosmetu tokom 80-tih koja je kulminirala u nasilnom proterivanju više od pola albanskog stanovništva sa svojih ognjišta 1999., jednostavno sužavaju moguće opcije.
Nije ni izvesno da su građani Srbije spremni da prihvate Albance kao ravnopravne sugrađane. Merenja javnog mnjenja još iz doba Titove SFRJ pokazuju da je etnička distanca između Srba i Albanaca konstantno ogromna. Razlog tome je verovatno albanski separatizam a ne srpski nacionalizam. Na takav zaključak upućuje znatno manja distanca Srba prema drugim nacijama i manjinama. To, međutim, ne menja osnovni zaključak da bi suživot sa Albancima bio teret razvoju i demokratiji u Srbiji.
Ideja „teritorija za razvoj” je znatno realnija ali nosi par problema. Mogućnost EU da ulaže u razvoj novih kandidata je znatno otežana priključenjem deset novih država. S obzirom da je i Turska sve više u opticaju, razvojna moć EU će još više slabiti. Ne treba ni prevideti da će EU morati da ulaže znatno veću sumu u svoje vojne kapacitete što znači manje pomoći novim članovima. Osnovno naravoučenije koje je EU izvukla iz naših ratova tokom 90-tih je da mora ojačati svoj vojni kapacitet vis-a-vis SAD.
Napokon, treba izbeći presedane koji u budućnosti Srbiju mogu skupo koštati. Stanje u Vojvodini i Sandžaku nije zadovoljavajuće, a stabilnost u našem delu Evrope ne mora uvek biti od interesa svim međunarodnim faktorima. Interesi se menjaju. EU će još dogledno vreme biti jedan fluidan hibrid. Međunarodni sistem je takođe u stanju fluidnosti; nije jasno kada i u kom pravcu će se stabilizovati.
Izvesno je samo da Srbija treba da bude demokratska i ekonomski razvijena država. Pretpostavka demokratije i razvoja je želja svih građana i manjina da zajedno rade na izgradnji bolje budućnosti. Iz te pretpostavke, kao i iz fluidnosti međunarodnog sistema, proizilazi da bi Srbiji bilo u interesu da pažljivo i strateški razmišlja o podeli Kosmeta.
Uspeh te strategije će znatno zavisiti od nas samih. Od svih preduslova koji su navedeni na stranicama „Politike” u proteklim nedeljama mislim da su najvažnija dva. Prvo, politika prema Kosmetu treba da postane svojina demokratske javnosti. To podrazumeva da se u definisanje politike uključe Srbi sa Kosmeta kao i ostalo nealbansko stanovništvo.
Deo Kosmeta koji treba zadržati mora biti multinacionalan jer cilj nije samo zaštita Srba već i ostalog stanovništva, uključujući i Albance koji žele u miru da žive sa svojim komšijama. Status Roma na Kosmetu, kao i u celoj Evropi, postaje sve značajnije pitanje, samim tim i uticaj Roma postaje veći. Rome treba imati na svojoj strani.
Drugo, država treba da imenuje nekoliko specijalnih emisara koji bi objašnjavali državnu politiku Srbije prema Kosmetu u evropskim i svetskim centrima moći. To je tehnika koju znatno uticajnije države redovno primenjuju sa velikim uspehom. Međunarodni činioci nemaju definisanu politiku prema Kosmetu. Treba im pomoći da do nje dođu. Princip nemenjanja republičkih granica kojeg su se do sada držali pokazao se na kosmetskom primeru teško održiv.
Jednom prilikom je Veton Suroi rekao da je Kosmet srpska kolevka u kojoj se ljulja albanska beba. U ime srećnije budućnosti svih albanskih i nealbanskih beba tu nekomfornu kolevku treba transformisati u stabilnu strukturu. Ima dovoljno građe da se na tome radi.
*doktorant na Gradskom univerzitetu u Njujorku,
član Srpsko-američkog centra
Na trenutak je delovalo da neki naši političari polako dobijaju obrise državnika koji stavljaju opšti interes iznad svakodnevne političke utakmice. Prvo su uspeli da definišu vrlo solidan Plan o Kosmetu a potom i da dobiju podršku Skupštine. Činilo se da su svi shvatili istorijski značaj kosmetskog pitanja.
Sinhronizovanost je kratko trajala. Prvo su premijer i predsednik dali oprečne savete srpskom stanovništvu na Kosmetu po pitanju (ne)izlaska na izbore. O validnosti njihove argumentacije se može debatovati, ali je jasno da su obojica pokazali manjak volje da usklade svoje stavove po pitanju koje je Skupština Srbije proglasila najvišim nacionalnim i državnim interesom 26. marta 2004.
Nesklad je imao dva predvidiva rezultata. Prvo, uneseno je još više konfuzije u inače konfuznu političku scenu. Drugo, disonantni stavovi nisu doprineli obnovi kredibiliteta srpske političke klase u međunarodnoj zajednici. Predsednik i premijer ne moraju uvek da zastupaju istu politiku ali se to od njih mora zahtevati kada su u pitanju najvažniji državni interesi.
Dok odnos subordinacije ne važi na relaciji predsednik – premijer, u vladi taj odnos mora da postoji bez obzira na njenu koalicionu prirodu. No, pregovori o konačnom statusu Kosmeta nisu ni počeli a članovi vlade su već u javnost izneli svoje planove i sugestije. Koliko takvi javni nastupi koriste njihovim ličnim političkim ambicijama nije još jasno, ali nije sporno da time unose konfuziju u javnost i krnje inače mali kredibilitet Srbije. Vođe manjinskih partija u demokratskom bloku znaju da demokratija nije anarhija, ali im ne odgovara hijerarhija koju demokratija pretpostavlja.
S obzirom na dato stanje u Srbiji, nije ni čudo da svi autori koji su se do sada oglasili u „Politikinoj” Tribini o Kosmetu, implicitno ili eksplicitno, konstatuju da Srbija nema razrađenu strategiju za KiM. Druga tačka saglasnosti je neophodnost promišljanja Kosmetskog statusa u kontekstu pridruživanja EU. Osnovna tačka razlaza je teritorijalne prirode. Treba li raditi na uspostavljanju suštinskog suvereniteta nad celokupnim Kosmetom, jednim njenim delom ili, pak, suverenitet zameniti za ubrzano pridruživanje EU?
U datoj situaciji, podela Kosmeta je najrealnija opcija.
Miloševićeva politika prema Albancima je anulirala opciju uspostavljanja suštinskog suvereniteta nad Kosmetom. Ovakav zaključak proizilazi iz stava albanske populacije. Određeni događaji, kao što je srpska politika na Kosmetu tokom 80-tih koja je kulminirala u nasilnom proterivanju više od pola albanskog stanovništva sa svojih ognjišta 1999., jednostavno sužavaju moguće opcije.
Nije ni izvesno da su građani Srbije spremni da prihvate Albance kao ravnopravne sugrađane. Merenja javnog mnjenja još iz doba Titove SFRJ pokazuju da je etnička distanca između Srba i Albanaca konstantno ogromna. Razlog tome je verovatno albanski separatizam a ne srpski nacionalizam. Na takav zaključak upućuje znatno manja distanca Srba prema drugim nacijama i manjinama. To, međutim, ne menja osnovni zaključak da bi suživot sa Albancima bio teret razvoju i demokratiji u Srbiji.
Ideja „teritorija za razvoj” je znatno realnija ali nosi par problema. Mogućnost EU da ulaže u razvoj novih kandidata je znatno otežana priključenjem deset novih država. S obzirom da je i Turska sve više u opticaju, razvojna moć EU će još više slabiti. Ne treba ni prevideti da će EU morati da ulaže znatno veću sumu u svoje vojne kapacitete što znači manje pomoći novim članovima. Osnovno naravoučenije koje je EU izvukla iz naših ratova tokom 90-tih je da mora ojačati svoj vojni kapacitet vis-a-vis SAD.
Napokon, treba izbeći presedane koji u budućnosti Srbiju mogu skupo koštati. Stanje u Vojvodini i Sandžaku nije zadovoljavajuće, a stabilnost u našem delu Evrope ne mora uvek biti od interesa svim međunarodnim faktorima. Interesi se menjaju. EU će još dogledno vreme biti jedan fluidan hibrid. Međunarodni sistem je takođe u stanju fluidnosti; nije jasno kada i u kom pravcu će se stabilizovati.
Izvesno je samo da Srbija treba da bude demokratska i ekonomski razvijena država. Pretpostavka demokratije i razvoja je želja svih građana i manjina da zajedno rade na izgradnji bolje budućnosti. Iz te pretpostavke, kao i iz fluidnosti međunarodnog sistema, proizilazi da bi Srbiji bilo u interesu da pažljivo i strateški razmišlja o podeli Kosmeta.
Uspeh te strategije će znatno zavisiti od nas samih. Od svih preduslova koji su navedeni na stranicama „Politike” u proteklim nedeljama mislim da su najvažnija dva. Prvo, politika prema Kosmetu treba da postane svojina demokratske javnosti. To podrazumeva da se u definisanje politike uključe Srbi sa Kosmeta kao i ostalo nealbansko stanovništvo.
Deo Kosmeta koji treba zadržati mora biti multinacionalan jer cilj nije samo zaštita Srba već i ostalog stanovništva, uključujući i Albance koji žele u miru da žive sa svojim komšijama. Status Roma na Kosmetu, kao i u celoj Evropi, postaje sve značajnije pitanje, samim tim i uticaj Roma postaje veći. Rome treba imati na svojoj strani.
Drugo, država treba da imenuje nekoliko specijalnih emisara koji bi objašnjavali državnu politiku Srbije prema Kosmetu u evropskim i svetskim centrima moći. To je tehnika koju znatno uticajnije države redovno primenjuju sa velikim uspehom. Međunarodni činioci nemaju definisanu politiku prema Kosmetu. Treba im pomoći da do nje dođu. Princip nemenjanja republičkih granica kojeg su se do sada držali pokazao se na kosmetskom primeru teško održiv.
Jednom prilikom je Veton Suroi rekao da je Kosmet srpska kolevka u kojoj se ljulja albanska beba. U ime srećnije budućnosti svih albanskih i nealbanskih beba tu nekomfornu kolevku treba transformisati u stabilnu strukturu. Ima dovoljno građe da se na tome radi.
*doktorant na Gradskom univerzitetu u Njujorku,
član Srpsko-američkog centra
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare