Aktuelno
Dosije (eks) katedra: Lavirint, večeras od 22:15 na TV B92
Večeras od 22:15 na TV B92!
11:12
18.8.2025.
2 d
Sreda, 24.11.2004.
12:28
Sviram tugu za jugom
Prošle nedelje u Skoplju promovisan je najnoviji album Vlatka Stefanovskog „Treća majka“ („Avalon production“). Album sadrži obrade devet tradicionalnih makedonskih pesama i jedne turske i snimljen je u studiju Stefanovskog u Skoplju, a mastermiks urađen u Ljubljani. „Treća majka“ jeste album nastao uz pomoć dvojice takođe sjajnih muzičara, američkog gitariste srpskog porekla Miroslava Tadića i bugarskog multiinstrumentaliste Teodosija Spasova, koga ovdašnja publika najviše zna kao kavalistu.
„‘Treta majka’ nastavak je akustičnog gitarističkog putovanja koje smo započeli Miroslav Tadić i ja pre devet godina. Naš gost, Bugarin Teodosija Spasov, izvanredno se uklopio i osvežio zamišljeni koncept“, kaže za „Blic“ proslavljeni makedonski gitarista, koga mnogi, čak i direktni konkurenti (na primer, Nopfler iz „Dajer strejts“), po umeću sviranja postavljaju na drugo mesto, iza još uvek nenadmašnog Erika Kleptona.
Kako ste kao autor došli do „krosover“ ideje?
- Imao sam 19 godina kada su nastajale moje prve kompozicije i prve „krosover“ ideje, kada je radila čista intuicija i kada sam razvijao želju za različitošću i originalnošću. Nisu to bili nikakvi planovi, koncepti ili kalkulacije za uspeh preko noći. Konsultovao sam dva snažna izvora: tadašnju rok-džez-fjužn scenu i makedonsku narodnu muziku. Mislim da sam najbolje stvari uradio veoma spontano, kao iz rukava.
Zašto ste se manje posvetili duhovno-verskom a više narodnom muzičkom nasleđu, uključujući bluz i džez?
- Narodna muzika, vesela ili tužna, prikladnija je za tretiranje, bar meni, od duhovno-verske ili od one muzike koja ima vizantijske korene. Verovatno je i manje odgovorno baviti se narodnjacima. Sebe ne smatram ni džez ni bluz muzičarem, ali ponekad se ubacim u razne druge muzičke projekte, trudeći se da funkcionišem najbolje što mogu.
Kako ste uspeli da i pored postignute supersonične brzine u sviranju gitare sačuvate emociju i meditativni pogled na svet?
- Sviranje gitare nije i ne sme biti mučenje. Nikada nisam sebe neprirodno forsirao. Vežbao sam i vežbam u umerenim, ljudskim dozama. Ne možete se muzikom baviti više od tri-četiri sata dnevno. Ostatak vremena možete provesti oko muzike, lemeći kablove, slušajući je, preslušavajući snimke... Preterano vežbanje ili manijakalno provođenje vremena u studiju jeste kontraproduktivno. Popijte kafu sa ljudima, pivce sa prijateljima, družite se sa decom - i tek onda imate o čemu da svirate i pevate. Ne morate ići na Himalaje u potrazi za prosvetljenjem.
Kojim biste naslovom albuma, pozorišnog dela ili filma za koji ste radili muziku najbolje opisali poslednjih petnaest godina na Balkanu?
- Mislim da dosta naslova mojih albuma asociraju na situaciju na Balkanu u poslednjih petnaesetak godina. „Kalabalak“, „Kao kakao“, „Cowboys & Indians“, „Kula od karti“ etc. Nije moje da dodatno objašnjavam šta je pisac hteo da kaže, ali ako hoćete, bio je pravi kalabalak (od turskog galebelik - gužva, haos, prim. M. P.). Bilo je mutno kao kakao, u sukobu su bili kauboji i indijanci, i gradila se kula od karata.... „On the road“ je pravo sagledavanje stvari. Nastupao sam u svakom mestu koje ima bilo kakav koncertni prostor, a nastupao sam i u mestima gde nema koncertnih prostora. Monaško bavljenje gitarom i rad u studiju samo su jedan aspekt mog rada. Prava iskušenja i iskustva su na putu.
Navodno ste izjavili da bi vam najviše odgovarao prostor „balkanske federacije“. Koliko su ideja muzičke i balkanske „fuzije“ u vašem slučaju povezane?
- U zadnje vreme sarađujem sa muzičarima iz svih balkanskih krajeva. I mi te granice preskačemo mnogo lakše nego političari, trgovci, šverceri ili turisti. Nemamo baš toliko vremena da čekamo da svi budemo u EU da bi kasnije normalno putovali i sarađivali. Treba živeti i raditi sada i ovde. Malo je komplikovano, ali šta je - tu je. U Skoplju živim jer me je tu sudbina smestila. O dobrim i o lošim aspektima takve odluke možemo dugo razgovarati, ali tu je moj dom.
Zašto se na promociji vašeg novog albuma pilo isključivo vino iz tikveškog kraja?
- Tikveš jeste glavni sponzor našeg novog albuma, ali, verujte, „t’ga za jug“ je i moj privatni izbor kada je reče o crvenom vinu.
„‘Treta majka’ nastavak je akustičnog gitarističkog putovanja koje smo započeli Miroslav Tadić i ja pre devet godina. Naš gost, Bugarin Teodosija Spasov, izvanredno se uklopio i osvežio zamišljeni koncept“, kaže za „Blic“ proslavljeni makedonski gitarista, koga mnogi, čak i direktni konkurenti (na primer, Nopfler iz „Dajer strejts“), po umeću sviranja postavljaju na drugo mesto, iza još uvek nenadmašnog Erika Kleptona.
Kako ste kao autor došli do „krosover“ ideje?
- Imao sam 19 godina kada su nastajale moje prve kompozicije i prve „krosover“ ideje, kada je radila čista intuicija i kada sam razvijao želju za različitošću i originalnošću. Nisu to bili nikakvi planovi, koncepti ili kalkulacije za uspeh preko noći. Konsultovao sam dva snažna izvora: tadašnju rok-džez-fjužn scenu i makedonsku narodnu muziku. Mislim da sam najbolje stvari uradio veoma spontano, kao iz rukava.
Zašto ste se manje posvetili duhovno-verskom a više narodnom muzičkom nasleđu, uključujući bluz i džez?
- Narodna muzika, vesela ili tužna, prikladnija je za tretiranje, bar meni, od duhovno-verske ili od one muzike koja ima vizantijske korene. Verovatno je i manje odgovorno baviti se narodnjacima. Sebe ne smatram ni džez ni bluz muzičarem, ali ponekad se ubacim u razne druge muzičke projekte, trudeći se da funkcionišem najbolje što mogu.
Kako ste uspeli da i pored postignute supersonične brzine u sviranju gitare sačuvate emociju i meditativni pogled na svet?
- Sviranje gitare nije i ne sme biti mučenje. Nikada nisam sebe neprirodno forsirao. Vežbao sam i vežbam u umerenim, ljudskim dozama. Ne možete se muzikom baviti više od tri-četiri sata dnevno. Ostatak vremena možete provesti oko muzike, lemeći kablove, slušajući je, preslušavajući snimke... Preterano vežbanje ili manijakalno provođenje vremena u studiju jeste kontraproduktivno. Popijte kafu sa ljudima, pivce sa prijateljima, družite se sa decom - i tek onda imate o čemu da svirate i pevate. Ne morate ići na Himalaje u potrazi za prosvetljenjem.
Kojim biste naslovom albuma, pozorišnog dela ili filma za koji ste radili muziku najbolje opisali poslednjih petnaest godina na Balkanu?
- Mislim da dosta naslova mojih albuma asociraju na situaciju na Balkanu u poslednjih petnaesetak godina. „Kalabalak“, „Kao kakao“, „Cowboys & Indians“, „Kula od karti“ etc. Nije moje da dodatno objašnjavam šta je pisac hteo da kaže, ali ako hoćete, bio je pravi kalabalak (od turskog galebelik - gužva, haos, prim. M. P.). Bilo je mutno kao kakao, u sukobu su bili kauboji i indijanci, i gradila se kula od karata.... „On the road“ je pravo sagledavanje stvari. Nastupao sam u svakom mestu koje ima bilo kakav koncertni prostor, a nastupao sam i u mestima gde nema koncertnih prostora. Monaško bavljenje gitarom i rad u studiju samo su jedan aspekt mog rada. Prava iskušenja i iskustva su na putu.
Navodno ste izjavili da bi vam najviše odgovarao prostor „balkanske federacije“. Koliko su ideja muzičke i balkanske „fuzije“ u vašem slučaju povezane?
- U zadnje vreme sarađujem sa muzičarima iz svih balkanskih krajeva. I mi te granice preskačemo mnogo lakše nego političari, trgovci, šverceri ili turisti. Nemamo baš toliko vremena da čekamo da svi budemo u EU da bi kasnije normalno putovali i sarađivali. Treba živeti i raditi sada i ovde. Malo je komplikovano, ali šta je - tu je. U Skoplju živim jer me je tu sudbina smestila. O dobrim i o lošim aspektima takve odluke možemo dugo razgovarati, ali tu je moj dom.
Zašto se na promociji vašeg novog albuma pilo isključivo vino iz tikveškog kraja?
- Tikveš jeste glavni sponzor našeg novog albuma, ali, verujte, „t’ga za jug“ je i moj privatni izbor kada je reče o crvenom vinu.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 1
Pogledaj komentare