Đinđić življi od nove vlade

Koštunica još ne može da se oslobodi kompleksa Đinđić. Političari imaju tikove, možda treba uvesti psihijatrijske preglede

Predrag Koraksić čuveni karikaturista, u javnosti poznatiji kao Koraks, kroz čije se radove već duži niz godina najbolje odslikavaju političke prilike u Srbiji u razgovoru za "Glas" kaže da mu okolnosti, iako je već penzionisan, ne dozvoljavaju da se potpuno posveti penzionerskom životu. "Postoji veliki broj zavisnika od mojih karikatura i oni svakodnevno očekuju nešto novo. Što je situacija u zemlji lošija i što ima više gluposti, ja imam više materijala. To je paradoks ovog posla.

Mada bih voleo da ova zemlja jednom postane normalna i onda bih možda mogao da odem u penziju", objašnjava Koraks, koji se isključivo bavi političkom karikaturom. Njegov nepresušni izvor ideja su dnevni događaji od kojih sedmično napravi osam karikatura. Kupuje skoro sve dnevne novine, izuzev tabloida, prati vesti na B92, kao i strane programe i odatle crpi potrebne informacije. Gotovo da nema nijednog političara u Srbiji čiji lik se bar jednom nije našao na njegovim "slikama". Čak su i funkcioneri Miloševićevog režima govorili: "Kakav si ti to političar ako te Koraks nije nacrtao". Kako je 5. oktobar uticao na vašu inspiraciju?

- Posle tog datuma došlo je do izvesnog zastoja, jer je u tom periodu bilo mnogo manje gluposti nego ranije. Međutim, sa dolaskom ove nove garniture ponovo je nastupila plima neverovatnih količina gluposti, koje emituje ovaj surogat od vlade, tako da uopšte nemam problem da napravim najmanje jednu karikaturu dnevno. Ja svakodnevno komentarišem sve što aktuelna vlast i trabanti oko nje rade.

To znači da u Srbiji ima dovoljno "materijala" za Vas?

- Naravno. Svakog dana poneko izvali neku glupost ili napravi potez koji je dobar povod za moj komentar.

Da li je bilo više posla u vreme Miloševića ili sada?

- Isto je, samo što je tada bilo vrlo rizično, zbog pritisaka naročito do 1993. godine, kada se stvar malo promenila jer je prevagnulo mišljenje da nas ta vlast vodi u propast. Ta pretnja, koju sam i ja direktno osećao, uvek je stajala iznad glave, ali se nisam plašio. Za razliku od tog perioda sada nema nikakvog rizika i može slobodno da se radi.

Da li ste nekada nekoga štedeli?

- Ja sam uvek bio u opoziciji i ranije i sada. Uvek sam imao jedan otklon prema ljudima koji "vrše vlast" i borio se protiv zloupotrebe vlasti. Nisam ni u jednoj stranci iako sam u poslednje vreme optuživan da sam, kao, u DS-u. Možda je to što sam kao i Demokratska stranka u opoziciji, pa otprilike isto kao i demokrate primećujem šta radi ova vlast. Možda je neko iz toga pogrešno zaključio da sam naklonjen nekome ko nije sada na vlasti. To nije tačno, onog trenutka kad neko drugi dođe na vlast, ja ću opet biti okrenut prema zloupotrebi tih drugih. Ko Vam je trenutno najveća inspiracija?

- Ima tu više aktera, ne mogu tačno da odredim, ali kompletno ova vlada i ljudi oko nje. Sve te četiri stranke koje čine vladu, kao i ovi koji je podržavaju vladu - socijalisti, su moja svakodnevna tema.

Kako reaguju političari, da li Vam se neko nekada žalio?

- Generalno gledano, češće reaguju ovi sadašnji političari. Nekima je drago što se pojavljuju u mojim karikaturama, a neki se ljute. Kakve su bile reakcije ovih ranije nisam znao, jer je to bila jedna zatvorena sredina u koju nisam imao pristupa. Karikature sam pravio "vireći kroz ključaonicu". Tek posle 5. oktobra sam saznao neke stvari od Milutinovića koji me je zvao na kafu, i još nekih aparatčika iz Miloševićeve vlasti. Jedini slučaj za koji sam ranije saznao jeste da je Milošević pokazivao moje karikature Holbruku sa pitanjem da li je ovaj karikaturista uhapšen. Na taj način hteo je odbranio sebe od optužbi da ovde vlada represija prema štampi, da nema slobode mišljenja i da je ovde demokratska atmosfera. A sadašnji lideri?

- Zavisi kako koji političar. To je uvek povezano sa nivoom obrazovanja. Obrazovaniji i inteligentniji ljudi, da tako kažem, shvataju to potpuno normalno, dok oni primitivniji reaguju. Neću da navodim ko je sve reagovao, ali bilo ih je.

Kako Vam izgleda Vlada Srbije?

Kad pogledam prošlu nedelju ili bilo koju nedelju ranije i karikature koje sam nacrtao zaista se zaprepastim. Tolika količina gluposti svakodnevno prosto je neverovatna. Veliki broj tih ministara koji su došli na odgovarajuća mesta skoro da nema nikakvo obrazovanje. Oni ne govore strane jezike, a hoće u Evropu. Gotovo da nema ministra koji od ranije nema nekog putera na glavi. Recimo, ministar pravde, policije, prosvete, ministar za kapitalne investicije. Svi oni imaju nešto u svojoj ranijoj karijeri, ili su pravili neke gluposti, ili su pripadali strankama za koje smo se nadali da smo s njima raščistili posle 5. oktobra. Međutim, ova vlada im je širom otvorila vrata.

Drugo, ne znam da li bi trebalo uvesti psihijatrijske preglede za ministre, kao što je neko i predlagao, ali mogu da zapazim da neki od njih trzaju rukom, drugi prave grimase, neki pocupkuju i ustaju kada govore, dižu se na prste. Znamo da se Hitler dizao na prste, pa i Musolini kada govori. To su neke karakteristike, neki tikovi, koji mi uopšte ne ulivaju ni malo nade da mi imamo posla sa nekim normalnim ljudima. A tu je i gomila nekih mladih nadobudnih, ambicioznih aparatčika koji ništa ne znaju. Oni su ustvari portparoli stranaka koje su ušle u Vladu i prosto je neverovatno gde je to raslo i kako su uopšte došli na te položaje.

Vaš "omiljeni" političar, posle Miloševića?

- Do 5. oktobra sam najviše crtao Miloševića. Posle toga sam crtao gotovo sve iz te nove garniture, Zorana Đinđića i čitavu tu Vladu od 5. oktobra na ovamo, Zorana Živkovića, Čedu Jovanovića. I nisam bio nimalo nežan ni prema toj vlasti, ali mi je bilo mnogo teže da nađem temu u tom periodu, jer nije bilo toliko gluposti, za razliku od danas kada imam poplavu ideja.

Koga vidite na mestu predsednika Srbije posle izbora?

- Mislim da je najbolje da pobedi Tadić. Po mojoj oceni on je najbolji kandidat, a da li će tako biti videćemo. Ako bude pameti u Srbiji, to bi trebalo tako da se završi, ali ne znam. Za zemlju ne bi valjalo da se pojavi neka druga varijanta.

Šta mislite o Koštunici kao premijeru?

Mislim da Koštunica još ne može da se oslobodi kompleksa zvanog Đinđić i to je njegova noćna i dnevna mora. Čitava ova ekipa iz DSS se i dalje bori protiv toga, često ga pominjući. Citirao bih svog prijatelja koji kaže da u toj borbi Đinđić izgleda mnogo življi nego oni.