Tekstilci pozdravljaju povećanje carinske kontrole

Posle najave ministra finansija Mlađana Dinkića da će biti pojačana carinska kontrola prilikom uvoza robe iz Kine i Turske, predstavnici domaće tekstilne industrije kažu da je to dobar korak, ali ne i dovoljan da bi se pokrenula domaća proizvodnja. Kineski trgovci u Srbiji, međutim, ocenjuju da će se  veliki broj njih zbog eventulanih visokih poreza povući sa srpskog tržišta.

Naime, u beogradskom bloku 70 skoro pet godina nalazi se više od 200 prodavnica sa kineskom robom. Cene te robe izuzetno su povoljne I zato ih kupuje veliki broj građana. Rigoroznija kontrola uvoza robe, prema rečima kineskih trgovca, već se odražava na njihovo poslovanje: “Procenjujem da će u narednim godinu dana mnogi kineski trgovci otići i verujem da je to ono što vlasti žele. To nije fer. U redu je što dolazi tržišna inspekcija da proverava kako radimo. Doduše, ne mogu da kažem da svi plaćaju porez, ali to nije razlog za povećanje poreske stope”.

U poslednjih nekoliko dana tržišna inspekcija zatvorila je i 13 radnji u tom tržnom centru, a nezvanično smo saznali da su vlasnici lokala ogorčeni jer je pojedinima oduzeta roba na carini. Predsednik sindikata tekstila Ljiljana Ivanković, međutim, kaže da je to samo kratkoročno rešenje: “Prvo carinske mere. Ovo što je gospodin Dinkić krenuo, da ne bude kampanja, nego da bude svakodnevni posao. Šta ćemo sa onima koji švercuju i uopšte ne plaćaju carine, šta ćemo sa veoma jakim i dobro organizovanim uvoznim lobijem, tekstilne robe. Srbija je danas pravo smetlište i najveće evropsko smetlište nekvalitetnog tekstila”, kazala je Ivanković.

Siva ekonomija problem je i za društvene I za privatne proizvođače odeće i obuće. Sekretar odbora za tekstil Privredne komore Srbije Blagomir Jovanović kaže da su za oporavak i razvoj te grane industrije potrebne “sistemske mere”: “Jeste podsticanje izvoza, obezbeđenje kreditnih sredstava po povoljnijim uslovima, nego što su to danas, pregovori sa EU o potpisivanju sporazuma o tekstilu, jer to je jedan od ključnih dokumenata, koji bi omogućili vraćanje naših tekstilnih fabrika i proizvođaća na tržište EU, koje, kao najzačajnije tržište za naše tekstilce”, kazao je Jovanović.

Tekstilna industrija radi sa trećinom svojih kapaciteta I upošljava oko 80 hiljada radnika. U poređenju sa situacijom od pre 10-tak godina to je svega četvrtina zaposlenih, dok su ostali  bez posla ili na prinudnom odmoru. Istovremeno, prošle godine Srbija je za 400 miliona dolara više uvezla nego izvezla odeće I obuće u I to  pre svega, iz Kine I Turske.