Nova runda globalizacije

Kao što smo vas obavestili u tekstu Rađanje giganta, u vestima koje prate autoindustriju dominira moguće povezivanje General Motors-a i Renaul-Nissan-a. Neprestano se prate potezi predstavnika ove dve kompanije, a broj intervjua koje su dali Rick Wagoner, izvršni direktor GM-a, i Carlos Ghosn izvršni direktor grupacije Renault-Nissan, broje se desetinama.

Spekulacije i analize o vrsti udruživanja i načinu rukovođenja buduće megakorporacije idu iz krajnosti u krajnost. Kao najverovatnija pominje se mogućnost da grupacija Renault-Nissan kupi 20% akcija GM-a. Postoji i mišljenje da alijansa neće ići dalje od razmene tehnologije i ulaganja u zajedničke projekte. Neki analitičari, pak, smatraju da Carlos Ghosn neće ulagati u kompaniju koju nije u stanju da kontroliše u potpunosti...

U želji da smanje pritisak, nakon sastanka održanog u petak 14. jula Ghosn i Wagoner su izdali zajedničko saopštenje u kome se navodi da će u narednih 90 dana zajednička komisija ispitati mogućnosti udruživanja kako bi se došlo do optimalnog rešenja, i da u tom vremenskom periodu neće biti izjava za javnost. Već sledećeg dana situacija se izmenila, ali suprotno njihovim željama. U svom izdanju od 15. 07. 2006. godine, BusinessWeek je, pozivajući se na neimenovani izvor iz samog vrha Toyote, objavio vest o nameri ovog proizvođača da uđe u partnerstvo sa General Motorsom. Iznenađenje? Nipošto.

Još sredinom prošle godine kada su GM-a i Ford bili pred bankrotom, i kada je njihova sudbina bila mnogo manje izvesna nego danas, Toyota je prva ponudila pomoć. Tada je najveći japanski proizvođač ovaj gest “dobre volje” pravdao strahom da će, ukoliko dođe do bankrota pomenutih giganata, američka javnost upravo japansku konkurenciju proglasiti za najvećeg krivca. Sasvim logično, to bi neizbežno dovelo do snažnog anti-japanskog osećanja i značajno oslabilo Toyotine pozicije na tom, veoma značajnom tržištu.

Carlos Ghosn, izvršni direktor Renault-Nissan

U Toyoti smatraju da prodajom 20% akcija GM zapravo ne bi rešio ni jedan od gorućih problema, kao što su veliki troškovi zdravstvenog i penzionog osiguranja radnika, loša tehnološka rešenja ili proizvodni program u kome dominiraju modeli koji nisu usklađeni sa aktuelnom potražnjom. Toyota bi, prema navodima istog izvora, upravo kroz transfer tehnologije, pomoć pri izradi novih modela i kroz zajedničko ulaganje u nove proizvodne pogone pomogla GM-u da reši najteže probleme što je, smatraju oni, dugoročno mnogo bolje. U SAD inače već postoji nekoliko fabrika u kojima Toyota i GM sarađuju na ovaj način.

Bez obzira što su u periodu od 2000. godine do danas povećali svoj udeo na američkom tržištu (sa 9,3 % na 14,6 %), i što im u protekle tri godine zarada prelazi 10 milijardi američkih dolara, u Toyoti se očigledno osećaju najugroženiji najavljenim savezom GM-a i grupacije Renault-Nissan. A rekli bi smo i sa razlogom.

Sa jedne strane General Motors je uprkos svim problemima i dalje svetski proizvođač broj jedan. Razumljiva je stoga želja Japanaca, da kada ovaj div krene putem oporavka, upravo oni budu tu da ga drže za ruku i nadziru svaki njegov korak. Sa druge strane, Nissan je pod vođstvom Carlos Ghosn-a u proteklih nekoliko godina povećao prodaju vozila za više od milion jedinica i pretvorio se u opasnog konkurenta koji Toyoti sve više dahće za vrat. Spajanje sa GM-om sigurno bi Nissanu dodatno ojačalo pozicije na američkom tržištu, što bi Toyota svakako morala da spreči.

Odigravši u poslednjem trenutku Toyota je očigledno pokušala da iskoristi jedinu šansu koja se ukazala. Očigledno je da se u GM-u stvara pukotina i da se polako profilišu dve struje. Savezništvo sa Renault-Nissan-om je ideja koju promoviše poznati miljarder i vlasnik skoro 10 % GM-ovih akcija, Kirk Kerkorian. Impresioniran rezultatima koje je postigao u Nissan-u on očigledno smatra da je Carlos Ghosn čovek koji može da spasi GM. Ovim potezom on bi praktično primorao Ghosna da se na neki način prihvati restruktukvije američkog giganta.

Uzdržanost ostalih u GM-u, u prvom redu borda direktora, prema ovom predlogu je očigledna. Jasno je da bi 30 % udela u vlasništvu i pravo glasa koje bi na osnovu toga imali Kerkorian i Ghosn za neke od njih značio kraj boravka u GM-u. Bez obzira na zajednički interes, ova grupa je bila u potpunoj defanzivi jer nije posedovala plan koji bi po privlačnosti za ostale akcionare mogao da parira Kerkorianovom. Međutim pojavom Toyotine ponude, situacija bi se znatno izmenila.

Naročito su indikativne izjave koje je Rick Wagoner dao 13. jula, samo dan pre sastanka sa rukovodstvom Renault-Nissan-a. Tokom boravka u Washingtonu, on je na pitanja novinara u vezi sa najnovijim razvojem situacije oko novog saveza izjavo da bi lako moglo da se desi da iskrsne još neka ponuda. Takođe Wagoner je rekao da bi mogući, pa čak i poželjan ishod pregovora mogao da bude da do saveza uopšte ni ne dođe.

Carlos Ghosn za sada veoma odlučno negira svaku mogućnost da pređe za kormilo GM-a ili bilo koje treće kompanije. Portparol Toyote u SAD, Steven Curtis, navode o ponudi nazvao je čistim spekulacijama, a u GM-u tvrde da nemaju nikakva saznanja o ponudi Toyote.

Da li je i koliko Toyota rešena da spreči stvaranje bilo kakve veze između General Motorsa i Renault-Nissana, videćemo kada ponuda bude javna. Velika je verovatnoća da će njen sadržaj dodatno zakomplikovati situaciju. U svakom slučaju, aktere ovog događaja čeka vruće leto.