Hu Đintao: Politički profil

Čak i dobri poznavaoci kineske politike malo toga mogu sa sigurnošću reći za Hu Đintaoa, čoveka koji je postao lider četvrtine svetskog stanovništva.

Znamo da voli da je elegantan u svom zapadnačkom odelu. Voli pin pong i voli balove – u stvari, on dobro igra foxtrot. A priča se i da ima fotografsko pamćenje.

Moguće je i da je veliki pobornik reformi. Ali svakako nije meki prozapadni liberal.

Deset godina je prošlo od kako je Deng Hsjaoping uveo Hu Đintaoa u vladajući partijski Politbiro, i tim činom ga odredio za naslednika Đijang Cemina i postavio za glavnog čoveka četvrte generacije lidera Komunističke partije.

Ali za sve to vreme nije se moglo naslutiti kakav će on biti kao lider.

"On je ulogu naslednika odigrao sjajno," kaže jedan analitičar.

"Nije povukao nijedan pogrešan potez – mahom zato što nije imao nikakve poteze."

  Dolazak na vlast

Hu Đintao, 59, prvi je vrhovni lider Kine čija je partijska karijera započela pošto su Komunisti 1949. preuzeli vlast.

Na osnovu zvaničnih biografija saznajemo da je rođen u istočnoj pokrajini Anhui, a da je postao član partije tokom Kulturne revolucije 1964. kada je studirao za inženjera hidroelektrike na prestižnom pekinškom univerzitetu Qinghua.

Kada je diplomirao, karijeru je počeo da gradi u Ministarstvu za zaštitu voda i vodene sile. Njegov background, vrlo sličan priči odlazećeg tvrdokornog premijera Li Penga, govori da ima sklonosti da bude predvodnik u ostvarenju grandioznih projekata, kao što je Brana tri klanca, uprkos protivljenju pobornika zaštite životne sredine i drugih.

Huova partijska karijera doživela je uzlet kada je Deng došao na vlast krajem sedamdesetih. On je bio jedan od nekoliko mladih administratora u partiji koji su brzo napredovali.

  Prikriveni reformator?

Hu Đintao je bio na ključnim pozicijama u najsiromašnijim i najudaljenijim kineskim pokrajinama. Bio je na čelu Omladinske komunističke lige u Gansuu, i postao je šef partije u Tibetu i Guihouu.

U Tibetu je pokazao čvrstu ruku kada je na separatističke proteste odgovorio uvođenjem ratnog stanja. Time je utaban put sličnim merama koje su upotrebljene na kraju demonstracija na trgu Tjenanmen u Pekingu.

Mnogi Tibetanci veruju da je Hu umešao prste u iznenadnu smrt Pančen Lame, jednog od najviših tibetanskih duhovnih lidera.

Upućivane su mu i kritike da nije dovoljno vremena provodio u Tibetu – razlog je tome je što Hu ima zdravstvene tegobe na velikim visinama.

Kada se Hu 1992. vratio u Peking kao član Sedmočlanog komiteta Politbiroa, preuzeo je obavljanje ključnih zadataka kao što su kadrovska rešenja i ideološko obučavanje najviših zvaničnika.

Mere tržišne ekonomije koje je uveo navode pojedine da zaključe da je u duši reformista.

Međutim, on je oduvek bio odani sledbenik partije. Jedan od njegovih malobrojnih upliva u međunarodne poslove desio se 1999. kada je, na mestu potpredsednika, odobrio antiameričke demonstracije kada je bomba NATO greškom pala na kinesku amabasadu u Beogradu.

 U jednoj od nekoliko zabeleženih izjava, Hu je rekao da je za uspeh u životu potrebno da čovek "bude odlučan, da obraća pažnju na konretne stvari i da bude hrabar prilikom donošenja odluka".