Razno
Na današnji dan, 2. novembar
Danas je nedelja, 2. novembar, a ovo su najvažniji događaji u istoriji koji su obeležili današnji dan.
0:00
2.11.2025.
4 h
Sreda, 05.10.2005.
12:37
Dan kad je baba Jelina kobila pala niz među
Kultura uopšte nije u domenu razmatranja političke elite. Čak i za vreme Miloševića bilo je svirki, danas ih nema. Pink je postao amblem "slobode" i "demokratije"
Na peti rođendan tzv. plišane revolucije i uspostavljanja "demokratije" u Srbije pokušali smo da dođemo do nekih ljudi iz kulturnog života koji su se tokom devedesetih, ali i te jeseni 2000. godine, na različite načine - u muzičkim karavanima, na političkim mitinzima, u izjavama za medije - javno zalagali za uspostavljanje boljeg poretka.
Bubnjar Dragoljub Đuričić jedan je od simbola zimskih demonstracija 1996/97. i "petooktobarske revolucije". Danas kaže kako ga mnogi zbog toga smatraju budalom.
"Danas mi taj 5. oktobar znači kao datum kada je kobila babe Jele u selu pala niz među. Onda mi je značio. Ali neki ljudi u Srbiji se uvek trude da pozitivnu energiju naroda pretvore u zlo. Takvi smo. Sretni smo kada imamo dežurnog krivca. Ovde nema ko da donosi odluke. Jedini čovek koji je za tako nešto bio spreman i sposoban bio je pokojni Zoran Đinđić", kaže Đuričić. Problematikom autorskih prava i sličnim pitanjima nema više nameru da se bavi. "Srediće se to... za jedno 200 do 300 godina. Slobodan sam čovek i to me i ne interesuje. Gledam svoja posla i svoj život", kaže Đuričić, uz opasku da je "kvalitativna" novina današnje demokratije u tome što narod sada zabavljaju, tj. zamlaćuju tok-šou emisijama i sličnim glupostima. Rok kritičar i publicista Ivan Ivačković u oktobru 2000. nadao se da će u narednom periodu "u centar pažnje doći muzičari koji su učestvovali u kampanji 'Vreme je': "Darkvud dab", "Kanda, Kodža i Nebojša", Ivana i "Negativ" i drugi. Danas ocenjuje da ni na muzičkoj sceni nije došlo do suštinskih promena. "Osim nekoliko časnih izuzetaka, nije bilo ništa od stvaranja logistike - nema jakih diskografskih kuća, ozbiljnih promotera, menadžera, medija... Zbog toga su grupe koje sam tada pomenuo, a i mnoge druge, i dalje prepuštene same sebi. Domaćom muzikom i dalje vlada prosek mediokriteta - smatra Ivačković.
Pevač zrenjaninske grupe "Instant karma" Aleksandar Janković u oktobru 2000. godine je očekivao da se neki pošteni i kompetentni ljudi prihvate odgovornog posla sređivanja u domaćoj diskografiji i kulturi uopšte. Srpska današnjica ga podseća na apatiju s početka devedestih. "Za vreme Slobe je još i bilo svirki, sad skoro da ih uopšte nema. To sve govori. Očekivali smo da će "Pink" završiti na đubrištu istorije, a on je vrlo brzo postao amblem "slobode i demokratije". Čak i da se pojavi srpski MTV i sto muzičkih časopisa, teško da će se išta promeniti jer su ljudi su dovedeni u situaciju da se bore za goli opstanak, tako da je sve drugo postalo nebitno - kaže Aleksandar Janković. On smatra da tranzicija u Mađarskoj, na primer, nije na površini ostavila samo mulj jer je država, ipak, vodila računa i o nekim trajnijim vrednostima. Jedina pozitivna promena, po Jankovićevom mišljenju, jeste to što su gostovanja stranih izvođača poslednjih godina postala učestalija nego ranije.
Violinistkinja Ortodoks keltsa Ana Đokić kaže kako joj je "posle svega" glavni nauk da treba da bude okružena ljudima koji joj odgovaraju. "Više i ne razmišljam o svemu tome. Nekada jesam. Pitanje je šta je to kvalitet. Kultura koju imamo manje-više je ista kao i ona na Zapadu. Drugi i Treći program Radio Beograda jedino je što slušam. Sve ostalo me vređa", kaže Ana Đokić.
Branislav Babić Kebra iz "Obojenog programa" smatra da je današnje nezadovoljstvo delimično uzrokovano i prevelikim očekivanjima "tog" 5. oktobra.
"To što je trenutno stanje u muzici, i kulturi uopšte, loše ne znači da treba samo da kukamo - kao što to obično činimo. Kultura je užasno zanemarena. U stvari, uopšte nije u domenu razmatranja političke elite. No, mi od države već odavno ništa ne očekujemo, već gledamo šta sami možemo da uradimo. Bavimo se nečim što mi mislimo da je kultura...
Bubnjar Dragoljub Đuričić jedan je od simbola zimskih demonstracija 1996/97. i "petooktobarske revolucije". Danas kaže kako ga mnogi zbog toga smatraju budalom.
"Danas mi taj 5. oktobar znači kao datum kada je kobila babe Jele u selu pala niz među. Onda mi je značio. Ali neki ljudi u Srbiji se uvek trude da pozitivnu energiju naroda pretvore u zlo. Takvi smo. Sretni smo kada imamo dežurnog krivca. Ovde nema ko da donosi odluke. Jedini čovek koji je za tako nešto bio spreman i sposoban bio je pokojni Zoran Đinđić", kaže Đuričić. Problematikom autorskih prava i sličnim pitanjima nema više nameru da se bavi. "Srediće se to... za jedno 200 do 300 godina. Slobodan sam čovek i to me i ne interesuje. Gledam svoja posla i svoj život", kaže Đuričić, uz opasku da je "kvalitativna" novina današnje demokratije u tome što narod sada zabavljaju, tj. zamlaćuju tok-šou emisijama i sličnim glupostima. Rok kritičar i publicista Ivan Ivačković u oktobru 2000. nadao se da će u narednom periodu "u centar pažnje doći muzičari koji su učestvovali u kampanji 'Vreme je': "Darkvud dab", "Kanda, Kodža i Nebojša", Ivana i "Negativ" i drugi. Danas ocenjuje da ni na muzičkoj sceni nije došlo do suštinskih promena. "Osim nekoliko časnih izuzetaka, nije bilo ništa od stvaranja logistike - nema jakih diskografskih kuća, ozbiljnih promotera, menadžera, medija... Zbog toga su grupe koje sam tada pomenuo, a i mnoge druge, i dalje prepuštene same sebi. Domaćom muzikom i dalje vlada prosek mediokriteta - smatra Ivačković.
Pevač zrenjaninske grupe "Instant karma" Aleksandar Janković u oktobru 2000. godine je očekivao da se neki pošteni i kompetentni ljudi prihvate odgovornog posla sređivanja u domaćoj diskografiji i kulturi uopšte. Srpska današnjica ga podseća na apatiju s početka devedestih. "Za vreme Slobe je još i bilo svirki, sad skoro da ih uopšte nema. To sve govori. Očekivali smo da će "Pink" završiti na đubrištu istorije, a on je vrlo brzo postao amblem "slobode i demokratije". Čak i da se pojavi srpski MTV i sto muzičkih časopisa, teško da će se išta promeniti jer su ljudi su dovedeni u situaciju da se bore za goli opstanak, tako da je sve drugo postalo nebitno - kaže Aleksandar Janković. On smatra da tranzicija u Mađarskoj, na primer, nije na površini ostavila samo mulj jer je država, ipak, vodila računa i o nekim trajnijim vrednostima. Jedina pozitivna promena, po Jankovićevom mišljenju, jeste to što su gostovanja stranih izvođača poslednjih godina postala učestalija nego ranije.
Violinistkinja Ortodoks keltsa Ana Đokić kaže kako joj je "posle svega" glavni nauk da treba da bude okružena ljudima koji joj odgovaraju. "Više i ne razmišljam o svemu tome. Nekada jesam. Pitanje je šta je to kvalitet. Kultura koju imamo manje-više je ista kao i ona na Zapadu. Drugi i Treći program Radio Beograda jedino je što slušam. Sve ostalo me vređa", kaže Ana Đokić.
Branislav Babić Kebra iz "Obojenog programa" smatra da je današnje nezadovoljstvo delimično uzrokovano i prevelikim očekivanjima "tog" 5. oktobra.
"To što je trenutno stanje u muzici, i kulturi uopšte, loše ne znači da treba samo da kukamo - kao što to obično činimo. Kultura je užasno zanemarena. U stvari, uopšte nije u domenu razmatranja političke elite. No, mi od države već odavno ništa ne očekujemo, već gledamo šta sami možemo da uradimo. Bavimo se nečim što mi mislimo da je kultura...
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare