Vrbovanje akademaca

Sa novim Zakonom o visokom obrazovanju brucoši i oni koji će tek konkurisati za indeks mogu da odahnu, jer je za njih budućnost prilično jasna. Najveća dilema je pred onima koje je reforma zatekla na drugoj ili trećoj godini studija i koji se ove nedelje opredeljuju za ostanak „na staro” ili za prelazak „na Bolonju”.

Prema rečima studenata koji su se javljali u našu redakciju, na pojedinim visokoškolskim ustanovama u toku je pravo „vrbovanje” akademaca i pritisak da pređu na studije po novom programu. Pri tome se stvara utisak da će onima koji ostanu biti daleko teže, jer će biti u manjini.

– Ja sam ovde došla nešto da naučim, a ne da prelećem gradivo kroz nekakve kurseve. Sve mi ovo liči na ono što gledamo u američkim filmovima, a ne na ozbiljne studije – kaže studentkinja arhitekture koja se još „lomi” na koju će stranu, dodajući da su na dva predavanja o prednostima novih studija profesori tvrdili da „teže ne mora da znači i bolje”. Ona priznaje da je u manjini na svom fakultetu i da se oseća kao da će biti „student drugog reda” ako ostane na starom sistemu školovanja.

U papiru koji su akademci arhitekture dobili sa radnim nazivom „Poređenje obaveza studenata po novom i starom programu”, između ostalog, navodi se da će oni koji pređu „na Bolonju” imati olakšice tipa – oktobar 2, uvećanje školarine samo za visinu inflacije... Stari studenti će imati više ispita i manju izbornost nastave, a novi sistem garantuje manje ispita, a više seminarskih radova, projekata...

– Mi smo prvobitno mislili da s novim programom krenemo samo na prvoj godini, ali je prevagnulo ogromno interesovanje studenata sa druge i treće godine da se uključe u novi sistem studija, pa smo za njih modifikovali plan i program. Na četvrtoj i petoj godini još najmanje godinu dana ostaje sve po starom, kako bi se adekvatno pripremili za master studije – objašnjava za naš list docent dr Marko Savić, prodekan za nastavu Arhitektonskog fakulteta.

Po njegovim rečima, za „ostanak na starom programu”, do sada se sa druge i treće godine prijavilo samo deset akademaca. Na naše pitanje šta će se s njima dogoditi, budući da su u očiglednoj manjini, profesor odgovara da je fakultet dužan da organizuje nastavu, pa makar to bilo i za samo jednog studenta. Po njegovom mišljenju, novo je i svakom slučaju bolje od starog, jer je suštinska razlika u metodologiji i implementaciji teorijskih znanja.

Dr Nevenka Žarkić Joksimović, direktor Centra za strateški menadžment BU i nekadašnji predsednik radne grupe za izradu novog zakona o univerzitetu, ističe da je na Fakultetu organizacionih nauka 90 odsto studenata druge godine prešlo na novi sistem studija.

– Sklona sam mišljenju da je to opravdano za one koji su na drugoj godini, kao i za one koji žele što pre da dođu do diplome i zaposlenja. Međutim, studentima koji su na trećoj ili četvrtoj godini ne bih savetovala prelazak na nov sistem, jer smatram da će im to biti veće opterećenje. Sve ono što nudi novi zakon sigurno neće biti na pravi način implementirano u ovoj godini, profesori i asistenti još nisu adekvatno pripremljeni. Sve je tek na početku i mora da prođe izvesno vreme da se stvari uhodaju – ističe ova profesorka FON-a.

Profesori koji su rezervisani prema novim trendovima ne žele to javno da kažu, iako u ličnim kontaktima savetuju da se akademci strpe još malo, jer je lako moguće da su pojedini (mahom inženjerski) fakulteti „malo istrčali”.

Profesor dr Miloš Đuran, rektor Univerziteta u Kragujevcu, već je izjavio da je logično da studenti fakultet završe po starom programu, dok profesor dr Srbijanka Turajlić, pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje od 2001. do 2004. godine, kaže da je zagovornik prelaska na novi sistem studiranja, jer će akademci imati zanimljiviji sadržaj, savremeniji i lakši za savladavanje.

– Oni sigurno neće biti na gubitku, a ukoliko žele, moći će da nastave i master studije. Ako su novi nastavni planovi i programi doneti zato što su stari prevaziđeni i zato što ih je trebalo menjati, onda je pitanje zašto bi neko studirao po onome u šta više ni njihovi profesori ne veruju – naglašava dr Turajlić.

Na zamerke da će fakultet sada ličiti na večernji kurs, ona odgovara da takve primedbe ne stoje, naročito ne za Elektrotehnički fakultet, ali i da joj nije poznato kakva je situacija na drugim visokoškolskim ustanovama.

– Na ETF-u smo s novim nastavnim programima počeli pre tri godine, a starijim studentima smo prepustili da biraju po kome će sistemu učiti. Oni koji su ponavljali godinu odlučili su se za novi sistem. U najnezgodnijem položaju su sada studenti četvrte godine kojima je ostala još samo jedna godina i nisu sigurni koji im je najbrži put do diplome. Mislim da će oni izabrati stari sistem, jer su pri kraju i pre će tako završiti fakultet – kaže naša sagovornica, dodajući da dobri studenti ne bi trebalo da strahuju kad je u pitanje finansiranje studija.

Posebna dilema onih koji ipak žele da pređu na nove studije jeste da li će morati da plaćaju školarinu na četvrtoj i petoj godini, odnosno na studijama za dobijanje zvanja mastera, ukoliko su pre toga bili na budžetu.

Po mišljenju dr Turajlić, svaki fakultet bi trebalo da se izbori za to da budžetska kvota za master studije ne bude manja od one na prethodnim godinama, kako bi dobri akademci završili školovanje o trošku države.

Dr Marko Savić kaže da je, iako postoje sumnje, a država ima zakonski okvir da ograniči broj budžetskih studenata za master, Arhitektonski fakultet ipak dao garancije akademcima da će im obezbediti nastavak školovanja na budžetu, pod uslovom da ostanu dobri studenti.