Status bez standarda

Karl Bilt odnedavno je ponovo u vrhu švedske vlasti. Početkom oktobra postavljen je za ministra spoljnih poslova („pomalo neočekivano”, kako sam kaže), posle nekoliko godina provedenih van domaće politike. Nekadašnji premijer Švedske od 1991. do 1994 (kome je i čukundeda bio premijer), potonji posrednik Evropske unije za Balkan i prvi visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini ovih dana se vratio na Balkan i posetio Sarajevo, Zagreb i Beograd. U razgovorima u Beogradu sa predsednikom Tadićem, premijerom Koštunicom, ministrom Draškovićem i liderom G17 plus Dinkićem glavne teme bile su budući status Kosova i Metohije i evropska perspektiva Srbije. „Pregovore o Kosovu treba voditi polako”, kaže Bilt u zajedničkom intervjuu „Politici” i „Danasu”. „Rešenje neće odgovarati ni Beogradu ni Prištini, jer to je u prirodi takvih pregovora”, objašnjava švedski ministar, dodajući da Srbija, ako reši pitanje Haga, vrlo brzo može da stigne Hrvatsku na putu ka EU. On ipak ne veruje da će pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju biti okončani do kraja godine, za šta se u razgovoru s njim založio predsednik Srbije. „Razlog je taj što u Evropskoj uniji postoji uverenje, pogrešno ili ne, da je Vlada Srbije nešto obećala i da to obećanje nije ispunila”, kaže Bilt.

Da li je tačno da ako Srbija ne prizna nezavisnost Kosmeta ono neće moći da dobije mesto u Ujedinjenim nacijama?

Ne. Zašto?

Mislim da mnoge države neće biti spremne da priznaju nezavisnost dela srpske teritorije, pošto je ne odobrava centralna vlada. Govorim o Rusiji, Indiji, Kini.

Videćemo. Nisam siguran u to. To zavisi od mnogo različitih faktora.

Ali, sada se čuje da zbog odbijanja Moskve da prihvati bilo kakvu vrstu nezavisnosti Kosmeta možda uopšte neće biti nove rezolucije Saveta bezbednosti koja bi zamenila rezoluciju 1244.

Čuje se mnogo stvari. Bilo bi mudro sačekati ishod. Uvek je tako u pregovorima – čuju se razne glasine, razni stavovi.

Iz Beograda idete u Moskvu. Koliko visoko na dnevnom redu će u vašim razgovorima tamo biti pitanje Kosmeta?

Ne vrlo visoko. Bio sam i u Vašingtonu dva puta u poslednje dve nedelje i stvarnost sadašnje globalne situacije je takva da Balkan i Kosovo nisu visoko na dnevnom redu. Globalnim dnevnim redom dominiraju Iran, bliskoistočni mirovni proces... To zauzima 95 odsto dnevnog reda. Preostalih pet odsto treba podeliti na sve ostale probleme, među kojima su Sudan, Kongo, sve gora situacija u Somaliji, gde se vodi rat. Somalija je trenutno bitnija od Balkana. To je stvarnost.

A kako će svi ti međunarodni problemi uticati na poziciju međunarodnih vojnih snaga na Kosmetu? Da li će one tamo ostati dugo?

Ostaće dosta dugo. Sada tamo nema mnogo vojnika i sigurno će biti mogućnosti da se otprilike taj nivo održi u doglednoj budućnosti.

Ima zahteva da se povežu statusi RS i Kosmeta, odnosno da pravo na samoopredeljenje dobiju i Srbi u Bosni.

Postoji mirovni sporazum za Bosnu. Taj mirovni sporazum prihvatili su i političari u Bosni, ali i Srbija i Hrvatska koji su njegovi garanti i garanti teritorijalnog integriteta Bosne. Možda se ponekad pojavi neki političar koji govori drugačije, bez obzira da li je Srbin, Hrvat ili Musliman. Ali stvarnost je da postoji mirovni sporazum.

Zar nisu Ujedinjene nacije isto tako garant teritorijalnog integriteta Srbije?

Pa, da, ali rezolucija 1244 daje odgovornost za budućnost Kosova Ujedinjenim nacijama. Ne zaboravite da je tu rezoluciju prihvatila Srbija, prihvatio ju je, nekim čudom, Milošević. Efektivno, njom je Kosovo oduzeto od Srbije i stavljeno pod UN.

Ali, pravno je ono i dalje deo Srbije.

Tanka, tanka je to linija. U svim bitnim obzirima rezolucija 1244 značila je da je Srbija Kosovo predala UN i sada se odlučuje o njegovoj budućnosti.

Izgleda kao da je pravo na samoopredeljenje oduzeto samo Srbima. Srbima u Hrvatskoj, Srbima u Bosni. Nije li to tačno?

(Klima glavom.) Pa... ako odete u Sarajevo, mnogi će vam reći da je Srbima data Republika Srpska. Tu na neki način ima samoopredeljenja. Treba uvek naći uravnoteženo rešenje.

Zar se sada ne radi sve da bi se zadovoljili Albanci s Kosova, a ne Srbija?

Ne, ne. Ako uzmete pitanja kao što su decentralizacija, zaštita manjina, ljudskih prava, zaštita kulturnih i verskih spomenika, to su pre svega pitanja koja se bave interesima Srba.

Ali, na nezavisnom Kosovu sve te stvari pale bi u vodu.

To... Da... To se shvata kao problem. Mi moramo da stvorimo mehanizam da to sprečimo. Vi ukazujete na jedno od najtežih pitanja u ovakvim pregovorima. Da li da to prihvatim? Kako da budem siguran da će ti dokumenti biti primenjeni, i to ne primenjeni na samo jedan dan, već na duže vreme? Sada smo sve vreme usredsređeni na status, ali mislim da brzo treba da se vratimo na standarde. Prvo je bilo „standardi pre statusa”, onda „status pre standarda”. Sada je „status bez standarda”. Ne baš tako, ali je status u centru pažnje. Za dugoročnu stabilnost, ipak, standardi su isto toliko bitni koliko i status.

--------------------------------------------------------------------------

Nisam, a možda i jesam

Da li je pre švedskih izbora bilo govora o tome da zastupate srpsku vladu?

Ne, ali sam bio ovde nekoliko puta da im pomognem sa evropskim usmerenjem. Jednom, u stvari.

Zašto niste dolazili češće? Jeste li imali neki nesporazum s vladom?

Ne, ne... Pa, možda i jesam. Ali, zbog toga što ja radim puno stvari. Kad sam ono bio ovde? Pre dva, tri meseca, možda četiri...

U septembru?

Ne u septembru. Negde krajem leta. Razgovarao sam sa... (pauza) Tadićem.

--------------------------------------------------------------------------

Karla u „blogu”

I sami ste u svom blogu (internet dnevniku) pre nego što ste postali ministar kritikovali Haški tribunal, pre svega Karlu del Ponte.

Jesam. Mislim da je za žaljenje što suđenje Miloševiću nije završeno. Moj stav je od početka bio da je bilo bolje podeliti slučaj u nekoliko odvojenih slučajeva. Po mom mišljenju, trebalo je odvojiti proces za Kosovo od onog za Hrvatsku i Bosnu. Da se to desilo, možda bismo imali presudu. Drugo, bilo bi lakše shvatiti, jer je ovako sve ubačeno u jednu veliku kutiju i to je neko vreme išlo naruku Miloševiću.