Opasna odbrana

Razoreno skladište municije u Paraćinu i dalje predstavlja opasnost za ljude u njegovoj blizini. Zbog velikog broja "neeksplodiranih ubojnih sredstava", istraga o uzrocima ovog tragičnog događaja odložena je do 31. oktobra. Jednostavno rečeno, niko ne zna šta bi, eventualno, još moglo da eksplodira na Karađorđevom brdu i zato je odlučeno da se toj lokaciji ne približava previše.

Razumljivo je da je neposredno posle nesreće akcenat stavljen na humanitarnu priču. Svi su sa olakšanjem isticali da nije bilo ljudskih žrtava i najavljivali pomoć onima koji su ostali bez domova. Život u razlupanom gradu se postepeno normalizuje. Iskustvo kazuje da sa protokom vremena, po pravilu, kopni i pitanje odgovornosti zbog ovakvih događaja. Vojska, u koju narod po inerciji i dalje ima solidno poverenje, vuče sve duže repove raznih nerazjašnjenih, problematičnih slučajeva: pogibije vojnika, korupcionaške afere "Mile Dragić" i zakupa izraelskog satelita, prikrivanja i negovanja kulta haškog begunca Ratka Mladića, do ovog akcidenta koji je, bukvalno, ugrozio čitav jedan, ili čak dva grada... Ako su i vojska, i oni koji njome treba da upravljaju, načisto sa tim da hoće novu oružanu silu, pročišćenu od političkih grehova počinjenih tokom devedesetih godina, onda se bez zataškavanja moraju razjasniti svi ovi slučajevi. Može se, donekle, razumeti da sadašnji vojni i državno-politički kadar koji se bavi pitanjima odbrane, ne može tek tako, posle silnih havarija iz Miloševićevog vremena, ustrojiti jednu solidnu pouzdanu vojnu mašineriju. Utoliko pre se mora insistirati na odgovornosti onih koji iz ideoloških, stručnih ili nekih drugih razloga, koče novo, drugačije podešavanje armijskog mehanizma.

Već je dosadno podsećati da u demokratski odgovornim sistemima, kad se dese ispadi poput ovog u Paraćinu, lanac odgovornosti zna da se protegne i do čelne karike. U srpskom slučaju, i kad bi postojao takav osećaj odgovornosti, stvar bi dodatno komplikovala činjenica da ovdašnjoj vladi em ističe mandat, em - strogo uzevši - i nema ministra odbrane. Ima ministra iz vlade sada već nepostojeće državne zajednice. Nema čak ni načelnika Generalštaba u punom kapacitetu, već samo zastupnika načelnika. U tako rovitoj strukturi i mogu da se dešavaju propusti poput ovog u Paraćinu. I zato, nezavisno od usvojenih doktrinarnih dokumenata i načelnih opredeljenja za demokratski preobražaj vojske, pravi posao na stvaranju optimalnog vojno-odbrambenog sistema Srbije tek predstoji.