Balet za život

Predstava „Balet za život“ Morisa Bežara (Maurice Béjart, „Ballet for life“), jednog od najuticajnijih baletskih stvaralaca 20. veka, zatvoriće večeras (20) u Centru „Sava“ 40. Bitef i istovremeno otvoriti 38. Bemus.

„Balet za život“ nastao je 1997, a posvećen je umetnicima koji su umrli od side, dugogodišnjem Bežarovom igraču Horheu Donu i pevaču grupe „Kvin“ Frediju Merkjuriju. Mada kao ličnosti veoma različiti, obojica su posedovali nezajažljiv nagon za životom i strast ka pozornici, a bili su i približno istih godina kada su umrli. Treća figura koja zatvara simbolički krug u predstavi je Mocart, čiju će muziku Bežar preplesti sa muzikom Fredija Merkjurija. Kao što je poznato, i Mocartov život je bio kratak i buran.

Bežar naziva komad „vapajem mlade generacije koja je pod pretnjom smrti zbog ljubavi i užasnih sukoba što se nižu jedan za drugim bez predaha“, ali to je i balet o mladosti i nadi, jer konačna poruka je da se „predstava uvek nastavlja“, kako peva grupa „Kvin“. Odnos prema muzici ove grupe za Bežara je ličan: „U njoj ima mašte, nasilja, humora, ljubavi i još mnogo čega. Volim ih, oni me nadahnjuju, vode me i siguran sam da Fredi Merkjuri, s vremena na vreme, svira klavir uz Mocarta u dalekoj ničijoj zemlji, u kojoj ćemo se svi obreti jednog dana.“

Kostime za ovaj balet, kao i za mnoge druge Bežarove balete, dizajnirao je Đani Versaće, a Bežar je u njegovu čast kreirao svečani balet, kojim je slavnog modnog kreatora i svog prijatelja ispratio posle njegove smrti.

Moris Bežar je rođen 1927. u Marseju. Debitovao je u Parizu, najpre kao igrač, a potom kao koreograf. Bežarovo uporište je u klasičnoj tradiciji, u kojoj je stvarao u svom ranom periodu, između ostalog plešući u Londonskom internacionalnom baletu i Švedskom kraljevskom baletu. Pedesetih, dok je radio na jednom švedskom filmu, sreo se sa Igorom Stravinskim, posle čega dolazi i prvi veliki uspeh sa baletom „Posvećenje proleća“ (1959).

Godine 1960. Bežar osniva u Briselu svoju trupu, „Ballet du XXe siecle“ („Balet 20. veka“), koja je ubrzo postala jedna od najznačajnijih u svetu. Oslobađanje od tereta tradicije uključivalo je korišćenje multimedijalnih efekata i nastupanje na nekonvencionalnim mestima kao što su sportske arene i cirkusi. Bežarov izraziti smisao za kulturnu raznolikost vodio ga je ka stvaranju dela koja su kroz ples izražavala narodnu kulturu raznih civilizacija, kao što su Kabuki ili Bhakti baleti, a posle posete Iranu sedamdesetih godina i sam je prešao u islam. Među najuspelijim baletima, za koje se može reći da su obeležili epohu, jesu „Čudesni mandarin“, „Bolero“ i „Žar-ptica“.

Osamdesetih godina Bežarova trupa se seli u Lozanu i menja ime u „Bejart Ballet Lausanne“ („Bežar Balet Lozana“). Svetska umetnička udruženja odlikovala su Morisa Bežara brojnim priznanjima, a kraljevi sa istoka i zapada počasnim zvanjima.

Repriza baletske predstave „Balet za život“ je sutra u 20 sati.