Razno
Na današnji dan, 20. februar
Danas je petak, 20. februar. Ovo su istorijski događaji koji su obeležili današnji datum.
0:00
20.2.2026.
2 h
Četvrtak, 24.08.2006.
11:31
Srbi vole slano
Naš narod od brze hrane više voli domaću kuhinju, a ona tradicionalno ne štedi na belom začinu
S Britancima imamo jednu novootkrivenu sličnost: jelo nam je dobro samo ako smo ga dobro posolili, a to je skoro dvostruko više nego što bi nam preporučili lekari. U našoj tradicionalnoj kuhinji gotovo da nema đakonije koja nije presoljena. Obožavamo suva mesa, solimo zeleniš, usoljavamo povrće...
Prosečan odrasli Britanac troši 9,5 grama soli dnevno, mada je preporučena norma šest grama, pokazuju najnoviji podaci Medicinskog istraživačkog saveta u Kembridžu. Prosečan Srbin, prema podacima dr Jagode Jorge, specijaliste za probleme ishrane zdravih i bolesnih ljudi, profesorke na Medicinskom fakultetu u Beogradu, po procenama rađenim pre nekoliko godina, dnevno troši 10 grama soli.
Zaboravite slanik
Profesorka Jorga naročito skreće pažnju na najnoviji problem – višak soli u svim pecivima, uključujući i hleb, čak i u kolače. Na primer, lisnato testo sa višnjama ili jabukama, kod nas je preslano.
Dok su britanski lekari za presoljavanje Britanaca pre svega okrivili proterivanje domaće kuhinje pod navalom brze hrane, čipsa i konzervi, mi, poput Rusa, ipak ostajemo verni šporetu kako su to njihovi istraživači lepo objasnili, ali od toga, ispostavilo se, ne postajemo ni zdraviji, ni mršaviji.
Pedantni Britanci su izračunali da, kada bi im uspelo da prepolove nivo potrošnje soli, broj slučajeva infarkta u zemlji opao bi za 13 procenata, a srčanih oboljenja za 10 odsto.
– To je u suštini stari doktrinirani stav: već samo sa dnevnim smanjenjem unosa soli za 1,5 grama postigli bismo kod sebe pad krvnog pritiska za 10 do 15 odsto. Preporuka za redukciju soli najvažnija je za osobe koje boluju od visokog krvnog pritiska. Naravno, svi pitaju kako da znaju koliko soli da pojedu i kako da višak smanje. Glavna preporuka jeste da jela začinjavamo onom količinom soli koju zahvatimo između prstiju – kaže dr Jagoda Jorga.
– Znači, zaboravimo na slanik, kojim nekontrolisano posipamo so po celom tanjiru. Mala, ravna kašičica soli sadrži pet grama – to nam je više nego dovoljno za jednu osobu za ceo dan. Ali, moramo da računamo da so nije samo ono što vidimo – već i ono što smo uneli iz hleba, sira, svake slane napravljene namirnice – objašnjava dr Jagoda Jorga.
Savet pojedinih lekara da se u ove vrele letnje dane hrana više soli, naša sagovornica kratko naziva – besmislenim. Prvo, u svakom povrću postoji prirodna količina soli, koja je potpuno dovoljna organizmu. Druga je stvar što su ukusi individualni. Jorga dodaje kako naš narod često ne shvata da su razne začinske mešavine zapravo pune soli, pa ne štedi pri njihovoj upotrebi. Osim toga, retke su domaćice koje će vešto koristiti druge začine, poput bosiljka, majčine dušice ili bibera i jelo učiniti ukusnim, a da ne upotrebe mnogo soli.
Zanimljivo je da su Britanci i Rusi odlučili da u škole uvedu časove kulinarstva za mlade, u okviru velike kampanje za propagiranje zdrave hrane.
Izuzetak, a ne obrok
– Ništa iznenađujuće. Kampanje zdrave ishrane u ovom času u celom svetu su okrenute deci i mladima, jer se smatra da oni mogu da prihvate promene i da će preporuke kod njih imati najvećeg efekta. Međutim, kad je reč o ovakvoj eventualnoj praksi kod nas, ništa ne možemo da uradimo bez uključivanja proizvođača hrane i obaveznog deklarisanja hrane – komentariše naša sagovornice britanske poteze.
Dr Jagoda Jorga kaže kako je nerealno očekivati da će današnji moderan čovek krenuti u povrtnjak ili da će voće nabavljati iz svog voćnjaka, pa da će sve to sam pripremati i voditi računa o organskoj hrani... To su za brzo vreme u kojem živimo i navike koje smo usvojili u ishrani, ipak, besmislice. Da bi se cela naša nacija što zdravije hranila, što podrazumeva i smanjenje soli u ishrani, vrlo je važno da se u kampanju ozbiljno uključe tehnolozi, ali i poreska politika.
Na pitanje koju hranu u dane kada sunce nemilosrdno prži valja manje, a koju više soliti, doktorka Jorga kaže kako nema univerzalnog odgovora i da to zavisi od individualnog ukusa svakog čoveka. Kaže kako retko kad svojim pacijentima zabrani potpuni unos soli, ali i da ljudima sa zdravstvenim problemima i običnom svetu preporučuje da smanje soljenje svežih salata, a da taj „višak” sačuvaju, na primer, za kuvana jela, kako bi izbegli bljutavost.
O slanim grickalicama – čipsu na plaži i kupalištu, pici i drugim fast fud specijalitetima – nažalost, doktorka Jorga iako misli sve najgore, reći će da joj je teško da ih bilo kome zabrani, jer su oni isuviše dostupni na svakom koraku. Kaže kako to svakako nije hrana za svakodnevnu preporuku, ali ako već mora onaj ko ima afinitet prema toj vrsti hrane, neka takvu uslovno rečeno poslasticu sebi priušti kao izuzetak, a ne kao svakodnevni obrok.
Prosečan odrasli Britanac troši 9,5 grama soli dnevno, mada je preporučena norma šest grama, pokazuju najnoviji podaci Medicinskog istraživačkog saveta u Kembridžu. Prosečan Srbin, prema podacima dr Jagode Jorge, specijaliste za probleme ishrane zdravih i bolesnih ljudi, profesorke na Medicinskom fakultetu u Beogradu, po procenama rađenim pre nekoliko godina, dnevno troši 10 grama soli.
Zaboravite slanik
Profesorka Jorga naročito skreće pažnju na najnoviji problem – višak soli u svim pecivima, uključujući i hleb, čak i u kolače. Na primer, lisnato testo sa višnjama ili jabukama, kod nas je preslano.
Dok su britanski lekari za presoljavanje Britanaca pre svega okrivili proterivanje domaće kuhinje pod navalom brze hrane, čipsa i konzervi, mi, poput Rusa, ipak ostajemo verni šporetu kako su to njihovi istraživači lepo objasnili, ali od toga, ispostavilo se, ne postajemo ni zdraviji, ni mršaviji.
Pedantni Britanci su izračunali da, kada bi im uspelo da prepolove nivo potrošnje soli, broj slučajeva infarkta u zemlji opao bi za 13 procenata, a srčanih oboljenja za 10 odsto.
– To je u suštini stari doktrinirani stav: već samo sa dnevnim smanjenjem unosa soli za 1,5 grama postigli bismo kod sebe pad krvnog pritiska za 10 do 15 odsto. Preporuka za redukciju soli najvažnija je za osobe koje boluju od visokog krvnog pritiska. Naravno, svi pitaju kako da znaju koliko soli da pojedu i kako da višak smanje. Glavna preporuka jeste da jela začinjavamo onom količinom soli koju zahvatimo između prstiju – kaže dr Jagoda Jorga.
– Znači, zaboravimo na slanik, kojim nekontrolisano posipamo so po celom tanjiru. Mala, ravna kašičica soli sadrži pet grama – to nam je više nego dovoljno za jednu osobu za ceo dan. Ali, moramo da računamo da so nije samo ono što vidimo – već i ono što smo uneli iz hleba, sira, svake slane napravljene namirnice – objašnjava dr Jagoda Jorga.
Savet pojedinih lekara da se u ove vrele letnje dane hrana više soli, naša sagovornica kratko naziva – besmislenim. Prvo, u svakom povrću postoji prirodna količina soli, koja je potpuno dovoljna organizmu. Druga je stvar što su ukusi individualni. Jorga dodaje kako naš narod često ne shvata da su razne začinske mešavine zapravo pune soli, pa ne štedi pri njihovoj upotrebi. Osim toga, retke su domaćice koje će vešto koristiti druge začine, poput bosiljka, majčine dušice ili bibera i jelo učiniti ukusnim, a da ne upotrebe mnogo soli.
Zanimljivo je da su Britanci i Rusi odlučili da u škole uvedu časove kulinarstva za mlade, u okviru velike kampanje za propagiranje zdrave hrane.
Izuzetak, a ne obrok
– Ništa iznenađujuće. Kampanje zdrave ishrane u ovom času u celom svetu su okrenute deci i mladima, jer se smatra da oni mogu da prihvate promene i da će preporuke kod njih imati najvećeg efekta. Međutim, kad je reč o ovakvoj eventualnoj praksi kod nas, ništa ne možemo da uradimo bez uključivanja proizvođača hrane i obaveznog deklarisanja hrane – komentariše naša sagovornice britanske poteze.
Dr Jagoda Jorga kaže kako je nerealno očekivati da će današnji moderan čovek krenuti u povrtnjak ili da će voće nabavljati iz svog voćnjaka, pa da će sve to sam pripremati i voditi računa o organskoj hrani... To su za brzo vreme u kojem živimo i navike koje smo usvojili u ishrani, ipak, besmislice. Da bi se cela naša nacija što zdravije hranila, što podrazumeva i smanjenje soli u ishrani, vrlo je važno da se u kampanju ozbiljno uključe tehnolozi, ali i poreska politika.
Na pitanje koju hranu u dane kada sunce nemilosrdno prži valja manje, a koju više soliti, doktorka Jorga kaže kako nema univerzalnog odgovora i da to zavisi od individualnog ukusa svakog čoveka. Kaže kako retko kad svojim pacijentima zabrani potpuni unos soli, ali i da ljudima sa zdravstvenim problemima i običnom svetu preporučuje da smanje soljenje svežih salata, a da taj „višak” sačuvaju, na primer, za kuvana jela, kako bi izbegli bljutavost.
O slanim grickalicama – čipsu na plaži i kupalištu, pici i drugim fast fud specijalitetima – nažalost, doktorka Jorga iako misli sve najgore, reći će da joj je teško da ih bilo kome zabrani, jer su oni isuviše dostupni na svakom koraku. Kaže kako to svakako nije hrana za svakodnevnu preporuku, ali ako već mora onaj ko ima afinitet prema toj vrsti hrane, neka takvu uslovno rečeno poslasticu sebi priušti kao izuzetak, a ne kao svakodnevni obrok.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare