U Britaniji 447.000 useljenika od 2004.

Očekivalo se isprva da će godišnje u Britaniju pristizati petnaestak hiljada ljudi, ali najnoviji podaci pokazuju da je taj broj višestruko premašen. U Britaniju je, naime, došlo više od pola miliona žitelja bivših komunističkih zemalja, što je vladu navelo da dobro razmisli od daljim potezima.

Pre tri godine, kada je otvorila vrata radnicima iz novih članica Unije pod jedinim uslovom da se registruju ukoliko žele da nađu posao, britanska vlada računala je na dolazak oko 15 hiljada ljudi godišnje, i na njihovo zapošljavanje u sektorima koji lokalnom stanovništvu nisu naročito zanimljivi.

Najnoviji podaci, međutim, pokazuju koliko se prevarila u procenama. Od 2004. godine radnu dozvolu je zatražilo ukupno 447.000 ljudi. To je, povrh svega, bar po mišljenju Marka Boliata, predsednika Udruženja agencija za zapošljavanje, samo vrh ledenog brega.

"Ovi podaci ne kažu koliko je radnika stiglo u Britaniju, a još manje koliko ih trenutno ovde boravi. Mnogi nisu ni dužni da se registruju, pošto rade samostalno, kao građevinski radnici, na primer, ili zato što rade kraće od mesec dana. Pretpostavljam da ima bar 100.000 neregistrovanih radnika, a možda ih je i mnogo više", kaže on.

Najviše pridošlica iz Poljske

Vlasti u Britaniji planiraju da pooštre kontrolu granica

Izvesno je samo jedno, daleko najveći broj pridošlica je iz Poljske. Filip Kravčik, londonski dopisnik jednog poljskog časopisa, objašnjava zašto njegovi zemljaci hrle u Britaniju i kaže da "ovde dolaze Poljaci iz manjih gradova i mesta u Poljskoj, u kojima je život uglavnom sumoran. Oni se nadaju boljem životu i poštovanju, koje od svoje vlade ne dobijaju".

Britanska vlada naglašava da strani radnici samo popunjavaju praznine na ovdašnjem tržištu rada, baveći se poslovima za koje lokalci pokazuju malo interesovanja. Međutim, Ser Endru Grin, direktor istraživačkog centra Majgrejšn Voč, kaže da medalja ima i drugu stranu.

"Useljenici iz istočne Evrope svakako su dobro došli britanskim poslodavcima, koji dobijaju jeftinu, obučenu i motivisanu radnu snagu. Što se njihovog profita tiče, to je odlično. Međutim, ne mogu našu imigracionu politiku da vode poslodavci, jer ovakvo useljavanje najviše pogađa najmanje plaćene slojeve stanovništva! Nadnice zbog useljavanja padaju, a stopa zapošljavanja ili stagnira ili opada. Dakle, u ovom procesu uvek neko dobija, a neko gubi", kaže Ser Endru Grin. Ceh čitave gužve koja se podigla oko masovnog priliva radnika iz Istočne Evrope mogli bi da plate Rumuni i Bugari, koji bi Evropskoj uniji trebalo da pristupe iduće godine.

Tereza Mej, poslanik opozicione Konzervativne stranke, kaže da je "potrebno da ograničimo broj pridošlica iz Rumunije i Bugarske, da bismo obezbedili da priliv stranih radnika poboljša život svima nama. Moramo da budemo sigurni da naša infrastruktura, školstvo, zdravstvo, socijalne službe, mogu da podnesu dodatni teret, da pridošlice ne bi završile kao beskućnici na našim ulicama".

Pooštravanje imigracione politike

Državni ministar unutrašnjih poslova, Tom Meknalti, nagoveštava pooštravanje imigracione politike. "Kada bude jasno određen datum pristupanja Rumunije i Bugarske, 2007. ili 2008. godine, ozbiljno ćemo analizirati situaciju na našem tržištu rada, razmotrićemo šta rade druge zemlje, i donećemo odgovarajuće odluke", rekao je on.

Kritičari mogućeg ograničavanja ulaska u Britaniju ukazuju na to da je od 447.000 stranih radnika iz zemalja EU samo tridesetak hiljada dovelo članove porodica, odnosno, da su mahom u pitanju mladi ljudi, koji planiraju da se posle nekoliko godina vrate u domovinu.