Rušenje grada

Beogradska porodica Monašević zatekla je u utorak svoj stan bez zida. Posle je, kažu, "počelo sve da puca" i za desetak sati propalo. U sumrak se srušila zgrada u Čuburskoj, a obližnja u Dubljanskoj teško je oštećena. Po svemu sudeći i ona će se srušiti (ili će je srušiti), a čućemo i šta će biti sa okolnim zgradama kojima zidovi pucaju. Obaveštavajući javnost da u tragediji, srećom, niko nije stradao, komandant Vatrogasne brigade Đorđe Babić, kazao je prosto: "Objekat se prevrnuo, srušio, zbog neadekvatnih građevinskih radova; sa donje strane objekta kopani su temelji za novu zgradu."

Kao i obično naknadna pamet alarmiraće javnost pitanjem šta bi bilo da se zgrada srušila u svitanje a ne u sumrak? Ista ta pamet (za inspekciju nije izvesno) utvrdiće kako, uprkos dozvolama, investitor "temelja" u Čuburskoj 15 (Savezna direkcija za promet robe SDPR) nije smeo tu, na taj način i u tom obimu da kopa. I pre nego što neka nova priča proguta čubursku, naknadna pamet će zaključiti kako nam građevinska mafija preti više od one ulične.

Niko, međutim, kao i nebrojeno puta ranije neće odgovoriti na ključni upit ko, zapravo, čini građevinsku mafiju? Kako se stvara koloplet koji sa formalnim blagoslovom ruži i ruši (ne samo Beo)grad? Ko određuje lokacije, investitore, izvođače? Ko dozvoljava nicanje kuća na postojećim zgradama? Pita li u raspodeli budućih kvadrata ko građane mogu li u susedstvu i nad svojim glavama oni i njihove kuće izdržati nove susede i nove kuće? Šta se događa sa opštim dobrom smeštenim ispod zemlje (vodovodne, kanalizacione, toplovodne, telefonske i ine instalacije)? Šta, kontretno u ovom slučaju, radi gradski arhitekta Đorđe Bobić i hoće li preispitati odluku da se ruši Gradić Pejton koji je u neposrednoj blizini? (Ako su temelji jedne zgrade izazvali klizište koje preti čitavom kvartu, šta će učiniti temelji garaže?)

Mnoštvo pitanja može se upotpuniti i nimalo prozaičnom tvrdnjom da su u previsoku cenu kvadrata u Beogradu dobrim delom ugrađene i usluge već pominjane građevinske mafije, ali i apokaliptičnom pretpostavkom da bi zemljotres sličan nedavnom grčkom sravnio pola Beogarada. Ne zato što je ranija gradnja nesolidna, nego zato što su nadgradnja i nova gradnja mimo starih urbanističkih planova uzdrmale temelje i konstrukciju postojećih. I, umesto velikih zaključaka i priča, podsetimo da će se neke zgrade srušiti u svitanje, onda kada mališani i njihovi roditelji, premoreni od rušenja, bušenja i gradnje u komšiluku, budu spavali dubokim snom.