Kroz trnje do zvezda i nazad

“Poznajem Bogoljuba Karića i celu porodicu Karić već nekoliko godina i mogu da istaknem da su to ljudi koji dostojno predstavljaju slovenski, pravoslavni srpski narod, njegovu otvorenost, srdačnost, dobronamernost prema drugima narodima i neiscrpnu želju za kretanjem napred, za otkrivanjem novih puteva ka miru i saradnji. To me čini srećnim i daje mi osnova da verujem u budućnost bratskog srpskog naroda.”

Osim od Nikolaja Riškova, bivšeg premijera SSSR, Karići su se proteklih godina naslušali pohvalnih izjava na svoj račun i od drugih viđenijih Rusa, koji su time pokazali da umeju da cene silne investicije i poslove čuvene srpske porodice u toj zemlji, otvaranje prvog privatnog univerziteta, dobročiniteljstvo prema Ruskoj pravoslavnoj crkvi...

Kariće i Rusiju povezuje i nastanak Mobtela, čiji je suosnivač i navodni većinski vlasnik BK trejd, ima(o) prijavljeno sedište u Moskvi, pa je malo nedostajalo da pređe u ruke domaćina. Kada je uoči Nove godine država krenula da pravi red u kompaniji, glava familije Bogoljub, u akciji koja je bila sinhronizovana i s pokretanjem istrage o podmićivanju poslanika, video je isključivo obračun vlasti sa njegovim političkim ambicijama. To je, inače, bila omiljena odbrana pojedinih ruskih oligarha kada ih je Putinova administracija osumnjičila za nezakonito poslovanje...

Kada su 1979. u rodnoj Peći osnovali prvo privatno preduzeće u SFRJ, Karići su, kako vole da kažu, počeli da provociraju vlast. Uspešnost njihovog Kosovouniverzuma izazivalo je u to vreme “podozrenje i pritajeno neprijateljstvo partijskih ideologa i ljudi u vlasti”. Umesto da padnu u nemilost, oni su iz godine u godinu širili posao i uvećavali svoje bogatstvo. “Ima mnogo ljudi koji jednostavno ne mogu da prihvate ideju da mi možemo da stvaramo profit i zidamo velike kuće, čak iako su svesni da potpomažemo zemlju”, govorio je Bogoljub Karić za “Vašington post”.

Uz poslovno carstvo u Rusiji i zemljama bivšeg SSSR, posao se širio i u domovini, gde su već do sredine 90-ih godina posedovali provajder mobilne telefonije, televiziju, banku, osiguravajuće društvo, pa i univerzitet. “BK kompaniju” činilo je 107 preduzeća u zemlji i inostranstvu sa 2500 radnika. Za razliku od ostalih tajkuna iz te ere, Bogoljub, barem zvanično, svoj status nije dugovao članstvu u neprikosnovenom SPS-u. Ali legendarna je priča o kafenisanju s prvim komšijom na Dedinju, Slobodanom Miloševićem. U interesu svojih firmi, kako je ne libeći se, svedočio kasnije, pred Miloševićem je morao “ne samo da pogne glavu, nego i da kleči”.

Uprkos tome, 1997. godine najavljuje učešće u trci za predsednika Srbije. Hroničari navode da je Karićeva izjava “Vašington postu”, da je politika koju vodi aktuelna vlast pogrešna, bila inicijalna kapisla za hajku režimskih medija koji će otkriti više mana i “nezakonitih” poteza porodice Karić. Spočitavalo im se da bogatstvo duguju parama od Zajma za preporod Srbije, da je BKTV osetila čari “vode u koaksijalnom kablu”, a na udaru se našla i banka.

O ceni junačenja Bogoljub je govorio: “Nagovorili su me da se kandidujem. Izjava o stanju u Srbiji koštala je desetine miliona maraka moju kompaniju i moje ljude koji su se našli na udaru vlasti”. Bogoljubu izvinjenje nije bilo dovoljno, pa naredne godine prihvata poziv Mirka Marjanovića da bude deo njegove Vlade. “Lično želim da pomognem zemlji u onome što najbolje umem da radim. Ali, da bi se ekonomija oporavila, mora da se izvrši privatizacija i šanse daju malim i privatnim preduzećima”.

“Nisam hteo da učestvujem u određenim akcijama produbljivanja krize u vreme Miloševića, a da zauzvrat budem bogato nagrađen kad on ode s vlasti. Nisam se ‘upecao’ na te buduće povlastice i onda je, kao znak osvete, veliki broj nekakvih dokumenata i materijala predat raznim službama u kojima su nas okrivili da smo navodno glavni kriminalci u Srbiji. Definitivno, velikog biznisa nema bez vlasti, ali ni obratno. Nisu mi tražili automobile iz Koštuničinog izbornog štaba, inače da jesu, dao bih. Država može sve, ko je Bogoljub Karić da joj zabrani da uzme Mobtel”, izjavio je svojevremeno za “Vreme”.

Da li se zaista radilo o nečijoj osveti ili ne, tek poslovni uspeh porodice Karić je od 5. oktobra postao simbol Miloševićevog režima, bez obzira na to što Karići nipošto nisu bili jedini koji su se ovajdili od mrvica sa čuvenog Slobinog kanabeta. Iako ni poslovično dobri odnosi sa bračnim parom Milošević-Marković nisu baš uvek bili idilični, pravi problemi porodice Karić sa državom počinju 2001. godine oko naplate poreza na ekstraprofit BK kompaniji u iznosu od oko 35 miliona evra. Naplata je izvršena prinudno, blokadom računa “Mobtela” u Astra banci, čime je Karić postao prva, a kako se ispostavilo i jedina, “žrtva” pompezno najavljivanog Zakona o ekstraprofitu. Doduše, i taj hir zakasnele “narodne pravde” bio je kratkog daha, jer mu je praktično sav novac vraćen uoči vanrednih parlamentarnih izbora krajem 2003. godine odlukom Vrhovnog suda Srbije koju je tadašnji ministar finasija Božidar Đelić požurio da bez odlaganja sprovede u delo.

U međuvremenu, Narodna banka je bezbroj puta oduzimala dozvolu za rad Astra banci, a sudovi su je uporno ponovo vraćali, da bi se čitava priča završila ujedinjenjem Karićeve banke sa Komercijalnom. Situacija oko Mobtela počela je ponovo da se komplikuje tokom inicijative države za utvrđivanje većinskog vlasništva nad prvim operaterom mobilne telefonije. Ni danas nije poznato koliki je tačno Karićev udeo, a koliki državni u Mobtelu, što je na kraju postalo i predmet međunarodne arbitraže čiji se epilog uskoro očekuje. Karić je nekoliko godina bio apsolutni monopolista na polju mobilne telefonije u Srbiji i čak je i nakon tog perioda, prikazujući poslovanje sa gubitkom, državu oštetio za stotine miliona evra samo zbog neisplaćenih dividendi Telekomu Srbije koje je godinama isisavao preko bezbrojnih Mobtelovih (pod)firmi.

Karići su prošle godine pokušali da svoj deo Mobtela (koliki god da je) preko moskovske firme “BK trejd” prodaju ruskoj kompaniji, što je država osporila, pa je prodat konzorcijumu austrijskih biznismena na čelu s Martinom Šlafom. Međutim, zbog spornog ugovora s “Mobikosom” kontroverznog kosovskog biznismena Ekrema Luke, Vlada Srbije Mobtelu pred Novu godinu oduzima licencu, i sve poslove ove firme, do izdavanja dozvole novom operateru, stavlja pod nadležnost Telekoma Srbije.

Rokfeleri iz Peći

“BK kompanija” koja je danas, prema rečima vlasnika, prisutna svojim firmama na svih pet kontinenata, svoje začetke beleži 1972. godine, kada su braća Bogoljub i Sreten Karić otvorili servis precizne mehanike “Tehničar” u Peći, na Kosovu i Metohiji. Sedam godina kasnije četvoro braće i sestra, ušteđenim novcem “od muziciranja po inostranstvu”, osnovali su porodičnu firmu “Kosovouniverzum” u Peći, kao prvo privatno preduzeće u zemlji iz koje se razvila “BK kompanija”.
O davanju para Karićima iz Zajma za privredni preporod Srbije nema pisanih tragova, a oni sami su to uporno demantovali.
Poslovni sistem “Braća Karić” počev od 1986. godine pravi prodor na rusko tržište. Dve godine kasnije u Podmoskovlju je izgrađena fabrika za proizvodnju peciva. Prvo jugoslovensko - sovjetsko preduzeće u mešovitom državno - privatnom vlasništvu “MKT-Karić” za proizvodnju mini fabrika, počelo je da radi 1989. godine. Naredne godine osnovana je Karić banka, prva privatna banka u tadašnjoj Jugoslaviji, koja je od 1999. godine poslovala pod imenom Astra banka. U Rusiji je 1991. godine osnovana Agro Karić banka (AKA banka), a iste godine u zemlji je osnovano osiguravajuće društvo “Evropa internacional”. Univerzitet “Braća Karić” osnovan je 1993. godine, a pri njemu i Institut za mala i srednja preduzeća i Institut za strategijske studije i razvoj “Petar Karić”. Istovremeno, u Moskvi počinje da radi Međunarodni univerzitet za biznis i upravljanje “Braća Karić.”
Naredne godine osnovana je i televizija “BK Telekom”. Posle dvogodišnjeg eksperimentalnog rada, 1995. godine zvanično je počela rad kompanija za mobilnu telefoniju “Mobtel”, a osnovan je i Internet provajder Eunet. U sastavu kompanije posluju preduzeća koja se bave građevinarstvom, turizmom, medijima. Karići su poznati i kao osnivači Udruženja preduzetnika i industrijalaca.