Na današnji dan, 21. jul

Formirana inkvizicija, Bonaparta osvojio Egipat, otvorena galerija Tejt, Bandaranaike postala prva žena na čelu vlade u svetu. 20. godina od smrti Zorana Radmilovića.

976. Osnovana je austrijska kneževska loza Babenberga koja je vladala Austrijom do  1246. Njihov porodični arhiv postao je osnovni fond današnjeg Državnog arhiva u  Beču.

1542. Papa Pavle III formirao je inkviziciju - kongregaciju kardinala sa ovlašćenjima da progone jeretike, kako bi pojačao borbu protiv protestantizma.

1718. Zaključen je Požarevački mir između Turske, Austrije i Mletačke Republike,  nakon turskog poraza u ratu 1714-18. Tim mirom Turska je prepustila Austriji  severnu Srbiju, južno od Save, Banat i deo Srema.

1773. Papa Klement XIV izdao je papsku bulu "Dominus ac Redemptor" kojom je  raspustio jezuitski red.

1774. Sklopljen je Kučuk-Kajnardžijski mir kojim je okončan rat Rusije i Turske  1768-74, u kojem je turska vojska doživela niz poraza.

1796. Umro je škotski pesnik Robert Berns, poslednji veliki škotski književnik koji je pisao na škotskom dijalektu.

1798. Napoleon Bonaparta je, nakon pobede u bici kod piramida, zavladao Egiptom.

1816. Rođen je osnivač britanske novinske agencije Rojter Paul Julijus fon Rojter.

1820. Danski fizičar Hans Kristijan Ersted predstavio je svoje otkriće – elektromagnetizam.

1884. Rođen je srpski biolog i fiziolog Ivan Đaja, član Srpske akademije nauka i umetnosti, osnivač katedre za fiziologiju (1910). Pariska Akademija nauka dodelila mu je 1946. nagradu za rad u oblasti fiziologije (Prix Montyon).

1897. Princ od Velsa otvorio je galeriju Tejt u Londonu.

1899. Rođen je američki pisac Ernest Miler Hemingvej, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1954. Poznat je po svojim izuzetnim romanima i novelama, ali i po uzbudljivom životu, koji je 2. jula 1961. okončan samoubistvom ("Za kim zvona zvone", "Sunce se ponovo rađa", "Starac i more").

1904. Završena je gradnja Transsibirske železnice od Moskve do Nahotke kod Vladivostoka (9.300 kilometara). Železnica se gradila 13 godina.

1921. U Delnicama je ubijen ministar unutrašnjih poslova Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Milorad Drašković. Atentat je, u znak protesta zbog donošenja Obznane, zakona kojim je zabranjen rad komunističkoj i drugim levičarskim partijama, izvršio Alija Alijagić, pripadnik levičarske organizacije "Crvena pravda".

1940. U baltičkim državama, Litvaniji, Letoniji i Estoniji, uspostavljena je sovjetska vlast.

1960. Sirimavo Bandaranaike postala je premijer Cejlona (Šri Lanka), kao prva žena u svetu koja je došla na čelo vlade. Ona je na to mesto došla nakon ubistva njenog muža Solomona.

1967. Pod točkovima voza poginuo je Albert Džon Lutuli, južnoafrički političar,  borac protiv aparthejda. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1960.

1973. Uprkos protestima svetskog javnog mnjenja, Francuska je počela seriju nuklearnih proba na atolu Muroroa u južnom Pacifiku.

1974. Grčka je prihvatila rezoluciju UN o prekidu vatre na Kipru, jedan dan nakon  turske invazije. Narednog dana istu rezoluciju prihvatila je i Turska.

1983. U Poljskoj je ukinuto ratno stanje, uvedeno u decembru 1981.

1985. Umro je Zoran Radmilović, jedan od najvećih glumaca u bivšoj SFRJ. Legenda za života, upamćen je po nizu briljantnih uloga poput kralja Ibija, Radovana III, Trigorina u "Galebu", Laze Kostića u "Santa Maria della Salute".

1985. Umro je Aleksandar Vučo, jedna od najžnačajnijih ličnosti srpske i  jugoslovenske književnosti u 20. veku. Pesnik, romanopisac i aktivni učesnik  nadrealističkog pokreta, smatra se i rodonačelnikom moderne poezije za decu ("Gluho doba", "Poziv na maštanje", "Mastodonti", "Ako se još jednom setim").

1993. U poplavama i klizištima, prouzrokovanim jednomesečnim kišama, u Indiji, Bangladešu i Nepalu poginulo je oko 1.000 ljudi, a više miliona je prinuđeno da napusti svoje domove.

1994. Ruski pisac Aleksandar Isajevič Solženjicin stigao je u Moskvu, nakon  dvomesečnog putovanja po Rusiji, iz koje je pre 20 godina otišao u egzil.

1995. Predstavnici 16 zemalja na Međunarodnoj konferenciji o Bosni u Londonu upozorili su bosanske Srbe da će, ako napadnu "zaštićenu zonu" UN Goražde, biti suočeni sa "odlučnim uzvraćanjem, koje uključuje i upotrebu vazdušne sile".

1998. Umro je američki kosmonaut Alen Šepard, prvi Amerikanac koji je poleteo u kosmos (1961) i jedini čovek koji je igrao golf na Mesecu.

2000. Umro je jugoslovenski kompozitor Stanojlo Rajičić, član Srpske akademije nauka i umetnosti i direktor Muzikološkog instituta SANU (1958-63) (opere "Simonida", "Karađorđe", balet "Pod zemljom", šest simfonija, ciklusi pesama).