Inpresija

Bez obzira na sve afere i skandale (isfabrikovane ili ne, svejedno), čini se da je Živkovićevu vladu oborila pre svega suša. Da li će Koštunicin kabinet oboriti - kiša? To pitanje nije samo posledica impresije koju na prosečnog građanina ostavljaju novembarski ledena kiša i vetar početkom juna, dok su poplave od severa do juga Srbije još u svežem sećanju; poznavaoci zemljodelstva već upozoravaju da će rod voća i povrća biti "znatno slabiji nego prošle godine" i da će žita biti samo za domaće potrebe (oko1,7 miliona tona, čak milion tona manje nego lane). Industrijska proizvodnja u prva četiri meseca ove godine je za 2,2 odsto manja nego prošle u isto vreme, a ekonomisti procenjuju da će i polugodišnji rezultat biti na tom "nivou". S druge strane, inflacija je do kraja maja već dostigla gotovo četiri petine (precizno, 77 odsto) rasta cena planiranog za celu godinu, pa pojedini ekonomisti već procenjuju da bi ona mogla ne samo biti vrlo blizu, nego i premašiti prošlogodišnjih 13,8 odsto. Dakle, ona "inpresija" iz naslova ovog teksta nije nikakva, "štamparska" ili koja druga, greška: dve glavne karakteristike ekonomskih prilika u Srbije danas su: inflacija i depresija.

Prognoze, pak, ne daju razloga za optimizam. Narodna banka je, doduše, povukla sve monetarne dizgine i kočnice ne bi li usporila rast cena. Poslednje što je na tom planu uradila, iako je prethodno tvrdila da više nema šta da uradi, bilo je povećanje obavezne rezerve na devize sa 21 prvo na 24, a onda na 26 odsto. To će dakle, rast cena (verovatno) malo suzbiti, ali će sigurno suzbiti i rast proizvodnje. U privredi već vlada velika nelikvidnost, tj. besparica, a kad banke dodatno zavrnu svoje slavine - nema nikakvih dilema kakve će to posledice ostaviti. Od banaka je, naime, praktično već skoro nemoguće dobiti zajam, one se trenutno više trude da odbiju, nego da privuku klijente. Država, kao, pokušava da tu prazninu nadomesti, ali naravno bezuspešno. O tome dovoljno govori podatak da je Nacionalnoj službi zapošljavanja stiglo oko 7.500 zahteva za dodelu mikrokredita (među njima oko 1.500 zahteva za kredit od 1.500 evra), u ukupnoj vrednosti od 90 miliona evra, ali da je to čak 12 puta više od raspoloživih sredstava.

Dakle, dva glavna cilja, koja je sama sebi postavila, vlada Vojislava Koštunice neće ispuniti: inflacija će biti znatno veća, a proizvodnja znatno manja od planirane. Treći cilj - smanjenje spoljnotrgovinskog deficita - ostvaruje se: od januara do kraja maja on je za trećinu (590 miliona evra) manji nego u istom razdoblju 2004. godine. To je svakako dobro, no, sportskim rečnikom rečeno, procenat "šuta" od 33 odsto nikada nikoga nije doveo do pobede. Koštunicina vlada, dakle, makar na ovom polju, pada. To, nažalost, i da ne bude zabune, ne znači da je u drugim disciplinama bolja, naprotiv. O učinku Ministarstva prosvete, recimo, dovoljno govori dvojka iz reformi koju je nedavno dobilo od Evrope, o ministru kulture, promoteru idolopoklonika fašizma ne treba ni trošiti reči; o radu Ministarstva pravde, pak, najbolje govori ocena Društva sudija Srbije da je sudstvo "stalno podređeno izvršnoj vlasti", dok je Ministarstvo policije u vlasništvu jedne partije i praktično, a i teorijski, izvan bilo kakve kontrole skupštine, odnosno javnosti.

"Orahova ljuska srpske ekonomije nalazi se između dva zla, dve opasnosti. S jedne strane preti joj greben, Scila visoke inflacije, a s druge vrtlog, Haribda recesije" - pisalo je na ovim stranicama pre više od dva meseca (vidi EM 254, od 4. aprila 2005). Danas se može reći da se domaća privreda još uvek nalazi na tom uzburkanom moru i da navedene opasnosti ne da nisu minule, nego su se možda i povećale.

Kao i obično, sve zavisi od kormilara. Na rešenje je ukazala i prošlonedeljna međunarodna konferencija "Budućnost tržišta kapitala na Balkanu" koju je organizovao Ekonomist magazin. Već sama činjenica da se na tom skupu okupilo gotovo 150 predstavnika berzi, investitora, brokerskih i konsultantskih kuća, predstavlja dobar znak. O tome šta se na Konferenciji govorilo pišemo opširno u glavnoj temi ovog broja; poruka mladih ljudi sa tog skupa (sigurno ih je dve trećine bilo ispod 30 godina) mogla bi se izraziti parafrazom čuvenog slogana njihovih vršnjaka iz sedamdesetih sad već prošlog veka: dajte šansu tržištu. U stvari, aktuelna vlast bi trebalo da uradi samo ono što je sama, pred izbore, obećavala: da stvori institucionalni ambijent za funkcionisanje tržišta, tj. da donese odgovarajuće zakone (u konkretnom slučaju reč je o četiri zakona: o investicionim fondovima, o hartijama od vrednosti, o dobrovoljnom penzionom osiguranju i o preuzimanju) i naravno da se kasnije stara o njihovom sprovođenju. Dakle, ne treba da subvencioniše i stimuliše pojedina grane, još manje preduzeća. Treba da stimuliše - tržište. Ti će biti najbolji vetar u leđa istrošenoj i izbušenoj barci srpske ekonomije.