Madrid: Obeležena godišnjica napada

Zvona na 650 crkava širom prestonice i madridske autonomne regije počela su da zvone tačno u 7.37, kada je tačno pre godinu dana eksplodirala prva bomba na jednoj od tri prigradske železničke stanice u Madridu. U napadu, za koji je odgovornost preuzela mreža islamističke organizacije Al Kaida, život su izgubila 192 lica, a povređeno je gotovo 2.000 ljudi.

Širom Madrida gradske vlasti i političke stranke odale su počast nastradalima minutom ćutanja i postavljanjem venaca na određene tačke u gradu, uz prisustvo građana koji su se spontano okupljali i stavljali sveće na improvizovane oltare. Centralni događaj dana je bio u podne, u "Šumi neprisutnih", među maslinama i čempresima koji su zasađjeni u čast žrtava u madridskom parku "Retiro".

Kralj Huan Karlos, kraljica Sofija i prestolonaslednik Felipe sa suprugom, zajedno sa članovima vlade i Senata, ali i brojnim gostima iz sveta, inauagurisali su "Retiro" u park sećanja i odali poštu nastradalima. Tom događaju prisustvovali su brojni svetski zvaničnici, poput generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kofi Anana. U ime Srbije i Crne Gore svečanosti je prisustvovao predsednik državne zajednice Svetozar Marović.

Istraga o događajima još traje

Godinu dana posle atentata na madridsku železnicu, istraga o povezanosti i umešanosti pojedinaca i ćelija Al Kaide, i dalje traje. Posle atentata, za učešće u napadima, organizaciju ili saučesništvo optužene su 74 osobe. Od tog broja, zahvaljujući saradnji policija zemalja članica Evropske unije, 22 osobe su i dalje u zatvoru, 17 na uslovnoj slobodi, dok  su 33 osobe i dalje na slobodi bez obaveza prema sudu. Sedmorica terorista, marokanske nacionalnosti, poginula su u samoubilačkoj akciji u predgrađu Madrida Leganes, kada je španska policija otkrila njihove veze.

Takođe, utvrđeno je da su finansiranje za svoje akcije obezbeđivali od prodaje droge širom Španije. Pet osoba je u bekstvu i za njima se aktivno traga.

Parlamentarna komisija, koja je sazvana da istraži uzroke terorističkih napada, šest meseci je ispitivala svedoke i političare, ali nije došla do zajedničkog zaključka o tome ko je u vlasti odgovoran za događaje koji su prethodili napadima. Komisija se zatim razišla po političkoj liniji i nije mogla da donese zajednički zaključak, dok su se svedoci, među kojima su bili i bivši i sadašnji premijer, Hose Marija Asnar i Hose Luis Sapatero, međusobno optuživali za odgovornost.

Asnar je tvrdio da su teroristi izveli napade da bi direktno uticali na rezultate opštih izbora 14. marta i pad njegove Vlade, a Sapatero je verovao da je Asnarova Vlada manipulisala informacijama o atentatu što je, tri dana posle tragedije, dovelo do smene desničara sa vlasti.