Solun, drugi deo

Da je Srbija normalna zemlja kabinet Vojislava Koštunice pao bi zbog same sumnje da su neki od ključnih ministara učestvovali u faslifikovanju Zakona o radu. Da je Srbija normalna zemlja predsednik parlamenta bi prekinuo odmor i vratio se na radno mesto da podnese ostavku zbog sumnje da je u zakonodavnom domu kojim on rukovodi falsifikovan zakon. Ili bi, "crno na belo", dokazao da postoji samo original a da je falsifikat - ako ga ima - fabrikovan na drugom mestu. Da je Srbija normalna zemlja ne bi predsednik mogao faksom iz Pekinga da vraća zakon parlamentu već bi to učinio kako propisi nalažu. Da je...

Da je Srbija normalna zemlja teško da bi mogla da se dogodi nova afera sa Zakonom o radu (prošli put usvojen glasom iz Soluna), a još manje bi bilo moguće da se pet dana po njenom obelodanjivanju nagađa da li je bilo prekrajanja teksta ili ne. Zakon o radu je sistemski i njegova priprema je duga i temeljna jer primenom tih paragrafa u tranzicionim uslovima mnogi ostaju bez posla i prihoda. Njegove odredbe mogu opustošiti budžet i stoga njegova izrada zahteva, između ostalog, socijalni konsenzus, dogovor o minumumu prava i obaveza, koji istovremeno sindikatima ostavljaju dovoljno prostora za zaštitu zaposlenih, poslodavcima za rentabilan rad, a državi za restrukturiranje privrede.

Rukovođeni ovim principima ministri za rad i finansije kontrolisali su svaku fazu donošenja zakona, izuzev one u parlamentu kada su silnim amandmanima, nametanim očito iz opozicionog inata, u konačan tekst ušla i suprotna rešenja. Onda je temperamentni Mlađan Dinkić, sedmi dan po usvajanju Zakona, kazao da bi se njegovom primenom budžet oštetio za trideset milijardi i da zakon ne sme prođi (?), a ministar Slobodan Lalović mu je odgovorio da nema dobre podatke. I da priprema izmene zakona. I da čudo bude kompletno, predsednik je baš tada faksom iz Pekinga Ukaz uslovio originalom, na šta je predsednik parlamenta sa odmora kazao da falsifikata i nema. Posle se ispostavilo da je Tadić pre puta u Kinu odbio da potpiše Ukaz - priča o faksovima je zabava za narod - i da je, suprotno tvrdnjama Markovića, bilo redakture.

Poslanici će inače, kako nezvanično saznajemo, 8. marta opet galasati o zakonu i, ako ga usvoje sa svim onim suprotnim rešenjima, Tadić će morati da ga "ukaže", Lalović primenjuje, a Dinkić podupre budžetskim sredstvima. I priča će, poput ranije solunske, ostati zaturena u nekoj fioci samo zbog toga što Srbija nije normalna zemlja.