Podsećanje na devedesete

Slabljenje pozicije republičke vlade pred razgovore o Kosmetu

Odluku SAD da suspenduju deset miliona dolara iz ukupne pomoći Srbiji u 2005. godini i da povuče tehničke savetnike iz republičkih ministarstva zbog odsustva saradnje sa Haškim tribunalom mnogi u zemlji shvatili su kao znak za uzbunu. Prema njihovom mišljenju, sve to neodoljivo podseća na reakcije međunarodne zajednice na početke vladavine Slobodana Miloševića, odnosno na najavu ozbiljnijih sankcija. Demokratska stranka je povukla i direktnu paralelu, ocenivši da „vlada u pogledu saradnje sa Haškim tribunalom vodi istu politiku koju je vodio i Slobodan Milošević, a čije su posledice bile propadanje zemlje i siromašenje građana“.

Tomislav Kresović, politički analitičar Centra za antiterorizam i svetski mir i agencije „Bina“, smatra da je reč o „odluci upozorenja SAD pred ponovno uvođenje spoljnog zida sankcija“. One bi, kako ocenjuje, mogle da uslede u junu 2006. godine, ukoliko se ne učine jasniji koraci saradnje Srbije sa Haškim tribunalom. Namera administracije SAD da po istom pitanju kazni i Republiku Srpsku jasna je poruka izolacije državno-nacionalnih interesa Srbije i RS u Americi, koja može biti uvod u širu izolaciju i pritisak i EU, smatra Kresović.

– Očigledno je da SAD ne vide više Vojislava Koštunicu kao demokratskog lidera bitnog za američke interese na Balkanu, posebno ne zbog njegove strategije za Kosovo i Metohiju koja se, po američkim procenama, „sve više približava konceptu između uticajnog književnika i bivšeg predsednika SRJ Dobrice Ćosića i ekstremnijeg krila unutar Sinoda SPC“. Perfidno, SAD ubacuju „krizni virus“ u Srbiju, koji može biti najava novog građanskog i političkog nezadovoljstva do jeseni ove godine – kaže Kresović.

Loš znak

Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, smatra da ova situacija nema mnogo veze sa periodom Miloševićeve vladavine. Ona jeste opominjuća, kako kaže, može da se razvija i dalje (nikako do bombardovanja), ali je pre svega vezana za rešenje situacije na Kosovu i Metohiji. Jer, za SAD je, prema mišljenju Nikolića, važnije rešenje problema Kosmeta nego saradnja sa Haškim tribunalom.

Kada je reč o ekonomskoj strani odluke američke administracije, deset miliona dolara nije veliki iznos i značajnije je to što SAD imaju veliki uticaj na međunarodne finansijske institucije. Zbog toga je odluka o suspenziji pomoći loš znak, koji treba ozbiljno shvatiti. Ona, dakle, jeste mogući uvod u veće probleme koji bi mogli da ometu Srbiju da se uspešno bori za Kosmet, odnosno za njene građane u toj pokrajini, ukazuje Nikolić.

Zoran Vacić, direktor Centra za liberalno-demokratske studije, kaže da ne bi mogao da povuče jasnu paralelu sa sankcijama iz Miloševićevog perioda, ali da ovo treba da zabrine. Odluka o uskraćivanju pomoći, kako kaže, nije bezazlena stvar, jer SAD mogu da onemoguće pristup Srbiji međunarodnim institucijama i time direktno utiču na život njenih građana.

Ali, pre svega, ocenjuje Vacić, u pitanju je slabljenje pozicije republičke vlade u odnosu na unutrašnje javno mnjenje, odnosno pritisak na građane i druge formacije u zemlji da zauzmu oštriji kurs prema vladi. I to sve – uoči pregovora o Kosovu i Metohiji.

Očuvati dostojanstvo

– Ovo je ozbiljno upozorenje na koje vlada mora da odgovori ne pričom, nego konkretnim koracima na rešavanju svih problema sa međunarodnom zajednicom, ali uz očuvanje nacionalnog dostojanstva. Ne treba, dakle, da kleči na kolenima, ali saradnju sa Hagom mora da podigne na viši nivo – kaže Vacić.

Slabljenje ove vlade politikom dvojnih aršina, prema njegovim rečima, praktično znači navijanje za dolazak druge opcije koja bi bila kooperativnija – ali je činjenica da takvu vladu ne bi dobili. Bez drugačije politike, dakle, politike relaksiranja i smanjenja pritiska na Srbiju, dobiće, naime, ili SRS u novoj vladi, ili vladu nekoliko demokratskih stranaka sa podrškom SPS-a, smatra Vacić.

Kako ističe, politika uslovljavanja teško može da dovede do ozbiljnog preokreta u saradnji sa Haškim tribunalom. Jer, ni nova vlada neće hapsiti generale, kao što to nije učinila ni Živkovićeva vlada iako je za to imala četiri meseca.

Interesantno je, napominje Vacić, da se ovo događa upravo kada treba da počnu ozbiljni razgovori o Kosovu i Metohiji, ali i to što odluku o suspenziji pomoći potpisuje američki državni sekretar kome za dvadeset dana ističe mandat. Pri tom, insistira se na hapšenju Ratka Mladića, pa iako ga od 2001. godine nijedna vlada nije pronašla – nijedna nije bila pod takvim pritiskom kao ova.

– Međunarodna zajednica očigledno ima neki svoj zacrtani cilj, a na nama je da se prilagodimo i nađemo modus da odgovorimo na njihove zahteve, ali da očuvamo dostojanstvo zemlje i ne postanemo u potpunosti protektorat – ističe Vacić.