U Srbiji polovina dece pije!

U Srbiji alkohol pije više od 45 odsto dece starosti od 13 do 17 godina, podaci su poslednjeg istraživanja sprovedenog u sedmom i osmom razredu osnovnih i prva dva razreda srednjih škola. Stručnjaci za bolesti zavisnosti upozoravaju: alkohol je ulaznica za sve ostale droge!

Psihijatri koji se bave ovom problematikom pozivaju državu da ozbiljno shvati pogubnost alkoholizma kod maloletnika i da se uključi u prevenciju ove rasprostranjene zavisnosti u Srbiji, prvenstveno poštovanjem zabrane prodaje alkohola deci mlađoj od 16 godina. Istraživanja pokazuju da više nema polnih stereotipa - piju i dečaci i devojčice skoro podjednako (odnos je 52:48). Pije se prvenstveno pivo, a zatim vino.

U Srbiji se generalno alkohol pije u 90 odsto porodica. Od ukupnog broja ispitanih učenika, polovina (tačnije 42 odsto njih) prvi put je probala alkohol u prisustvu i uz odobrenje roditelja.

- Koren konzumiranja alkohola kod dece je u porodici. Alkohol se pije za ručkom, čak roditelji nemaju ništa protiv kada im dete posle neke žurke ili proslave dođe „malo pod gasom“. Deca se šalju da kupuju alkohol, a u prodavci im ga i pored zabrane prodaju, jer je „za mamu i tatu“... Reklame alkoholnih pića presecaju na televiziji filmove. Na alkohol se, a što je naročito opasno, jednostavno gleda isuviše blagonaklono i u društvu i u porodici - kaže za „Blic“ primarijus dr Zoran Stanković, šef dnevne bolnice za lečenje zavisnosti od alkoholizma pri Institutu za mentalno zdravlje.

Blagonaklonost porodice

U početku blagonakloni stav roditelja prema ponekom pivu nestaje jer se s povećanim konzumiranjem javljaju prvi problemi. U poslednjih godinu dana otkako je formirana, dnevna bolnica za preventivu i lečenje adolescentne politoksikomanije u Pasterovoj, a u kojoj se leče deca od 12 do 18 godina, najčešći pacijenti su učenici prvog razreda srednje škole.

- Nekada vukovci, sada ne mogu da polože ispit, da odgovore dnevnim zadacima u školi. Roditelji više ne mogu da im pruže saznanja i pomognu kao što su mogli ranije, a i oni sami smatraju da su klinci sada odrasli. Počinju žurke, ali i sve što je vezano za razvoj. To je i uzrast kada adolescenti sa već postojećim strahovima dolaze u novu sredinu gde stiču nove strahove. Taj period je najrizičniji jer je i dostupnost opojnih supstanci veća, manji je sistem kontrole nego u osnovnim školama. Pružena sloboda počinje da se zloupotrebljava - kaže psihijatar dr Dragan Pajić iz dnevne bolnice.

Propadanje ličnosti

Dr Stanković ističe da deca najčešće piju da bi se pokazala u društvu, kopiraju mame i tate ili u alkoholu vide ulaznicu u svet odraslih. Rezultati istraživanja govore da kao razloge za konzumiranje alkohola mladi najčešće navode postizanje štimunga, radoznalost ili kada su u „bedaku“.

- Počinju eksperimenti sa alkoholom - ko može više, žešće - i neprimetno se stvara navika. Međutim, nisi dovoljno, što klinci kažu - in, ako si samo na alkoholu. Eksperiment se nastavlja sa marihuanom, a produbljuje sa tabletama ekstazija. Onda dolazi do promene bioritma koji uslovljava promenu stanja svesti i tako se zatvara začarani krug. Razlozi su: biti prihvaćen od društva, a to je u osnovi ne biti odbačen - ističe psihijatar Pajić.

Naš sagovornik kaže da u tom uzrastu zbog konzumiranja alkohola i opojnih supstanci koje se uz njega najčešće uzimaju nastaje poremećaj identiteta.

Otuda doktor Stanković poziva roditelje da se kada im se dete vrati sa male mature ili žurke „pod gasom“ zabrinu isto kao i da su mu pronašli „čudni smotuljak“ u kome je trava.

Dok se u ostalim evropskim zemljama alkohol pije krišom tako što je zamotan u papirnu kesu, kod nas maloletnici slobodno idu ulicom i nose plastične boce piva od litar, dva. U toj fazi oni imaju povećanu toleranciju na alkohol, ali i psihičku zavisnost. Dr Pajić ističe da u ovom uzrastu deca uzimaju alkohol u grupi. Ipak, oni imaju osećanje da rade nešto što nije dobro, ali im pripadnost grupi stvara osećanje manje krivice.

- Sistem vrednosti se prvenstveno stiče u porodici. Uspešnost lečenja zato zavisi od napora cele porodice. Bez aktivnog učešća roditelja teško se postiže uspeh - kaže Pajić i dodaje da u dnevnoj bolnici u Pasterovoj aktivno učestvuju i roditelji.

Savet oba naša sagovornika roditeljima jeste da pre svega moraju da preispitaju svoje stavove o alkoholu.

- Roditelji se moraju interesovati šta se događa sa detetom. Neophodni su razgovor i razumevanje i ništa se ne postiže ako se dete istuče. Neophodna je komunikacija u kojoj je roditelj autoritativan i mora se podvući granica. Ali ona prvenstveno mora postojati kod samih roditelja i u usklađenim odnosima u porodici - kaže dr Stanković.