Beše slatko, ali kratko

Prodaja tri cementare, pre dve godine, označila je početak privatizacije u Srbiji. Ubedljivo najbolja cena postignuta je za "Novi Popovac" švajcarski "Holcim" je državi izbrojao 56 miliona dolara, što je, po tadašnjem kursu, iznosilo oko 60,8 miliona evra.

Novi vlasnik se obavezao i na investiciona ulaganja - minimum 85 miliona dolara u petogodišnjem periodu - i vraćanje dugova cementare koji uključuju i obaveze prema Partiskom klubu od 14 miliona dolara...

I socijalni program koji je ponudio "Holcim" ocenjen ej ubedljivo najboljim u odnosu i na sve privatizacije koje su, u međuvremenu, usledile u Srbiji Radnicima "Novog Popovca" data je mogućnost da, uz otpremninu od 7.500 čak 17.000 evra, zavisno od dužine radnog staža i njihovih plata, dobrovoljno napuste fabriku.

Kakva je samo gužva tada nastala u "Novom Popovcu"! Suma je izgledala toliko primamljiva da se od 2.500 zaposlenih blagajne, ne časeći, zaputilo 1.635 radnika, a u fabrici ih je ostalo svega 715. "Holcim" je za otpremnine izdvojio 17,5 miliona evra, a navalica je bila tolika da je, nakon redovnog, usledio i dodatni termin.

Troše ko Srbi

Kakva je sada situacija u "Novom Popovcu"? Novinari beogradskih medija bili su prošle nedelje gosti cementari. Presednik upravnog odbora cementare Markus Virt, priznaje da su njihova očekivanja bila mnogo veća. Računica se zasnivala sa očekivanom građevinskom bumu, pa je već u 2002. podignuta proizvodnju, ali je, kako "buma" nije bilo ni na vidiku, ona ubrzo i smanjena tako da se ovogodišnji, optimistički plan, svodi na to da u tekućoj godini bude zadržan obim proizvodnje iz prošle godine. Prva poslovna godina u novom "Novom Popovcu" završena je sa gubitkom, prošle godine cifre iz završnog računa nisu imale minus.

- Potrošnja cementa u Srbiji je izuzetno niska. Po stanovniku se ovde troši 280 kilograma cementa godišnje, a u susednoj Grčkoj, na primer, 850 kilograma. No, skromni rezultati u prve dve godine, nisu nas pokolebali, niti smo se pokajali. Imamo dugoročne planove u Srbiji, ulaže na duže staze - kaže za "Novosti" Gustavo Navaro, finansijski direktor "Novog Popovca".

Šta kažu radnici? Zadovoljnog je teško naći. Otpremnine su odavno potrošene, tek se nekolicina preduzimljivih osmelila da pare uloži u privatni biznis. Ostali su, kratkotrajno, živeli i proživeli na svetskom nivou: u paraćinska sela stigle su džakuzi-kade, "eurosalonove" kuhinje, kožne "simpove" garniture... Ovajdili su se i beogradski trgovci, prodaja firmiranih kožnih čizama u Knez Mihajlovoj ulici beležila je vrtoglavi porast. Tih meseci, kad su Paraćinci umislili da su postali Švajcarci, trošili su kao pravi Srbi.

Vrati, pa radi

Neko se, onda dosetio da bi Švajcarci mogli da daju još para: nađena je "rupa" u zakonu, otpremnine je trebalo obračunati na osnovu iznosa bruto, a ne neto - plata. Radnici, njih 1.200 presavili su tabak i tužili Cementaru - neka im nove gazde isplate još najmanje 40 odsto sume, ili ih, ako im se to ne dopada, ponovo vrate na posao.

Darko Križan, generalni direktor "Novog Popovca", kaže da će sačekati odluku suda. Dopunskih otpremnina, međutim, neće biti.

- Za svakog od njih 1.635 potpisaću rešenje o vraćanju na posao. Ali, pod uslovom da prethodno vrate pare koje su uzeli na ime otpremnina - navodi Križan.

Radnici koji su ostali u fabrici smatraju da povećanje plata od 27 odsto, odnosno prosek od 19.700 dinara, predstavlja usklađivanje sa stopom inflacije, a i najavljena 13-a plata za mart, od 150 evra u proseku, nije nešto. Oni pamte i bolje dane.

Iskreno rečeno, nisam ovako zamišljao privatizaciju. Kad se samo setim kako smo nekada lepo živeli. To što nas je bilo 2.500 nije smetalo da imamo velike plate, a radili smo opušteno, koliko ko može. Imali smo obzira ako treba pomoći kolegi, pokrivali smo one koji izostaju posle da bi obradili njive. Sada, kad uđem na kapiju, moram da ukucam ovu elektronsku karticu, ni na jedna vrata ne mogu da uđem bez nje. Zvonimo ti tako po čitavi dan, kao da smo fabrika satova, a ne cementara - jada se jedan radnik.

Zbunjeni Englezi

Britanac Filu Gejdž, tehnički direktor cementare, već dve godine živi u Paraćinu. Svoje impresije objašnjava ovako:

-Veoma je komplikovano da sve ovo shvatim. A još sam, eto, bio prethodno u bugarskoj godinu dana. Ali, Paraćin je nešto sasvim drugo. Stalno sam nečim zbunjen, taman kad pomislim da sam shvatio mentalitet, ispostavi se da nisam. Šta mi je najteže da razumem? Ovdašnju ležernost, opuštenost na poslu, lako trošenje novca...

Čisto i štedljivo

 "HOLCIM" je, u protekle dve godine, investirao u unapređenje procesa proizvodnje i uslova rada oko 24 miliona evra, a plan ulaganja za ovu godinu iznosi 20 miliona evra. Trenutno, najveća investicija je zamena pogonskog goriva, sa gasa (mazuta) prelazi se na ugalj, što će obezbediti smanjenje troškova proizvodnje. ugalj će se kupovati u Rusiji, pošto je mnogo jeftiniji od našeg. Nova postrojenja se završavaju, a filteri koji će biti postavljeni, po rečima tehničkog direktora Fila Gejdžera, obezbediće maksimalnu ekološku zaštitu, takvu da će, kada naši propisi to dozvole, bez dodatnih investicija, moći da sa uglja pređu na alternativna goriva.