Bez provere ne može se na vlast

Nijedan budući predsednik Srbije, ili Vlade, Skupštine, načelnik Generalštaba ili ma koja ličnost iz politike neće moći da se udobno smesti u visoku državnu fotelju pre nego što bude podvrgnut proveri Lustracione komisije. "Službeni" zadatak Komisije, osnovane pre nekoliko meseci, biće da proveri svako lice koje je zauzelo ili se sprema da zauzme neku od odgovornih državnih funkcija.

Komisija će, po sili Zakona o lustraciji, morati da proveri da li je visoki državni službenik ikada u prošlosti kršio ljudska prava, i ukoliko bi se tako nešto potvrdilo, morao bi da se makne s funkcije, ili odustane od kandidature. Ustvari, službenici poput predsednika Republike, koji funkciju dobijaju na izborima, u slučaju da se utvrdi da imaju iskustvo s kršenjem ljudskih prava, ne bi automatski izgubili položaj, nego bi to išlo najpre preko moralne osude javnosti i teško da bi to neko mogao da "preživi".

Komisija bi o odgovornosti obavestila građane preko medija, a grešnik bi sam morao da gleda šta mu je činiti. Na volju bi mu bilo povlačenje s funkcije ili ne, a na javnosti da li će mu dozvoliti da ostane na funkciji. Za sve druge državne službenike, koji nisu birani, već su postavljani na neku funkciju, kao recimo ministri, gradonačelnici i načelnici, guverner, načelnik Generalštaba, ambasadori ili konzuli i sva lica postavljena na neku funkciju, važi drugo lustraciono pravilo. U slučaju utvrđivanja greha, moraju otići s dužnosti, ili biti kandidovani, i ne mogu se baviti državnim poslovima u narednih pet godina.

Lustracija, ili drugačije rečeno utvrđivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava, jeste novouvedena zakonska obaveza koju će u narednih deset godina sprovoditi osmoro članova posebne, Lustracione komisije. To je tim visokih sudija, pravnih stručnjaka, tužilaca i narodnih poslanika, koji imaju nalog da "po službenoj dužnosti" ili na inicijativu građana, udruženja, nevladinih organizacija ili pak, samih državnih organa i službi, u Srbiji sprovedu lustraciju, obuhvatajući period od 1976. godine na ovamo. Kroz sličan postupak su već prošle mnoge zemlje bivšeg istočnog bloka, opterećene teškim kršenjem ljudskih prava i nasiljem, ali i druge zemlje koje su u daljoj ili bližoj prošlosti bile opterećene diktaturama, rasizmom, fašizmom. U nekima taj proces još traje, u nekima nije ni započet.

Srbija se, bar na papiru, usvajanjem zakona, odlučila da proces tzv. meke lustracije.
Lustraciona komisija je počela nedavno da radi, a na njenom čelu nalazi se narodni poslanik i član GSS-a Sima Radulović, koji za "Glas" kaže da je Zakon o lustraciji u parlamentu prošao s tesnom većinom, a protivnici iz starog režima su im tada, u nemoći da spreče njegovo izglasavanje, poručivali: "Kada mi dođemo na vlast, sve ćemo vas lustrirati, počev od Nataše Mićić".

- Da znate, i u pravu su, ironično priznaje Radulović i objašnjava: "Zakon se prvenstveno odnosi na funkcionere koji su na vlasti i oni treba da prođu prvi kroz taj proces. Prvi na udaru su, tog momenta kada je donet, bili Mićićeva i ostali, a ne recimo, Toma Nikolić, a Zakon je predložio GSS, stranka kojoj ona pripada i za koji je i sama glasala u parlamentu. Dakle, mi nemamo nikakvih razloga da se plašimo lustracije, samo neka se primenjuje.

Osim pravnih posledica po lica koja su imenovana na državne položaje, i moralnih za lica koja su neposredno izabrana, Zakon o lustraciji ima i jasnu preporuku građanima Srbije da sami kažu imaju li ili ne poverenja u nekoga ko je kršio načela o ljudskim pravima i da li takva osoba zaslužuje njihov glas ili ne. A sve to je, ipak, vezano za opštu kulturu i svest o ljudskim pravima kod nas, koji nisu na zavidnom nivou.

Protivnici lustracije se pozivaju na izjavu Vaclava Havela, koji se, kažu, pokajao što je podržao proces u Češkoj.

- Da, ali pogledajte gde je danas Češka, a njihov sistem lustracije je prototip za takozvanu tvrdu lustraciju. Oni su jednostavno napravili spisak ljudi koji su bili u organima vlasti i rekli, oni ne mogu više da rade. Ima zemalja koje su prošle ili su u fazi tranzicije, a koje nisu sprovele tranziciju, ali je pitanje gde su sada. Imate ih i u našem najbližem okruženju.

Sistem lustracije koji će sprovesti Srbija, po rečima Radulovića, najsličniji je mađarskom modelu.