Žalba na presudu o naknadi

Fond za humanitarno pravo je saopštio da je Okružnom sudu u Beogradu podneo žalbu na presudu u slučaju prinudne mobilizacije. Prvi opštinski sud u Beogradu obavezao je državu Srbiju da izbeglicama Milanu Ćuku, Rajku Popoviću, Obradu Šorgiću, Zoranu Blagojeviću, Ljubiši Šuši, Slavoljubu Šuši i Branku Šestu isplati od 40.000 do 100.000 dinara kao naknadu štete za pretrpljene duševne bolove. Oni su nezakonito lišeni slobode i poslati na ratište u Republiku Srpsku 1995, a time su vlasti Srbije prekršile Konvenciju Ujedinjenih nacija o statusu izbeglica i Zakon o izbeglicama. Oni su po hapšenju prebačeni u kamp Srpske dobrovoljačke garde na Manjači, a pripadnici SDG su ih batinali i vređali zbog navodne izdaje Republike Srpske Krajine, dezerterstva i kukavičluka. Svima su obrijane glave, a dokumenta i stvari od vrednosti su im oduzeli. Bez ikakvog razloga su udarani palicom, primoravani da jedan drugog šamaraju, vezivani za grede i tako ostavljani po celu noć. Posle kraćeg boravka u kampu, koji je okarakterisan kao "obuka", poslati su da kao vojnici Republike Srpske svakodnevno učestvuju u oružanim sukobima. Prema rečima izbeglica, od 214 mobilisanih, koji su upućeni iz Manjače na ratište kod Kule, u kamp se vratilo njih 86. Posle demobilizacije u decembru 1995, vratili su se u Srbiju. Povratak je često bio dramatičniji od odlaska, budući da im pogranicne vlasti nisu dopuštale ulazak u Srbiju.

FHP smatra da su naknade štete izrečene u presudi izuzetno male. Očigledno je da prilikom donošenja odluke sudsko veće nije imalo u vidu činjenicu da su pomenute izbeglice nezakonito lišene slobode i sprovedene na teritoriju sa koje su izbegle. FHP podseća da je policija u Srbiji u periodu od juna do oktobra 1995. hapsila, a potom prinudno slala na ratište više od 10.000 izbeglica, s lažnim ili bez ikakvog obrazloženja.